Nikola Kalinić

Nebeski skakač, nadimak koji je dobio po sjajnim zakucavanjima i prelepim blokadama na Svetskom prvenstvu u Španiji 2014. godine, rođen je 8. novembra 1991. godine u Subotici. Cela porodica Kalinić je sportski obojena. Otac Zoran je proslavljeni stonoteniski reprezentativc, majka Dragica profesionalno se bavila odbojkom, a istim putem krenula je i Nikolina starija sestra Mina, dok je brat Uroš vaterpolista.

Dok nije otkrio košarku kratko se zadržao na karateu, zatim je pokušao da prati brata na vaterpolu, ali je brzo odustao. Uspešno je prošao sve selekcije Spartaka do prvog tima, u kojem mu je trener bio Blagoje Ivić. Plasirali su se u Prvu B ligu bez poraza, a zatim odigrali neoliko prijateljski utakmica sa Crvenom zvezdom za koju su igrali Kešelj, Bjelica, Štimac, a sa klupe predvodio Svetislav Pešić. Nikola je odigrao dobo u tim susretima i privukao pažnju trenera Pešića. Ali na kraju sezone odlaskom Pešića iz Zvezde, Nikola je ostao samo zabeležen kao talenat iz Subotic. Potom je Zvezda ušla u jednu od najtežih sezona u istoriji, u kojoj se klub našao pred gašenjem. Godinu dana kasnije na preporuku Bože Maljkovića (tada potpredsednika Zvezde) uz nekoliko novajlija i juniora Kalinić je došao na probu u Zvezdu. Posle uspešnog turnira u Banjaluci izgledalo je da će zaigrati za voljeni klub, čak je prošao i kompletne pripreme kod trenera Mihaila Uvalina. Ali klubu sa Malog Kalemegdana pred početak sezone 2010/11 odlučio je da dovede neki starije igrače i posle tri meseca, otišao je iz Zvezde a da za nju nije odigrao nijednu zvaničnu utakmicu.

Iz Zvezde je otišao u KK Novi Sad i sa svega 19 godina imao je već zapazenu rolu u tada reklo bi se preslaboj ekipi. Na 23 utakmice u Prvoj ligi sezone 2010/11 davao je po utakmici prosečno 7,7 poena, 3,4 skoka i 0,7 asistencija. Za dva poena je šutirao je dobrih 53,6 % (iz 4,7 pokušaja po meču), a za tri svega 23,8 % (iz 1,8 pokušaja po meču), dok je sa linije slobodna bacanja imao 80,6 % (iz 1,5 pokušaja po meču).

Na kraju sezone dolazi do fuzije KK Novi Sad s' KK Vojvodinom i nastaje KK Vojvodina Srbijagas. Te 2011/12 sezone se vidi veći napredak u igri mladog Nikole, koji u tada već jakom sastavu Vojvodine popravlja svoju statistiku i na 34 utakmice u proseku daje 9 poena, uz 3,8 skokova i 1,7 asistencija za 24,4 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena opet je dobro šutirao 58,6 % (iz 4,7 pokušaja po meču), a uspeo je da popravi i šut za tri poena na 32 % (iz 1,9 pokušaja po meču). Te godine Voša je bila prva u Košarkaškoj ligi Srbije (KLS) i među četiri tima u Super ligi Srbiji, ali nastup u ABA ligi obezbedila su samo prva tri tima, tako da je Nikola i sledeću sezonu igrao u KLS.

Sledeće sezone Nikoli se dešava pravi bum, postaje nosilac tima, Vojvodina ponovo osvaja prvo mesto u KLS i plasirala se u Super ligu Srbije. I tu je zauzela četvrto mesto i obezbedila plasman u ABA ligu, ali zbog finansijski problema odustaje od regionalne lige. Nikola na 42 utakmice u proseku daje 10,6 poena uz 4,2 skoka i 2,1 asistenciju za 25,8 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je opet odlično šutirao 60,3 % (iz 5,6 pokušaja po meču), trojke neverovatnih 38,1 % (iz 1,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 77,6 % (iz 2,8 pokušaja po meču).

U sezone 2013/14 prelazi u Radnički koji je upravo zamenio Vojvodinu u ABA ligi i tada prvi put nastupa i u regionalnoj ligi, ali i evropskim takmičenja pod okriljem ULEB-a, Evrokupu. Na 25 utakmice u dresu Radničkog u ABA ligi prosečno je beležio 6,4 poena i 4 skoka, 1,4 asistencije po meču za 23,1 minuta koliko je provodio na parketu. Bio je to dosta skromnan njegov nastup u regionalnoj ligi sa indeksom korisnosti od 8, ali to je njegova prva sezona sa dve utakmice sedmično, plus prethodno leto je proveo na tri reprezentativna takmičenja. Za dva poena je šutirao 42,9 % (iz 3,6 pokušaja po meču), za tri 30,6 % (iz 2 pokušaja po meču), za jedan  73,1 % (iz 2,1 pokušaja po meču). U prvoj sezoni u regionalnoj ligi najbolje partije je pružio protiv Igokee, Zadra i MZT-a. Protiv Igokee je postigao 12 poena i uz sedam skokova i četiri asistencije imao ukupni indeks korisnosti 24. Ništa lošiji nije bio ni protiv Zadra kada je postigao 11 poena uz 13 skokova i jednu asistenciju imao ukupni indeks korisnosti 25. Najviše poena 18 postigao je protiv MZT-a u Skoplju a uz to zabeležio je i pet skokova i dve asistencije imao ukupni indeks korisnosti 24.

U Evrokupu je bio dosta bolji, Radnički je prošao u drugi krug (Top 32), a Nikola na 16 utakmica po meču imao učinak od 10,2 poena, 3,5 skokova, 2,6 asistencija za 25,33 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 62,4 % (iz 5,3 pokušaja po meču), trojke 38,1 % (iz 1,3 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 68,8 % (iz 3 pokušaja po meču). Zanimljivo je da je najbolju partiju na evrosceni pružio protiv Neptunasa, kada je postigao 17 poena i to bez promašaja uz sedam skokova, za indeks korisnosti 30.

