Zvezda šampion ABA lige

Dugo čeklani trofej stigao je na Mali Kalemagdan...

Od osnivanja Jadranske (ABA) lige 2001. godine ovo je četrnaesta sezona i prvi trofej Crvene Zvezde. U sezoni 2002/03 Crvena Zvezda je kao prvi srpski klub zaigrala regionalnu Jadransku ligu, koja je tada nosila naziv Goodyear liga.

Najbliža trofeju u ABA ligi Crvena Zvezda je bila 2013. godine kada je igala finale na Fajnal-foru u Laktašima. Tada je Zvezda u polufinalu savladala kragujevački Radnički (79:78) i uz plasman u finale obezbeđeno učešćešće u Evroligi posle 13 sezona. U borbi za titulu Zvezda je nesrećno izgubila od večitog rivala (63:71), koji je imao svestranu pomoć sudija.

Treba napomenuti još i da je u borbi za trofej Zvezda još šest puta bila među četiri ekipe i igrala u polufinalu regionalne lige bilo da je završni turnir igran u obliku Fajnal-fora, ili Fajnal-ejta.

Prvo polufinale Zvezda je igrala već u svojoj prvoj sezoni 2002/03, ali je tragično poražena od Zadra trojkom u poslednjim sekundama (78:77), iako je na turnira u Ljubljanu stigla kao prvoplasirana ekipa iz ligaškog dela.

Nova sezona je donela novo polufinale na Fajnal-foru u Zagreb, ali i novi tesan poraz (113:110), ovoga puta od novog šampiona Refleksa (FMP-a).

Sledeće dve sezone se igrao Fajnal-ejt, a Zvezda je opet stala u polufinalu. Na Fajnal-ejtu u Beogradu Zvezda je u četvrtfinalu pobedila Cibonu (73:71), da bi potom doživela tesan poraz u polufinalu od večitog rivala (87:85).

Drugi po redu Fajnal-ejt turnir održan je u Sarajevu sezone 2005/06, a Zvezda je po drugi put izgubila polufinale od FMP-a (103:78) koji je po drugi put postao šampion. U drugi plan otišla je pobeda u četvrtfinalu nad domaćinom Bosnom (86:74).

Pored toga Crvena Zvezda zabeležila je još dva učešća u polufinalu ABA lige i to oba puta kada je domaćin zevršnog turnira (Fajnal-fora) bio Beograd, ali Beogradska arena nije ostala u lepom sećanju navijačima Crvene Zvezde. Prvo je sezone 2008/09 Crvenu Zvezdu u polufinalu zaustavio večiti rival koji je slavio srzultatom 58:64. Prošle sezone najbolji tim ligaškog dela regionalnog takmičenja pao je u polufinalu od budućeg šampiona Cibone (70:75).

Pre početka ove sezone opet je promenjen sistem završnice ABA lige, pa se po drugi put igra plej-of. Prvi put plej-of u ABA ligi je igran u sezoni 2007/08 i tada je Crvena Zvezda poražena već u četvrtfinalu od ljubljanske Olimpije rezulatatom 2:1 u pobedama. Imala je tada Zvezda prednost domaćeg terena jer je ligaški deo završila na četvrtom mestu, ali osim prve pobede u Beogradu (93:87), ništa više nije nije uspela da pokaže, osim da zabeleži dva poraza (60:88) i (74:97).

Ove sezone Crvena Zvezda je osvojila prvo mesto posle završetka ligaškog dela sezone i to po treći put u ABA ligi. Ali prvi put je uspela da materijalizuje tu prednost domaćeg terena i osvoji šampionski prsten ABA lige.

No, krenimo redom. Ova šampionska sezona može da se nazove i sezona rekorda jer je ekipa Dejana Radonjića od samog starta počela da obara rekorde ABA lige. Crvena Zvezda je prvo sa šest pobeda u nizu oborila klupski rekord u broju uzastopnih pobeda na startu sezone. Ređale su se pobede kako kod kuće tako i u gostima i već u 13. kolu u Skoplju je pao i MZT (79:76), a Zvezda je oborila rekord Olimpije od 12 pobeda na startu lige, postavljen u prvoj ABA sezoni.

Savladavši bugarski Levski u Sofiji (99:58) Crvena Zvezda zabeležila je najubedljiviju pobedu na gostovanju u ABA ligi. A pobedom nad Olimpiju u Ljubljani (91:81) izabranici Dejana Radonjića upisali su 16. uzastopnu pobedu u regionalnom takmičenju čime su oborili rekord večitog rivala, koji je u sezoni 2007/08 imao 15 pobeda u nizu.

Crveno-beli su nastavili nevorvatan niz pobeda u ABA ligi na tradicionalno neugodnom gostovanju u Podgorici i savladali Budućnost (77:76) i tako zabeležili i 19. uzastopnu pobedu u regionalnom takmičenju i prvu pobedu u Podgorici od maja 2005. godine. Junak trijumfa bio je Nikola Kalinić koji postigao odlučujuće poene iz veoma teške situacije, posle promašenog penala Markusa Vilijmsa samo pet sekundi pre kraja meča.

Pored rekorda od 20. uzastopne pobede u regionalnom takmičenju pobedom nad Solnok (90:47), Zvezda je upisali još jedan klupski rekord jer je primila najmanje poena na jednoj utakmici u ABA ligi (47). Prethodni rekord od 51 primljeni poena Zvezda je postavila u pobedama nad Cibonom i Radničkim iz Kragujevca.

Ligaški delu ABA ligi crveno-beli su završili sa naverovatnih 24/2 i izjednačili rekord ukupnog broja pobeda u takmičenju sa Makabijem iz Tel Aviva iz sezone 2011/12. A kao i prošle sezone izabranici Dejana Radonjića bili su nepobedivi na domaćem terenu i zabeležili 13 pobeda (12 u Pioniru i 1 u Železniku). Poslednji regionalni poraz na svom parketu u ligaškom delu Zvezda je doživela od Igokee (76:75) u oktobru 2012. godine.

Plasman na tabeli je hteo da se Zvezda kao prvoplasirani tim već u polufinalu satane sa večitim rivalom. Iako je imala prednost domaćeg terena u prve dve utakmice Crvena Zvezda to nije iskoristila i već u drugom duelu protivnik je napravio "brejk" i izjednačio seriju pobeda (1:1). Usledila su dve dana pauze pred dva odlučujuća duela ali na gostujućem terenu. Pošto u ABA ligi nema gostujućih navijača i ne mogu sa tribina pristalice našeg kluba odlučili su da pruže podršku Zvezdinim košarkašima ispred hale Pionir pred poslednji trening, uoči treće utakmice polufinala plej-ofa. Trener Radonjić uspeo je psihološki da spripremi tim i taktički nadmudri protivnika, ali nije napravio jedan "brejk", već dva. Tako je Crvena Zvezda trećom pobedom nad večitim rivalom u polufinalu (3:1) obezbedila plasman u finalu ABA lige i učešće u Evroligi sledeće sezone i to po treći put zaredom. Tokom 6 dana, odigrane su čak 4 utakmice, a izabranici Dejana Radonjića izašli su kao pobednici i tako posle 21 godine došli u situaciju da u plej-of seriji pobede večitog rivala. Poslednji put večiti rival je pobeđen u plej-ofu prvenstva Jugoslavije 1994. godine, kada je osvojena pretposlednja, 15 šampionska titula.

Finalnu seriju ABA lige crveno-beli započeli su trijumfom nad Cedevitom (68:59). Za razliku od polufinala, prednost domaćeg terena je iskorišćena i u drugoj utakmici (69:65) i na taj način Zvezda je poveli u seriji koja donosi trofej regionalnog takmičenja. Zbog jako loše treće utakmice Zvezda nje iskoristili prvu "meč" loptu za osvajanje ABA lige i pretrpela je poraz od Cedevite (72:62), koja  je smanjila prednost u seriji na 2:1. Već u četvrtom susretu košarkaši Crvene Zvezde pokazali su igru s' više motivacije, dobro reagujući na pritisak domaće ekipe i zadali joj treći poraz (89:79). To je bilo dovoljno za konačnih 3:1 u finalnoj seriji i osvajanje prve titule šampiona u Jadranskoj ligi. Pehar ABA lige konačno je stigao u vitrine kluba sa Malog Kalemegdana.

Pošto je ovo priča o Jadranskoj ligi i njemon šampionu, ipak treba napomenuti da je ove sezone najbolji tim regiona ostvario plasman u Top 16 fazu Evrolige i da je imao MVP-a grupne faze i Top 16 faze Evrolige Bobana Marjanovića. Bobi je našao svoje mesto i u idealnoj postavi ABA lige i to drugu sezonu zaredom, a dobio je i priznanje MVP plej-ofa ABA lige. Dejan Radonjić je takođe po drugi put uzastopno izabran za trenera godine u ABA ligi jer je po drugi put uzastopno obezbedio prvo mesto u ligaškom delu sezone.