U Superligi je pružao najbolje partije u sezoni i imao prosečan indeks korisnosti 15. Na 16 utakmica prosečno je beležio 11,1 poena, 5,2 skoka i 2,8 asistencija po meču za 29,3 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 58 % (iz 4,8 pokušaja po meču), trojke 35 % (iz 3,1 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 80 % (iz 3,1 pokušaja po meču). Radnički je zauzeo četvrto mesto u Super ligi Srbije i tako obezbedio učešće u ABA ligi.

Uvek je imao uzlaznu putanju u svim klubovima gde je igrao, praktično od meseca do meseca, pa je na kraju sezone napustio Kragujevac i potpisao trogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom. Veliki deo priprema sa novim klubom je propustio zbog reprezentativnih obaveza na Svetskom prvenstvu. U početku sezone je bio očigledan njegov umor, ipak kako je sezona odmicala pružao je sve bolje igre i tako postao najkonstantnijim igračem crveno-belih. U crveno-belom dresu osvojio je prvi klupski trofej u karijeri i to je bio Kup Radivoja Koraća za 2015. godinu.

Sa crveno-belima zabeležio je i prve nastupe u Evroligi i ostvario plasman u Top 16 fazu i to kao prvi srpski tim koji je to uradio sa drugog mesta u grupi i sa pozitivnim skorom pobeda i poraza. Na 24 utakmice najelitnijeg evropskog takmičenja prosečno je beležio 9,2 poena, 4 skoka i dve asistencije po meču za 26 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 47 % (iz 4,7 pokušaja po meču), trojke 35,5 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 62,7 % (iz 3,1 pokušaja po meču). Najbolje partije je pružio protiv Galatasaraja i Real Madrida. Protiv Galatasaraja je postigao 21 poen i uz pet skokova i jednu asistenciju imao ukupni indeks korisnosti 19. Protiv Reala je imao ukupni indeks korisnosti 17, a uz 11 postignuta poena, zabeležio je šest skokova i sedam asistencija.

U ABA ligi Crvena zvezda je ubedljivo zauzela prvo mesto nakon 26 kola ligaškog dela ABA lige sa skorom 24/2, i tako ušla u plej-of. U ligaškom delu Nikola je dva puta bio najkorisniji igrač utakmice. Protiv Levskog (99:58) je imao ukupni indeks korisnosti 32, postigao je 22 poena, uz sedam skokova i dve asistencije. Protiv Mega Leksa (77:75) je imao ukupni indeks korisnosti 25, uz 19 postignuta poena, zabeležio je šest skokova i četiri asistencije. Nikola Kalinić je bio junak trijumfa i protiv Budućnosti (77:76), on je postigao odlučujuće poene iz veoma teške situacije, posle promašenog penala Markusa Vilijmsa samo pet sekundi pre kraja meča. To je bila prva pobeda u Podgorici još od maja 2005. godine. U plej-ofu se istakao sa svojom dozom sportske drskosti koja je često rivale dovodila do ludila, ali je i bila neophodna u borbi za trofeje. To je naročito bilo izraženo u polufinalu kada je uz Dženkinsa bio najzapaženiji za eliminaciju večitog rivala, plasman u finale ali i u Evroligu. U svakoj od tri najbitnije pobede u sezoni Nikola Kalinić bio je igrač koji je doneo prevagu Crvenoj zvezdi postizao neke od ključnih trojki kada se "lomila" utakmica, ali i sjajnom igrom u odbrani, odnosno "bananama", osujetio nekoliko važnih ofanzivnih akcija crno-belih. U prvom meču polufinalne serije plej-ofa ABA lige protiv partizana (73:64) bio je najkorisniji igrač sa indeksom 20, a postigao je i 13 poena, uz 4 skoka, 3 asistencije i 4 blokade. Nikola je bio najkorisniji igrač i u drugoj polufinalnoj pobedi Crvene zvezde (95:85) sa 25 poena (šut iz igre 9/10), osam skokova i dve blokade što je bilo dovoljno za ukupni indeks 29. U trećoj, odlučujućoj pobedi Zvezde (81:73) dao je 11 poena uz 4 skoka i jednu asistenciju. Iako nije važio za najboljeg šutera u četiri meča polufinalne serije imao je 10/15 šut za tri poena, a posebno je imponovalo to što je pogađao u momentima kada se utakmica lomila.

Na 34 utakmica ABA lige i plej-ofu 2014/15 sezone prosečno je beležio 10,2 poena, 4,1 skoka i 1,5 asistencija i 1 osvojena lopta po meču za 22,8 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 62 % (iz 4 pokušaja po meču), trojke 38,2 % (iz 3,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 71,8 % (iz 2,1 pokušaja po meču).

Sa Crvenom zvezdom je osvojio i titulu naconian šampiona, što predstavlja prvu titulu šampiona Srbije od samostalnosti (2006) i novi šampionski pehar posle sedamnaest godina. U domaćem prvenstvu (Superligi Srbije) na 18 odigranih utakmica prosečno je beležio 9,9 poena, 3,9 skokova, 1,5 osvojena lopta i 1,9 asistencija. Za dva poena je šutirao 57,7 % (iz 4,3 pokušaja po meču), trojke 35,8 % (iz 2,9 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 62,7 % (iz 2,8 pokušaja po meču).