Trener Radonjić selektirao je šampionski tim koji čine: Luka Mitrović, Marcus Williams, Nikola Rebić, Nikola Čvorović, Nemanja Dangubić, Aleksandar Aranitović, Branko Lazić, Jaka Blažič, Nikola Kalinić, Boban Marjanović, Đorđe Kaplanović, Marko Tejić, Aleksa Radanov, Charles Jenkins, Stefan Jović i Maik Zirbes.

Ova sezona je ubedljivo najbolja sezona Crvene Zvezde poslednjih 15 godina, a ovo je verovatno najjači Tim Zvezdine košarke u trećem milenijumu.

Treba napomenuti da je ovo druga sezona u 70 godina dugoj istoriji da je Zvezda osvojila duplu krunu, jer pored pomenute ABA lige osvojen je i nacionalni kup Radivoja Koraća u Nišu. Tada je takođe u polufinalu pobeđen večiti rival, a u finalu prošlogodišnji protivnik iz istog takmičenja Mega Leks. Prvi put dupla kruna osvojena je sezone 1993/94 kada je osvojeno prvenstvo Jugoslavije i Superkup Jugoslavije (takmičenje koje se više ne igra). I to nije sve jer ove sezone je u igri borba za još jedan trofej - domaće prvenstvo (Super liga Srbije). Taj trofej se čeka od 1998 godine, i ako bi uspeli da ga osvoje košarlaši Crvene Zvezde bi uzeli triplu krunu.

Nenad Milijaš

Nenad Milijaš - bombarder iz Zemuna, univerzalnni vezni fudbaler čija levica ima natprirodne moći rođen je 30. aprila 1983. godine. Tokom karijere igrao je za Zemun, Crvenu Zvezdu, Vulverhempton, Manisaspor i Hebei China Fortunu. Poseduje dobar pregled igre i tačan pas uz jako snažan i precizan šut levom nogom.

Prve fudbalske korake naučio je u Zemunu i prošao sve mlađe selekcije kluba iz Gornje varoši. Standardni omladinski reprezentativac i najtalentovaniji igrač "klase '83" za seniorski tim Zemuna debitovao je u prolećnom delu sezone 1999/2000 i do kraja prvenstva odigrao dve utakmice u eltnom rangu Jugoslavije. Za nepunih sedam sezona koliko je proveo u Zemunu, odigrao je 129 ligaških utakmica i postigao 17 golova. Ubedljivo najbolji igrač svoga tima za pola sezone 2005/06 opstigao je 8 golova na 15 utakmica što ga je svrstalo među najtraženije igrače u Srbije.

Januara, 2006. godine ispunjava mu se dečački san i prelazi u Crvenu Zvezdu. Već na debiju postiže dva gola Radu i odmah postaje stalni član prve postave. Tadašnji trener Valter Zenga je izuzetno cenio Milijaša zbog sposobnosti da igra na više pozicija u timu, odnosno činjenice da može da odgovori zahtevima na svim pozicijama u veznom redu i retko se dešavalo da odigra dva meča uzastopno na istoj poziciji. Do kraja sezone odigrao je 10 mečeva, dva u kupu i postigao 4 gola i tako doprineo u osvajanju šampionske titule i kupa, odnosno duplu krunu.

Kao šampion Srbije i Crne Gore Crvena Zvezda je igrala kvalifikacije za Ligu šampiona, ali nije imala sreće i u poslednjoj rundi izvukla Milan. Mnogo bure je bilo uoči dvomeča jer je italijanski velikan bio kažnjen oduzimanjem bodova zbog nameštanja utakmica, pao na tabeli, ali mu je UEFA u poslednjem trenutku ipak dozvolila da igra kvalifikacije, oni dva puta pobedili Zvezdu (1:0, 2:1), ušli u Ligu šampiona i uzeli pehar namenjen najboljem timu "Starog kontinenta". Zvezdi ostalo sećanje na koreografiji Delija "UEFA mafiosi" i priča da ih je na putu za Ligu šampiona zaustavuo budući prvak Evrope.

Sledeće sezone za trenera dolazi Dušan Bajević, a Milijaš je gubio minutažu da bi na kraju izgubio i mesto u stratnoj postavi. U prolećnom delu Meridian lige, Zvezda je na četiri meča doživele dva poraza, jednom igrala nerešeno i zabeležila jednu pobedu. A posle prvenstvenog poraza i debakla na svom terenu u duelu sa Vojvodinom (3:0), Bajević je već u 73. minutu utakmice napustio klupu najtrofejnijeg srpskog kluba, nakon pozvanja navijača da podnese ostavku. Tada Bajevićev pomoćnik Boško Đurovski preuzima ekipu i Milijaš ponovo počinje više da igra. Usledila je utakmica u Zrenjaninu protiv Banata, prekretnica te sezone i za Zvezdu i za Milijaša koji je dao gol i namestio drugi u pobedi Zvezde 4:1. Posle toga davao je najbitnije golove ne teška gostovanja; na Karaburmi, Banovom Brdu, na večitom derbiju i u Kuli. Odigravši 30 utakmica (25 u prvenstvu i pet u kupu) i postigavši šest golova (pet u prvenstu i jedan u kupu) bio je jedan od najzaslužnijih za odbranu duple krune. A bio je i glavni krivac za za dva poraza komšija, kojima je dao gol u polufinalu kupa (1:0) i u 130. večitom derbiju kada je u Humskoj "nasamario" Milana Smiljanića, iznudio penal i isti pretvorio u trijumf od 2:1.