U crveno-belom dresu odigrao je 79 mičeva i postigao 784 (9,9) i imao ukupni index 868 (11,0). Tokom čitave sezone Nikola je crveno-belom dresu propustio samo jednu utakmicu, više od njega je odigrao samo Jaka Blažič koji e propustio ni jednu od 80. Posle kapitena Luke Mitrovića sa 24:30, Kalinić je 23:51 minuta igrač sa najviše provedenih minuta na parketu. A sa 784 poena Nikola je bio drugi strelac Crvene zvezde, odmah iza Bobana Marjanovića koji je postigao 1033 poena, iza čijih 13,1 je imao i drugi prosek 9,9 poena po utakmici. Kalinić je imao i treći indeks korisnosti ekipe (11), bolji od njega bili su samo Marjanović sa 20,6 i Mitrović sa 12,8. Sa prosekom od 3,8 skokova Nikola je bio treći igrač po broju skokova u ekipi odmah iza Marjanovića sa 8,4 i Mitrovića sa 5,8. Sa prosečno 1,05 ukradene lopte, i ukupno 83 Nikola je bio drugi kradljivac ekipe odmah iza Dženkinsa sa prosečno 1,2 i ukupno 95 ukradenih lopti. Činjenica da je u svakoj kategoriji bio među najboljima u ekipi Crvene zvezde govori da je Nikola bio jedan od najzašlužnijih za triplu krunu. Tako je postao je deo najuspešnije generacije Crvene zvezde u istoriji klubu sa Malog Kalemegdana koja je u jednoj sezoni osvojila oba domaća trofeja: nacionalni kup (Kup Radivoja Koraća) i državno prvenstvo (Superligu Srbije), a i regionlanu ABA ligu.

Koliku popularnost je Nikola stekao u Crvenoj zvezdi govori podatak da mu je reper Pam posvetio pesmu Kalina: "Publika se ježi kada na koš krene, pogađa za tri uz zvuk sirene"...

Nakon višenedeljni spekulacija 31. jula 2015. godine potvrđen je prelazak Nikole Kalinića u Fenerbahče Ulker. Budući da je Kalinić bio pod važećim ugovorom, Zvezda je od Fenera dobila obeštećenje u iznosu od čak milion evra, čime je ovo postao najvredniji transfer u istoriji kluba sa Malog Kalemegdana.

Već prve sezone sa Fenerbahčeom je stigao do finala Evrolige, gde su nakon produžetka poraženi od CSKA. Na 29 utakmica u Evroligi prosečno je beležio 4,6 poena, uz 3,3 skoka, 1,2 asistenciju i indeks korisnosti 5,4 za 18,55 minut koliko je provodio u igri. Trofeji nisu izostali, osvojio je kup i šampionat Turske. U prvenstvu je na 37 utakmice prosečno je beležio 6,6 poena, uz tri skokova i 1,6 asistenciju.

Na tri utamice ove sezone u Evroligi prosečno je beležio 5,3 poena, uz 3,3 skoka, 1,7 asistenciju i indeks korisnosti 7,7 za prosečno 21,29 minut koliko je provodio u igri. U prva tri kola turskog šampionata prosečno je beležio 7,3 poena, uz 2,3 skoka i 1,3 asistenciju za prosečno 25,45 minut koliko je provodio u igri.

Kalinić je bio član srpskog međunarodnog programa od 2011. godine kada je dobio poziv mlade reprezentacije do 20 godina, gde na EP pod vođstvom Aleksandra Džikića zauzimaju tek 13. mesto. Na terenu vođa generacije je bio Nemanja Nedović, dok je Kalinić dolazio iz drugog plana sa 6,1 poenom i 4,1 skokom po utakmici, uz tada savršenih 80 % za dva i mizernih 22 % za tri.

Leta 2013 bio je član univerzitetskoj reprezentaciji Srbije, koja je učestvovala na Mediteranskim igrama, gde je osvojena srebrna medalja. U finalu je naša selekcija doživela poraz od domaćina Turske 79:62, a najefikasniji u reprezentaciji Srbije bio je upravo Nikola Kalinić sa 16 poena. Sa istom selekcijom osvojio je i bronzu na Univerzijadi u Kazanu.

Nakon odličnih partija koje je pokazao kao član Univerzitetske reprezentacije Srbije dobio je poziv Dude Ivkovića da se priključi pripremama A reprezentacije. Upornim radom uspeo je da se izbori za mesto među 12 igrača koju su predstavljali Srbiju na Evropskom prvenstvu u Sloveniji. Za kratko vreme nametnuo se selektoru Ivkovicu, i postao starter u većini utakmica. Kao otkrovenje tima, na tom prvenstvu se odlikovao dobrom odbranom, i dobrim skokom (posebno u napadu). Iako je Srbija završila tek na sedmom mestu, kao najveće iznenađenje Evropskog šampionata u reprezentaciji Srbije je bio Nikola Kalinić. On koji je od anonimusa postao igrač o kome se priča u košarkaskim krugovima, sa ozbiljnom dozom respekta. Na 11 utakmica na Evrobasketu prosečno je beležio 2,8 poena 3,9 skokova i 0,8 asistencija po meču za 20,5 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 52,9 % (iz 1,5 pokušaja po meču), trojke 22,2 % (iz 0,8 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 63,6 % (iz jednog pokušaja po meču).

Kalinića odlukuju odličan tajming na skok i velika borbenost, zbog čega je stekao simaptije publike na prvenstvu Evrope u Sloveniji, a našao u planovima državnog tima kod novog selektora Aleksandra Đorđevića. Sa državnim timom je osvojio srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Španiji 2014. godine.

Kalinić je celo prvenstvo odigrao fenomenalno. Hrabro je ulazio u svaki duel, nije se plašio ni starijih, ni iskusnijih od sebe. Obezbedio je simpatije atraktivnim potezima i još boljim zakucavanjima. Momak velikog odraza i još većeg srca, bio je idealan dodatak i podrška nosiocima igre. Bio je briljantan u odbrani, a odgovoran i upotrebljiv u napadu. Borbeni krilni košarkaš na terenu je u proseku provodio 17 minuta uz učinak od 7,2 poena, 1,9 skokova i 0,8 asistencija. Imao je najbolje procente šuta za dva i tri poena u srpskom timu. Za dva poena je šutirao 76 % (iz 2,8 pokušaja po meču), trojke 62,5 % (iz 0,9 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 66,7 % (iz 2 pokušaja po meču).