Ni drugu godinu za redom crveno-beli nisu uspeli da se dokopaju grupne faze Lige šampionai, a opet su pali na poslednjoj prepreci, ovoga puta od škotskog Glazgov Rendžersa (1:0, 0:0). Evro takmičenje Zvezda je nastavila u grupnoj fazi Kupa UEFA. A Milijaš to takmičenje pamti po spektakularanom golu protiv Bajerna u Beogradu, ali to nije bilo dovoljno za pobedu, iako su crveno-beli vodila dva puta, ali su na kraju morala da čestita protivniku na (ne)zasluženoj pobedi (2:3).

U sezoni 2007/08 Milijaš je odigrao 29 prvenstvenih utakmica i postigao 10 golova, a u svim takmičenjima odigrao ukupno 42 meča u i postigao 12 golova, samo tri manje od prvog strelca ekipe Nenada Jestrovića. Kao specijalnista za penale postavio je konačan rezultat 4:1 na 132. večitom derbiju, koji je odigrana pred praznim tribinama stadiona Crvene Zvezde zbog kazne. Ali ni tako ubedljiva pobeda nad večitim rivalom, ni sezona završila bez poraza nije bila dovoljna za titulu, jer je Zvezda imala 12 nerešenih rezultata. Velike kontroverze u srpskom fudbalu izbile su te sezone kada je u polufinalu Kupa Milijašu poništen regularan pogodak i Zvezda posle sedam godina u ovom takmičenju kao domaćin izgubila rezultatom 3:2. Gubila je Zvezda 2:0, uspela da stigne na 2:2, da bi treći gol poništio sudija iz samo njemu znanih razloga. Nedugo zatim Jovetić je doneo pobedu crno-belima, a pomoćni sudija se dugo izvinjavao Zvezdi zbog greške. Taj meč se smatra početkom brojnih i raznovrsnih odluka na štetu Crvene Zvezde koje su usledile narednih godina.

Usledila je verovatno i najlošija sezona Crvene Zvezde u ovom veku, koju je završila kao trećeplasirani tim u prvenstvu, a jedina svetla tačka tima bio je upravo Nenad Milijaš. U sezoni za zaborav odigrao je najviše utakmica u timu ukupno 39 u svim takmičenjima i sa 23 pogotka bio ubedljivo najbolji strelac i igrač kluba. U prvenstvu Srbije odigrao je sve 33 utakmice i bio prvi strelac tima sa čak 18 golova, što je samo za jedan manje od najboljeg strelca lige Dijare. Zajedno sa Moreirom (dobili isti broj glasova) proglašen je i za najboljeg fudbalera prvenstva Srbije. U prolećnom delu sezone 2008/09 protiv Jagodine postigao je svoj prvi het-trik.

U prvom periodu igranja u Zvezdi od 2006. do 2009. godine odigrao je 97 utakmica i postigao 37 golova, osvojio dve "duple krune" (2006, 2007).

Sjajne partije u Zvezdi primećene su od strane novog člana engleske Premijer lige Vulverhemptona za koga je potpisao ugovor na četiri godine 15. juna 2009. godine. Svoj debi za Vulverhemton imao je u porazu 0-2 od Vest Hema, gde je proglašen za igrača utakmice. Prvi gol je postigao u pobedi nad Boltonom od 2-1, da bi dve nedelje kasnije postigao i svoj drugi, i poslednji, gol te sezone, protiv Barnlija. Prve sezone njegov gol je proglašen za gol godine, druge godine je proglašen za najboljeg stranca u istoriji kluba od strane navijača Vulvsa. Te sezone 2010/11, zabeležio je dvadeset nastupa u dresu "Vulvsa", postigavši dva pogotka.