Ipak, ono što brojke ne mogu da kažu i pokažu je Nikolina fantastična igra tokom čitavog šampionata, a posebno u osmini finala protiv Grčke, kada je uz 12 poena imao i dva sjajna zakucavanja. Zakucavanje u lice preko 215 centimetara visokog Janisa Burusisa, igrača Real Madrida i jednog od najboljih evropskih centara, uz faul, našlo na drugom mestu Top 5 poteza dana (prvo mesto zasužio je reprezentativac Turske Emir Preldžić trojkom za pobedu u poslednjoj sekundi u meču sa Australijom). To zakucavanja Kalinića je bilo kruna najatraktivnijih akcija reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu. U četvrtfinalu protiv Braziila dao je 5 poena uz indeks 15, ali ostaje upamćeno da je na dva minuta do kraja velikim koracima stigao Markinjosa (koji je previše ležerno krenuo na polaganje) i "udario" neverovatnu blokadu i tako simbolično ozvaničio stop za zeleno-žute (84:56). U polufinalu protiv Francuske (90:85) Kalinić je odigrao još jedan meč na visokom nivou, uz 8 poena, ali na kraju je sve stalo u ona dva bacanja na 16 sekundi do kraja. Iako je prethodno promašio oba penala, Kalinić je u najvažnijem trenutku meča stao na liniju i pogodio oba slobodna bacanja koja su prelomila meč za 86:82. U finalni meč protiv favorizovanih igrača SAD uz Nmanju Bjelicu bio je najefikasniji srpski igrač sa 18 poena, uz perfektnih 7/7 za dva. Atraktivne poteze prodao je i amerima, kada je na sjajnu asistenciju Miloša Teodosića prelepim alej-upom digao je publiku na noge.

Svoje drugo Evropsko prvenstvo sa A reprezentacijom Nikola je solidno počeo, može se reći da je bio na očekivanom nivou u grupnoj fazi Evrobasketa. U prvom meču protiv Španije donosio je energiju timu i uz 4 poena uhvatio je pet lopti. Protiv Nemačke je odigrao samo deset minuta, ali na visokom nivou i zabeležio 6 poena uz 3 skoka. Već protiv Islanda bio jedan od ključnih igrača sa 12 poena, a pogodio tri trojke iz tri pokušaja, uz to imao je i tri skoka i pet asistencija. Naročito je zablistao u duelu sa Turskom, kada je postigao 15 poena (trojke opet šutirao 3/3), uz dva skoka i četiri asistencije. I kada se činilo da polako diže formu u poslednejm meču grupne faze protiv Italije posle dva brutalna alej-upa, usledila je tehničke greške posle koškanja sa Galinarijem. U eliminacionoj fazi teško je bilo prepoznati letećeg Srbina i nebeskog skakača.

Na 9 utakmica Evrobasketa igrao je prosečno 16,4 minuta po utamici uz učinak od 5,8 poena, 2,1 skok i 1,7 asistencija. Zanimljivo da je imao najbolji procanat šuta za tri poena od svih naših reprezentativaca, 54,5 %, pogodio 6 trojki iz 11 pokušaja, ali i najgori sa linije slobodnih bacanja 33,3 % (6/18). Uprkos odličnom procentu šuta van linije 6,75 Nikola nije šutnuo ni jednu jedinu trojku tokom eliminacione faze u Lilu. Inače, na poslednje dve utakmice, koje su bile i najvažnije (u polufinalu protiv Litvanije i u borbi za treće mesto protiv Francuske) na parketu prveo po samo sedam minuta. Srbija je stala u polufinalu, a utisak je da Kalinić u ovom timu nije imao definisanu ulogu, a minutaža mu je bila ispresecana.

Sa seniorsku reprezentacuju Srbije osvojio je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Riu 2016. Na 8 utakmica u proseku je beležio 4,8 poena, 3,2 skoka i 1,4 asistenciju za 18,12 minuta koliko je provodio u igri. Za dva poena je šutirao 61,9 % (iz 2,6 pokušaja po meču), za tri loših 9,1 % (iz 1,3 pokušaja po meču) a sa linije slobodnih bacanja 43,8 % (iz 4 pokušaja po meču).

Stefan Jović

Kada je dolazio u Crvenu zvezdu predstavljen je kao borbeni plej sa mogućnošću napretka i u organizaciji igre, danas je glavni kreator igre, mozak, srce i duša Zvezdinog tima. Pogađate, u pitanju je Stefan Jović, Nišlija, rođen je 3. novembra 1990. godine. U ranom detinjstvu prvo je počeo da trenira vaterpolo, ali uspesi košarkaške reprezentacije i mali sobni koš koji mu je otac postavio opredelili su ga da zavoli magučnu igru pod obručom.

Košarkašku je počeo da trenira sa sedam godina u Beopetrolu iz Niša kod trenera Saše Perića. Zatim prelazi u Ergonom, koji je sa klupe vodio Milan Josić, i sa njim je 2005. godine postao kadetski prvak Srbije i Crne Gore. Posle Niša godinu dana je proveo u Leskovcu, gde je igrao u Zdravlju. Potom se vraća u Niš na još jednu godinu rada sa trenerom Josićem.

Dalje, put ga je odveo u Kraljevo i čuvenu Slogu, gde je za dve sezone igrajuću u Košarkaškoj ligi Srbije stekao potpunu igračku afirmaciju. Tokom prve sezone u Slogi (2010/11) odigrao je 23 utakmice i imao solidan učinak. Stefan je prosečno beležio 7,7 poena, 2,6 skokova, 2,1 asistenciju i 1,9 ukradenu loptu za 20,1 minut koliko je provodio na parketu. Ono što je bitnije imao je 58,4 % šuta za dva (iz 3,2 pokušaja po meču) i 40 % za tri (iz nešto više od jednu šutnuta po meču), a 66,7 % sa linije slobodnih bacanja.

Naredne sezone se uočio napredak u njegovoj igri a i statistički jer je u Košarkaškoj ligi Srbije na 16 utakmica prosečno je beležio 8,9 poena, 4,6 skokova i 4,3 asistencije za 26 minuta koliko je proveo u igri. Za dva poena je šutirao 55,4 % (iz 4,6 pokušaja po meču), trojke skromnih 28 % (iz 2,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja već standardnih 71 % (iz 2,4 pokušaja po meču). Verovatno da bi ti procenti šuta i statistički rezultati bili bolji da veliki deo sezone nije propustio zbog dve teške povrede, prelom ruke i naprsnuće kosti u stopalu.

Dobre igre u Slogi nisu prošle nezapaženo ni od strane Miroslavoma Nikolića i stigao je poziv od Radničkog. Jović nije mnogo razmišljao, jer se poziv i saradnja sa Mutom ne odbija.

Odlaskom u Radnički Stefan je prvi put zaigrao i regionalnu ABA ligu. Ali nije se puno naigrao kao treći plej te prve sezone pogotov u regionalnoj ligi. Teško je dobiti minute kada pored sebe imate najkorisnijeg igrača, MVP-a Jadranske lige Aleksandra Ćapina, koji je imao neverovatnu minutazu od 35,3 minuta u ABA ligi, i iskusnog Stivena Markovića. Tako da je Stefan na samo 8 utakmica igrao prosečno 5,1 minuta, uz samo 4 šuta iz kojih je dao 4 poena, sve protiv Cedevite. Tako da se može reći da je prve sezone u ABA ligi ostvario prosek od 0,5 poena, 0,9 asistencija i 0,6 skovka. Radnički je te sezone zauzeo rekrdno visoko treće mesto na tabeli, i posle uzbudljive završnice izgubio polufinale fajnal fora od Crvene zvezde. Nešto veću minutažu dobijao je u Super ligi Srbije, gde je odigrao 7 utakmica prosečno beležio 5,9 poena, jedan skok i dve asistencije po meču. Za dva poena je šutirao 64,7 % (iz 2,4 pokušaja po meču), trojke 60 % (iz samo 0,7 pokušaja po meču) i slobodna bacanja već standardnih 50 %.

Na početku nove sezone šef stručnog štaba Radničkog Miroslav Muta Nikolić je ukazao poverenje Stefanu Joviću i dodelio mu kapitensku traku. Međutim kapitensku traku je nosio do osmog kola ABA lige, posle kojeg je kažnjen od strane čelnika Kragujevčana zbog javne podrške Crvenoj zvezdi na društvenim mrežama tokom večitog derbija.

Kako trener Nikolić igru svoje ekipe zasniva na dobroj organizaciji i već godinama su plejmejkeri zaštitni znak Radničkog, posle Ćapina motor tima postao opet iskusni Marko Marinović. Kako je vreme prolazi i doprinos Stefana Jovića je postajao sve veći, njegova minutaža je rasla najviše zbog odlaska Stivena Markovića. Dugo je Stefan Jović čekao svoju šansu u Radničkom i kada ju je konačno dočekao povrede su ga sprečile da u potpunosti iskaže raskoš svog talenta. Samo od Nove godine tri puta je pravio prekid u trenažnom i igračkom procesu ("upala sinusa, palac desne šake i pokidan ligament").

Kako je prve sezone u Radničkom debitovao u regionalnoj, druge je debitovao u ULEB-ovim evropskim takmičenjima sa kragujevačkim klubom. Na 13 utakmica u Evrokupu beležio je 3,9 poena, uz 2,6 skokova i 3,1 asistenciju za 19,15 minuta koliko je provodio u igri. Opet je imao dobar šut za dva poena 58,3 % (iz 1,8 pokušaja po meču), ali ovaj put katastrofalnih 16,7 % šut za tri poena (iz 1,3 pokušaja po meču) i standardno dobrih 73,7 % šuta sa linije za slobodna bacanja (iz 1,4 pokušaja po meču). Posebno se istakao u mečevima protiv Panioniosa kada je ubacio deset poena i zabeležio šest skokova i protiv Neptunasa sa 10 uspešnih dodavanja kada je bio najbolji asistent četvrtog kola prve faze takmičenja.

U ABA ligi je na 18 utakmica ostvario 4,3 poena, uz 2,4 skoka, 2,7 asistencija i 1,4 ukradene lopte za prosečno 21 minut koliko je proveo u igri. Za dva poena je šutirao 64,7 % (iz 1,9 pokušaja po meču), trojke skromnih 22,9 % (iz 1,9 pokušaja po meču) i slobodna bacanja već standardnih 64,3 % (iz 0,8 pokušaja po meču). Sjajne partije pružo je protiv protiv Olimpije kada je zabeležio devet poena, pet skokova, šest asistencija i ukupni indeks korisnosti 22 i Igokee sa 16 poena, šest skokova, dve ukradene lopte i ukupni indeks korisnosti 21. Loša strana igra na dva fronta jeste manjak vremena za odmor, zbog toga su i nešto lošiji rezultati Radničkog u ABA ligi (11 pozicija na tabeli).

U Super ligi Srbije je odigrao samo 7 mečeva, imao je učinak od 4,6 poena, 3,5 skokova i 3,4 asistencije. Za dva poena je šutirao 54,5 % (iz 1,5 pokušaja po meču), trojke 50 % (iz 1,1 pokušaja po meču) i slobodna bacanja već standardnih 72,7 % (iz 1,5 pokušaja po meču).

Pred početak nove sezone potpisao je trogodišnji ugovor sa voljenom Zvezdom. Ako se za nekog igrača moze reći da je imao pravilan putput razvoja, onda je to Stefan Jović. Posle juniorskog staža, došla je Sloga i igranjne Košarkaške lige Srbije, zatim Radnički i ABA liga, potom i Evrokup, a onda i Crvena zvezda i Evroliga.

U prvoj sezoni u Zvezdinom dresu odigrao je ukupno 62 utakmice i postigao 251 poen. Sa crveno-belim je osvojio i prvi klupski trofej u Kup Radivoja Koraća, a zatim  i regionlanu Jadransku ligu i državno prvenstvo Srbije (Super ligu Srbije) i tako postao deo najuspešnije generacije u istoriji klubu sa Malog Kalemegdana koja je osvojila tri trofeja u jednoj sezoni.