Sezone 2011/12, sporadično je bio u prvoj postavi, a Vulvsi su leta 2012. godine saopštili Milijašu da ima prilično visoka primanja za novonastale uslove posle ispadanja iz Premijer lige i padanja u Čempionšip i da pritom nije u planovima menadžera Stalea Solbakena. Svestan da kod Solbakena neće igrati onoliko koliko mu je neophodno u 29. godini, Milijaš je od Vulvsa zatražio raskid ugovora, kako bi pronašao klub u kom će biti standardan. I jedna i druga strana morale su da popuste donekle. Vulvsi nisu dobili obeštećenje, a Milijaš je morao da se odrekne dela novca koji bi zaradio u sezoni 2012/13. Tokom tri sezone nastupanja za engleski Vulverhempton tresao je mreže i Arsenala, Mančester Junajteda i Mančester Sitija, a odigrao je i 62 utakmice u Premejer ligi uz četiri pogotka.

Nakon dogovorio oko sporazumnog raskida ugovora sa Vulverhemptonom vratio se u Crvenu Zvezdu. Ugovor je potpisao 31. avgusta 2012. godine, dan nakon šokantnog poraza od Bordoa u Francuskoj (3:2) u revanš meču kvalifikacija za Ligu Evrope kada je samo nadoknada vremena delila Zvezdu od grupne faze Lige Evrope. Milijaš je 22. septembra 2012. u superligaškoj utakmici protiv Hajduka u Kuli (1:0 za Zvezdu), odigrao svoju stotu prvenstvenu utakmicu za Crvenu Zvezdu (131. Ukupno). Pored toga jubileja, asistencijom Mudrinskom u 14. minutu je "kumovao" pobedi, a izdanak Zvezdine fudbalske škole, Vukan Savićević debitovao je za prvi tim u prvenstvenom meču, pošto je u finišu meča zamenio kapitena Milijaša. Na utakmici protiv Radničkog iz Kragujevca (2:0 za Zvezdu) 30. marta 2013. godine postigao je svoj 50. gol u Zvezdinom dresu, ujedno to je bio i jubilarni 4 000 gol u prvenstvenim duelima Zvezde. Tako je posle Miroslava Pavlovića, Milka Đurovskog i Perice Ognjenovića, krupnim slovima u istoriji Crvene Zvezde upisano i ime Nenad Milijaš kao strelca jubilarnog gola. Na meču protiv Spartaka Nenad Milijaš ponovo se našao u ulozi centralne figure. Svoj 150. nastup u crveno-belom dresu, Milijaš je obeležio svojim drugim het-trikom u omiljenom dresu, a bio je i najzaslužniji za ubedljiv trijumf Crvene Zvezde nad Spartakom iz Subotice (4:1). Sezone 2012/13 bio najbolji asistent Superlige, odigrao 29 mečeva u svim takmičenjima uz devet golova, sasvim dovoljno za centralnog veznog. Bio je i "direktan krivac" za to što je Zvezda savladala OFK Beograd (1:0), Spartak (het-trik u pobedi od 4:1), da je navijačima crveno-belih u jesenjem derbiju sa partizanom (3:2) doneo verovatno i jedinu lepu uspomenu iz te godine.

Iako često osporavan, čak i od dela navijača svog kluba, nema sumnje da je kapiten Crvene Zvezde za naše uslove fudbalski znalac. Uostalom, ma koliko se dežurni krivci žalili na njegovo ponekad tromo kretanje, činjenica je da je igra crveno-belih ponajviše zavisila od toga na koju je nogu ustao Nenad Milijaš. Kada je njegova razorna levica bila naštelovana, Zvezda je uspevala da sakrije manjak kreativnosti. Njegov učinak govori sam za sebe – devet golova i osam asistencija (najviše u ligi). Za Milijaša ovu sezonu bi mogao da nazove "sezona jubileja" jer je odigrao svoju stotu prvenstvenu utakmicu za Crvenu Zvezdu, zatim i svoju 150. nastup u crveno-belom dresu u svim takmičenjima, postigao je svoj 50. gol u crveno-belom dresu, ali i jubilarni 4 000. Zvezdin gol u prvenstvenim duelima. Ali za Zvezdu ovo je bila neuspešna sezona i puna turbulencija. Sve je počelo kada trener Prosinečki podnosi ostavki posle prvog kola i remija sa Radom (2:2), ispadanje iz Evropa lige posle penala u 93 minutu, odlaska predsednika Lukića, povratka Dragana Džajića u klub koji je druga na tabeli sa 8 bodova zaostatka za prvoplasiranim, gubitak kupa u četvrtfinalu od OFK Beograda, odlazak na zimsku pauzu sa šest bodova zaostatka, prolećni deo sezone dovodi do minus 11, smena trenera Jankovića, dloazak Sa Pinta, stizanje zaostatka na -2, i onda gubitak derbija u 93 minutu iz slobodnog udarca što znači i ponovni gubitak titule.