U debitanskoj sezoni u najeltnijem evropskom takmičenju odigrao je 19 utakmica i prosečno je beležio 2,9 poena, uz 2,1 skok, 2,8 asistencija i ukupni indeks korisnosti 4,8 za prosečno 13,35 minut koliko je provodio u igri. Za dva poena je šutirao 42,1 % (iz 2 pokušaja po meču), trojke 26,1 % (iz 1,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 62,5 % (iz 0,4 pokušaja po meču). Najbolje partiju u Evroligi je pružio u Top 16 fazi protiv Barselone kada je zabeležio deset poena, pet skokova, tri asistencije i ukupni indeks korisnosti 18.

U ABA ligi Crvena zvezda je ubedljivo zauzela prvo mesto nakon 26 kola ligaškog dela ABA lige sa skorom 24/2, i tako ušla u plej-of. Tu je u polufinalu izbacila večitog rivala (3:1), a istim rezultatom u pobedama slavila je i u finalu protiv Cedevite. Stefan je na 29 utakmica ABA lige beležio 4,7 poena, uz 2,2 skoka, 2,6 asistencija i ukupni indeks korisnosti 6,4 za prosečno 14,8 minut koliko je provodio u igri. Za dva poena je šutirao 58,7 % (iz 2,2 pokušaja po meču), trojke 34,1 % (iz 1,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 67,7 % (iz 1,1 pokušaja po meču). Sjajne partije pružo je protiv MZT-a kada je zabeležio deset poena, dva skokova, pet asistencija i ukupni indeks korisnosti 17 i Metalca sa 11 poena, jednim skokom, tri asistencije i ukupni indeks korisnosti 15.

Sa Crvenom zvezdom je osvojio i titulu nacionalnog šampiona, što predstavlja prvu titulu šampiona Srbije od samostalnosti (2006) i novi šampionski pehar posle sedamnaest godina. U Super ligi Srbije je odigrao 11 utakmica i beležio 4,7 poena, uz 2,1 skok, 3,3 asistencije. Za dva poena je šutirao 55,5 % (iz 2,4 pokušaja po meču), trojke 28,6 % (iz 1,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 90,9 % (iz jednog pokušaja po meču).

Ukupno je u sezoni 2014/15 odigrao 62 utakmice, postigao 251 poen uz 171 asistenciju, 135 skokova i 58 ukradenih lopti.

Sezone 2015/16 dobija nešto veću minutažu (23), ali napokon je spojio i duži period bez povrede i to se odmah vidilo na parketu, što bi se žargonski reklo "eksplodirao je". Preuzeo je komandantnu palicu i kao prvi plej Zvezde u Evroligi je prosečno beležio 7 poena uz 5,7 asistencija i 3 skoka uz prosečni indeks korisnosti 9,7.

U fenomenalnoj sezoni Stefan Jović je postavio novi rekord Evrolige u broju asistencija. Zvezdin plej je 19 asistencija zabeležio 12. novembra 2015. godine u petom kolu Evrolige u pobedi nad Bajern u Minhenu (79:90). Zanimljivo da je tako za dve asistencije nadmašio dotadašnjeg rekordera Markusa Vilijamsa, takođe, Zvezdinog pleja koji je u sezoni ranije na meču protiv Galatasaraja 21. novembra 2015. zabeležio 17. Neverovatno deluje podatak da je sam Jović na utakmici u Minhenu imao više asistencija nego ceo tim Bajerna, koji je na ekipnom nivou imao 18 asitencija. Jović je na terenu proveo 31 minut i utakmicu je završio sa četiri poena, pet skokova, 19 asistencija, jednom ukradenom loptom i dve izgubljene, što mu je donelo indeks korisnosti 25 i ststus najkorisnijeg igrača utakmice. Jedna od tih 19 asistencija, ačnije dodavanje za Majka Cirbesa našlo se među top 10 poteza kola.

U drugoj uzastopnoj sezoni četa Dejana Radonjića uzela je meru aktuelnom evropskom šampionu, 2015. Makabiju u Areni, 2016. Realu u srcu hrama košarke (94:88). Do polovine treće četvrtine Jović je zabeležio 12 poena, razigravao saigrače i zabeležio četiri asistencije i dva skoka. Međutim, u 35 minutu je zaradio 3 ličnu, a u istom momentu i tehničku grešku zbog prigovora. Nervozan je otišao na klupu, psovao i šutirao flašice u izlivu besa, posle čega ga je trener Radonjić udaljio sa terena i poslao u svlačionicu. To mu je bila škola...

Zvezda je prošla u Top 16 fazi Evrolige, a Stefan se istakao kao glavni kreator ekipe. Blistao je pobedi nad Panatinaikosom u Atini, učinak od devet poena i po osam skokova i asistencija. Tako je zaslužio mesto u najboljoj petorci 3. kola Top 16 faze Evrolige. U pobedi nad Unikahom (87-73) Jovke je bio najefikasniji sa 15 poena (4/4 za dva, 1/2 za tri, 4/4 slobodna bacanja), a dodao je pet asistencija i tri skoka. Predvodio je Zvezdu i drugom susretu sa Unikahom u fantastičnom preokretu od minus 19 do plus 6 (72:78), uz 16 poena, 7 asistencija i 5 skokova bio je najkorisniji igrač sa indeksom 24.

Sjajnu sezonu Jović i Zvezda su krunisali plasmanom u četvrtfinale, ali tu je Zvezdin san prekinuo moćni CSKA iz Moskve, budući šampion Evrope. 

Specijalizovani košarkaški portal "Eurohups" je napravio listu od deset igrača koji su najviše napredovali ove sezone, a na prvom mestu je Stefan Jović. Oni ga predstavljaju kao mozak, srce i kompjuter Zvezde. "Dvadesetpetogodišnji plejmejker je postao lider srpskog tima u još jednoj uspešnoj sezoni. Prošle godine je debitovao u Evroligi, ali nije pokazivao ovoliki talenat i kretivnost kao sada. Prosečno beleži 7,4 asistencije po meču, a uz to je stalna pretnja za odbranu protivnika sa 7,8 poena i indeks od 12,8 po meču. Koliko je napredovao najbolje govore podaci da je prošle godine prosek bio 2,9 poena, 2,8 asistencija i da mu je indeks korisnosti bio 4,8 poena po meču."