U 2013/14 sezoni kapiten Crvene Zvezde Nenad Milijaš se rastezao od povika "Milijaš napolje" na poluvremenu utakmice sa Černomorecom do jednog od neporecivih junaka povratka titule u Ljutice Bogdana. Izgubili su strpljenje navijači Crvene Zvezde već na početku sezone 2013/14, šest sezona bez titule, nesrećna ispadanja iz evrope, posle promašenog penala Milijaša u duelu protiv Černomoreca. Sve to dovelo je do zvižduka i uzvika negodovanja prema kapitenu crveno-belih sa zapadne tribine, a potom i horski poklič, koji je delom prihvatio i ostatak stadiona: "Milijaš, napolje!". Nije bilo lako u tim trenucima kapitenu beogradskog tima koji, istina, igra ispod svih očekivanja na početku sezone, ali, ruku na srce, nije zaslužio ovakve povike sa tribina posle jednog promašenog penala, prvog u dresu Crvene Zvezde. Navijači očito ne pamte koliko je levonogi vezni fudbaler dao klubu prethodnih godina. Trener Slaviša Stojanović kao da je poslušao poruku navijača, pa je Milijaša na poluvremenu ostavio u svlačionici.

Sve kritike i osporavan zbog nedovoljne brzine pale su u drugi plan tokom sezone, kada su crveno-beli zaposeli čelo tabele. Bez obzira na otrovne strelice dežurnih kritičara, bio je pravi lider crveno-belih na terenu, a odradio je i veliki deo posla u čuvanju svlačionice od "bočnih udara". Bio je pravi lider crveno-belih na terenu, upisao osam golova i osam asistencija i projektilom sa 30 metara rešio možda i ključno gostovanje u Novom Pazaru. U svojoj šestoj sezoni u Zvezdi stigao je do treće šampionske titule, a prve sa kapitenskom trakom oko ruke.

Crveno-beli na početku nove sezone 2014/15 ne mogu da zamisle svoju igru bez kapitena Nenada Milijaša. On sa dva atraktivna pogotka rešio meč prvog kola protiv Radničkog iz Niša (2:0) i tako stigao do brojke od 65 golova u dresu najtrofejnijeg srpskog kluba čime se izjednačio na 17. mestu večne liste strelaca crveno-belih sa Draganom Stojkovićem Piksijem i Milkom Đurovskim.

I u drugom kolu šampionata Milijaš nastavlja sa blistavim partijama, postigao je gol o kojem će se dugo pričati. Sa oko trideset metara izveo slobodnjak na maesteralan način, levicom je poslao loptu preko živog zida a ona je, odbivši se od stative, završila u mreži "ćurana" i tako trasirao put ka novoj pobedi. To mu je bio 66. gol za Zvezdu u takmičarskim utakmicama, čime se izjednačio sa četvrtom Zvezdinom Zvezdom i legendom kluba, Vladimirom Petrovićem Pižonom na 16. mestu večne liste strelaca. Svoju sjajnu partiju Milijaš je krunisao i asistencijom za Darka Lazovića, koji je postavio konačnih 3:0.

U trećem kolu protiv Vojvodine u Novom Sadu (0:1) bio je poslednji nastup Milijaš u dresu Crvene Zvezde. Zvezda je u tri kola zabeležila tri pobede, ali dalje nastavlja bez kapitena i najboljeg strelca u prva tri kola. Po završetku utakmice sa Vojvodinom saigrači su Milijaša podigli rukama visoko iznad svojih glava, odavši mu priznanje za to što ih je prošle sezone vodio do titule, a ove im pomogao da startuju sa maksimalnih devet bodova u prva tri kola.

Za Crvenu Zvezdu je odigrao 195 zvaničnih utakmica i postigao 66 golova. Osvojio je tri titule 2006., 2007. i 2014. i dva nacionalna kupa 2006. i 2007. godine.

U dresu najtrofejnijeg srpskog kluba stigao je do brojke od 66 golova čime se izjednačio na 16. mestu večne liste strelaca crveno-belih sa Vladimirom Petrovićem Pižonom. U prvoj sezoni u Zvezdi 2005/06 po dolasku iz Zemuna u zimskom prelaznom roku postigao je četiri gola. Naredne sezone bombarder kluba iz Ljutice Bogdana je slao loptu u mrežu šest puta. U sezoni 2007/08 postigao je 12 golova, a 2008/09 pomenutih 23. Po povratku iz Vulverhemptona u prve dve sezone (2012/13, 2013/14) po devet puta se upisivao u strelce. Poslednje sezone u Zvezdi 2014/15 je postigao tri gola.

U Jelen-super ligi Srbije Nenad Milijaš je postigao 54 gola i izjednačio se sa Draganom Mrđom na trećem mestu najboljih strelaca prvenstva Srbije, a tri pogotka mu nedostaju da izbije na čelo zajedno sa Andrijom Kaluđerovićem (57).

Krajem avgusta 2014. godine drugi put odlazi iz Crvene Zvezde i karijeru nastavlja u turskom drugoligašu Manisi. Potpisao je ugovor na dve godine, uz opciju produžetka saradnje na još jednu, ukoliko se Manisa plasira u najviši rang turskog fudbala. Ipak boje Manisaspora branio je svega pola sezone i na 18 utakmica u prvenstvu postigao je sedam golova, a dodao je jedan na pet utakmica u Kupu.

Početkom februara 2015. godine dogovorio je dvogodišnju saradnju sa kineskim Hebejom, koji sa klupe vodi Radomir Antić sa kojim je sarađivao u reprezentaciji Srbije.

Sa mladom reprezentacijom Srbije i Crne Gore stigao je do polufinala Evropskog prvenstva u Portugalu 2006. godine. Za A reprezentaciju Srbije odigrao je 25 mečeva i postigao četiri gola. Debitovao je 6. septembra 2008. u pobedi od 2:0 protiv Farskih Ostrva. Bio je standardan u kvalifikacijama za Mondijal u Južnoj Africi 2010. godine, kada je postigao važan pogodak u Beogradu protiv Francuske iz jedanaesterca u remiju (1:1), koji je odgovarao našoj selekciji. Učestvovao je na Svetskom prvenstvu 2010. u Južnoj Africi, gde je odigrao jedan meč i to u porazu od Gane (0:1). Poslednji put za "orlove" nastupio je 11. oktobra 2011. protiv Slovenije (0:1) u Ljubljani u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012.

Nemanja Dangubić

Nemanja Dangubić, košarkaš Crvene Zvezde, rođen je 13. aprila 1993. godine u Pančevu, visok je 204 centimetra, a igra beka i niskog krila (pozicija 2 i 3). Prve košarkaške korake zabeležio je još 2002. godine u pančevačkom Kris krosu. Bio je najbolji igrač finalnog turnira juniora u Vojvodini, sa Kris Krosom (Final four, Subotica 2010).

Još kao junior 2010. godine prelazi u ekipu Hemofarma iz Vršca, gde pod vođstvom trenera Žarka Vučurovića ligaški deo juniorskog prvenstva 2010/11 sezone završila sa učinkom 22:1. Na završnom turniru u Vršcu pobedili su Crvenu Zvezdu u finalu rezultatom 87:73 i osvojili titulu prvaka Srbije 2011. godine u juniorskoj konkurenciji. Ekipa sa Malog Kalemegdana je bila oslabljena pošto u sastavu nije bilo verovatno i najboljeg juniora Srbije Aleksandra Cvetkovića koji je u polufinalu povredio skočni zglob. A Nemanja Dangubić je bio jedan od zapaženijih u pobedničkoj ekipi sa 13 poena uz osam skokova.

Sledeće sezone debitovao je i za prvi tim Hemofarma i na 26 utakmica u regionalnoj ABA lige 2011/12 sezone prosečno je beležio 3,6 poena, 1 skok i 1 asistenciju po meču za 14,5 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 42,6 % (iz 2,5 pokušaja po meču), trojke 12,5 % (iz 1 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 75,8 % (iz 1,4 pokušaja po meču).

Na 14 utakmica u Super ligi Srbije 2011/12 sezone prosečno je beležio 4,7 poena, 2,5 skokova i 1,4 asistenciju po meču za 16,6 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 45,2 % (iz 3 pokušaja po meču), trojke 25 % (iz 1,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 54,2 % (iz 1,7 pokušaja po meču).

Na kraju sezone sjajna juniorska ekipa koju su činili Luka Mitrović, Nemanja Dangubić, Jovan Novak, Đorđe Milošević, Nemanja Krstić, Nikola Milutinov, Luka Anđušić se "raspala". Agent Miško Ražnjatović je Dangubića doveo u svoj klub - Mega Vizuru, klub koji mu služi za razigravanje mladih igrača.

U dresu Mega Vizure na 41 utakmica KLS i SLS 2012/13 sezone prosečno je beležio 9 poena, 3 skoka i 2,8 asistencije po meču za 26,5 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 51,2 % (iz 5 pokušaja po meču), trojke 29 % (iz 2,6 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 66,3 % (iz 2,1 pokušaja po meču).