Specijalizovani košarkaški portal "Jurohups", koji je i direktni partner Evrolige, bira najboljeg defanzivca najelitnijeg evropskog košarkaškog takmičenja. A, među šestoricom odabranih košarkaša bio je i Stefan Jović.

U Jadranskoj ligi Crvena zvezda je zauzela drugo mesto nakon 26 kola ligaškog dela ABA lige sa skorom 20/6, i tako ušla u plej-of. U polufinalu crveno-beli su izbacila Cedivitu (2:0), a Stefan je poenima u poslednjim sekundama doneo pobedu u prvom susretu. Zvezda je odbranila titulu pobedom nad Mega Leksom sa 3-0, a Jović je proglašen je za najkorisnijeg igrača finalne serije ABA lige, imao je prosečan indeks korisnosti 15,6. U prvom meču je postigao 11 poena uz devet asistencija i tri ukradene lopte (indeks 19), u drugom je imao po devet poena i proigravanja, uz četiri ukradene lopte (indeks 20), dok je u trećem ubacio tri poena uz šest asistencija, četiri skoka i tri ukradene lopte (indeks 12). Na ukupno 30 utakmica, koliko je odigrao u ABA ligi beležio je prosečno 8,1 poena, uz 3,7 skokova, 5,6 asistencija i ukupni indeks korisnosti 12,7 za prosečno 23,4 minut koliko je provodio u igri. Za tri poena je šutirao skromnih 26,9 % (iz 1,7 pokušaja po meču), za dva poena je šutirao 56,6 % (iz 4,8 pokušaja po meču), i slobodna bacanja 66,7% (iz 1,9 pokušaja po meču).

Zbog povrede nije nastupao na finalnom turniru kupa Koraća i Zvezda je stala u polufinalu. Kruna fenomenalne sezone Crvene zvezde i njenog "mozga" bila je odbrana titulu naconalnog šampiona. Stefan je u Super ligi Srbije odigrao 12 utakmica i beležio 8 poena, uz 2,8 skokova, 6,6 asistencija. Za dva poena je šutirao 72,5 % (iz 3,3 pokušaja po meču), trojke 35 % (iz 1,66 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 70,8 % (iz dva pokušaja po meču).

U sezoni 2015/16 sa Zvezdom je osvojio je dva trofeje: titulu regionalnog šampiona (ABA ligu) i titulu šampiona Srbije (Super-ligu Srbije). Odigrao je ukupno 69 utakmica, postigao 527 poena uz 404 asistencije, 211 skokova i 108 ukradenih lopti.

Ove sezone u prva četiri kola Evrolige prosečno je beležio 7,3 poena, uz 2,5 skokova, 5,8 asistencija i indeks korisnosti 10,8. U prvih 7 kola ABA ligi prosečno je beležio 8 poena, uz 2,5 skokova, 6,1 asistenciju i ukupni indeks korisnosti 14,1 za prosečno 21,7 minut koliko je provodio u igri. Svoju magiju Jović je nastavio i ove sezone, i već u drugom kolu ABA lige u pobedi nad Cedevitom (88:64) imao je 16 asistencija, koliko su imali i svi protivnički igrači zajedno.

U dresu Crvene zvezde do sada je odigrao 142 utakmice, postigao 864 poena i učestvovao u osvajanju pet trofeja – dve titule prvaka Srbije, dva šampionska prstena ABA lige i Kupa Radivoja Koraća u sezoni 2014/15.

Leta 2013. godine nastupao je u univerzitetskoj reprezentaciji Srbije na Univerzijadi u Kazanju i tada se okitio bronzanom medaljom. Iste godine je na Mediteranskim igrama u Mersinu osvojio srebro. Boravak u reprezentaciji i dve medalje na Univerzijadi u Kazanju i Mediteranskim igrama u Mersinu smatrao je krunom dotadašnje karijere i motiv da još više trenira i radi na nedostacima.

Za seniorsku reprezentacuju Srbije debitovao je na pripremama za Svetsko prvenstvo u Španiji 2014. godine. Iako je malo ko očekivao Stefana i na širem spisku, on je dobrim partijama zadobio poverenje selektora Đorđevića i otišao na Mundobasket.

Na 9 utakmica Mundobasketa u proseku je beležio tri poena, 2,1 skok, 1,7 asistencija i 1,3 ukradene lopte za 16 minuta koliko je provodio u igri. Za dva poena je šutirao 64,3 % (iz 1,6 pokušaja po meču), za tri 25 % (iz 0,4 pokušaja po meču) a sa linije slobodnih bacanja 85,7 % (iz 0,8 pokušaja po meču). Na šampionatu je unosio veliku svežinu u tim kada je ulazio na parket, pre svega fantastičnom defanzivnom igrom pokazao svoj kvalitet, ali je i neretko imao odličnih napadačkih roli, kao i uloga asistenta, čime je vrlo brzo postao jedan od miljenika nacije. Najbolju partiju pružio je u grupnoj fazi protiv Francuske kada je zabeležio devet poena i četiri ukradene lopte. Sjajan utisak je ostavio i protiv Španije, kada je poput krpelja bio zalepljen za Serhija Rodrigeza, koji je meč završio sa svega dva poena, oba sa slobodnih bacanja, iz igre 0/4. A u finalu je imao sjajno dodavanje posle kontranapada za zakucavanje Vladimira Štimca.

Osvojanjem srebrne medalje na svetskom prvenstvu postao je prvi Nišlija koji je sa košarkaškom reprezentacijom Srbije osvojio medalju. Na kraju 2014. godine, proglašen je za sportsku ličnost grada Niša u izboru Sekcije sportskih novinara Niša.