U dresu Mega Vizure na 26 utakmica ABA lige 2013/14 sezone prosečno je beležio 9,6 poena, 3,4 skoka i 2 asistencije po meču za 25,2 minuta koliko je provodio na parketu. Ali za njega se ipak očekivalo za nijansu više. Šut mu je i dalje sporadičan, a mogao bi da bude i prisutniji u skoku uzevši u obzir njegov odraz. Za dva poena je šutirao 54,1 % (iz 5,2 pokušaja po meču), trojke 29,5 % (iz 3 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 65,4 % (iz 2 pokušaja po meču).

Sličnu statistiku upisao je i u Super-ligi Srbije, gde je na 15 utakmica prosečno je beležio 11,7 poena, 3,6 skokova i 1,9 asistencija po meču za 27,9 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 58 % (iz 5,7 pokušaja po meču), trojke 28 % (iz 2,9 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 66 % (iz 3,9 pokušaja po meču).

Nije igrao prvu polufinalnu utakmicu Super-lige Srbije zbog učešća na Adidasovom kamp u Trevizu, koji okuplja gotovo sve najtalentovanije mlade igrače u Evropi. Nemanja Dangubić je u Trevizu, pred brojnim NBA i evropskim skautima, bukvalno leteo. Znalo se da ima čudesan odraz, ali ga je on u odnosu na početak sezone još i popravio. Iz mesta je skočio 94 santimetara, iz zaleta – 103! Najviše od svih. I, nije samo u tom delu bio bez konkurencije. Odličnu igru pokazao je u susretu sa U18 selekcijom SAD, gde je proglašen za najboljeg igrača utakmice sa 23 poena (index 21). Dangubić je bio MVP celog turnira što mu je učvrstilo poziciju na minulom NBA draftu.

Na NBA draftu 2014. godine Nemanja je izabran kao 54. pik od strane Filadelfije, koja ga je u trejdu odmah prosledila aktuelnom šampionu San Antoniju, koji polaže pravo na njega. Za sedam dana pred NBA draftu u Americi učestvovao je na pet trening kampova.

Nakon dve uspešne sezone u Mega Vizuri, leta 2014. godine prelazi u Crvenu Zvezdu. U crveno-belom dresu osvojio je prvi klupski trofej u karijeri i to je bio Kup Radivoja Koraća za 2015. godinu. U ABA ligi Crvene Zvezda je ubedljivo zauzela prvo mesto nakon 26 kola ligaškog dela ABA lige sa skorom 24-2, i tako ušla u plej-of. Crvena Zvezda je osvojila prve titule šampiona u Jadranskoj ligi eliminacijom partizana u polufinalu (3:1) i pobedom nad Cedevitom u finalu (3:1). Na 32 utakmice ABA lige Nemanja je prosečno je beležio 5,8 poena, 2,6 skokova i 1,3 asistencije po meču za 15,7 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 46,4 % (iz 3,5 pokušaja po meču), trojke 31 % (iz 1,7 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 70,5 % (iz 1,4 pokušaja po meču).

Ove sezone je zabeležio i prve nastupe u Evroligi i sa crveno-belima i ostvario plasman u Top 16 fazu. Na 23 utakmice najelitnijeg evropskog takmičenja prosečno je beležio 4,1 poen, 2 skoka i 0,7 asistencije po meču za 14,4 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 41,2 % (iz 2,2 pokušaja po meču), trojke 34,2 % (iz 1,6 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 68,4 % (iz 0,8 pokušaja po meču).

Nemanja Dangubić je postao juniorski reprezentativac Srbije 2010. godine i učestvovao je na svetskom prvenstvu u Nemačkoj, gde je osvojeno 5 mesto. Već sledeće godine osvojio je i prve medalje sa reprezentacijom Srbije u mlađim kategorijama (U18 - 2011. srebrna medalja na Svetskom prvenstvu, U19 - 2011. srebrna medalja na Evropskom prvenstvu).

Posle veoma uspešne sezone sa Megom, leta 2013. godine na poziv selektora Dušana Ivkovića prošao je kompletne pripreme A reprezentacije. Nažalost, nisam uspeo da uđem među 12 igrača koji su putovali na Evropsko prvenstvo u Sloveniju. Ipak, zabeležio je prve minute u seniorskoj reprezentaciji Srbije, a posle osvojenog turnira u Istanbulu (Turska) poslednja dva imena koja su otpala bili su Luka Mitrović i Nemanja Dangubić. I leta 2014. godine dobio je pozvan za A reprezetaciju, bio je u planu selektora Đorđevića, ali zbog problema sa kolenom nije imao priliku da konkuriše za tim.