Leta 2015 je pozvan na okupljanje reprezentativaca Srbije, ali zbog povrede je morao da propusti odlazak na Evrobasket.

Sa seniorsku reprezentacuju Srbije osvojio je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Riu 2016. Na 8 utakmica u proseku je beležio 3,4 poena, 2,6 skokova i 2,1 asistenciju za 15,3 minuta koliko je provodio u igri. Za dva poena je šutirao 50 % (iz 2,2 pokušaja po meču), za tri 28,6% % (iz 0,9 pokušaja po meču) a sa linije slobodnih bacanja 60 % (iz 0,6 pokušaja po meču).

Milko Bjelica

Uobičajena fraza - potiče iz sportske porodice, obično se odnosi na sina nekog fudbalera ili košarkaša, ali u ovom slučaju sporsku porodicu čine dve sestre i brat. Pored porodici Bjelica oni pripadaju i Zvezdinoj pordici. Najmlađa sestra Ana je bila lider i kapiten odbojkašica Crvene zvezde sa kojima je osvojila četiri uzastopne duple krune (2010-13) i reprezentativka je Srbije. Milka je bila uspešna košarkašica crveno-bele porodice i reprezentativka je Crne Gore. Ali o njima neki drugi put, tema ove priče je Milko, Zvezdino "dete" danas uspešan evroligaški košarkaš.

Milko Bjelica rođen je 4. juna 1984. godine u Beogradu. Za Crvenu zvezdu je nastupao pet sezona (od 2001. do 2006. godine) i odigrao 158 takmičarskih utakmica u kojima je postigao 811 poena. Sa crveno-belima je osvojio jedan trofej Kupa Radivoja Koraća iz sezone 2003/04.

Za prvi tim Crvene zvezde Bjelica je debitovao u sezoni 2001/02. Tada je kao mlad i talentovan košarkaš dobio priliku na pet utakmica u svim takmičenjima u kojima je postigao 19 poena. Na 4 utakmice u Vinston Juba Ligi prosečno je postizao 4,8 poena i po jedan skok. Zvezda je sezonu završila u četvrtfinalu plej-ofa eliminacijom od večitog rivala.

Sledeće sezone je malo više igrao i na 6 utakmica Jadranske lige postigao je ukupno 11 poena, ili u proseku 1,8 poena, uz 0,5 skokova za 5,8 minuta koliko je provodio na parketu. Na 6 utakmica Frikom Juba Liga beležio je 5,2 poena, 1,9 skokova i 1,5 asistencija. Zvezda je sezonu završila u polufinalu plej-ofa eliminacijom od FMP-a 2:1 u pobedama.

Nešto ozbiljniju ulogu u timu Crvene zvezde Milko je dobio u sezoni 2003/04. Na 25 utakmica Jadranske lige u proseku je davao 4,6 poena, uz 1,9 skokova za 11,5 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 56,9 % (iz 2 pokušaja po utakmici), trojke 46,2 % (iz 1 pokušaja po utakmici) i slobodna bacanja 68,8 % (iz 1,3 pokušaja po utakmici). Na deset utakmica u ULEB kupu u proseku je postizao 4,7 poena, 2,5 skokova i 0,6 asistencija za 12 minuta koliko je provodio na praketu. Najbolju partiju pružio je protiv Metis Varese kada je imao indeks korisnosti 21, a postigao 10 poena uz 7 skokova, 6 ukradenih lopti i 2 asistencije. Te sezone sa Zvezdom je osvojio Kup Radivoja Koraća u Novom Sadu. Na tri utakmice koje je Zvezda dobila nakon produžetaka, postigao je ukupno 17 poena. Na 13 utakmica Efes Pils Superlige postizao je 5,1 poena i 1,4 skokova, a Zvezda je sezonu završila u polufinalu plej-ofa eliminacijom od Hemofarma 2:0 u pobedama.

Najbolja sezona u Zvezdinom dresu Milko je pružio sezone 2004/05, kada je na 57 utakmica postigao ukupno 372 poena. Na 32 utakmica Jadranske lige u proseku je davao 7 poena uz 2,3 skoka za 13,7 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 59,1 % (iz 2,8 pokušaja po meču), trojke 36,7 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 79,5 % (iz 1,4 pokušaja po meču). Na deset utakmica u ULEB kupu u proseku je postizao 5,7 poena uz dva skoka za 12,37 minuta koliko je provodio na praketu. Najbolju partiju pružio je u ubedljivoj pobedi protiv Benfike (106:66) kada je postigao 16 poena uz 4 skokova i 2 asistencije, imao je ukupni indeks 15. Na 13 utakmica Efes Pils Superlige postizao je 5,7 poena uz 1,4 skoka. Zvezda je sezonu završila u polufinalu plej-ofa eliminacijom od večitog rivala 2:0 u pobedama.

U sezoni 2005/06 nastupao je u Jadranskoj ligi, ULEB kupu i Superligi Srbije i Crne Gore, ali ne i u Kupu Koraća koji su njegovi saigrači osvojili. Na 18 utakmica Jadranske lige u proseku je davao 4 poena uz 1,7 skokova za 11,6 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 53,3 % (iz 1,7 pokušaja po meču), trojke 31,8 % (iz 1,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 73,1 % (iz 1,4 pokušaja po meču). U ULEB kupu prosečno je beležio 4,7 poena i 2,7 skokova za 10,43 minuta. Najbolje partije pružio je u ubedljivim pobedama Zvezde protiv Le Mansa (85:73) kada je postigao 14 poena uz 4 skokova, a imao je ukupni indeks 17, kao i protiv Skajlajnersa kada je imao indeks 19, a postigao je 13 poena uz 5 skokova i 3 asistencije. Na 20 utakmica Superligi Srbije i Crne Gore postizao je 3,6 poena i 1,5 skokova. Zvezda je u plej-ofu krenula sa deobe prvog mesta sa partizanom, koji je u Grupi A, imao isti skor kao i Zvezda u Grupi B (6-1), ali zbog bolje koš razlike partizan je imao prednost domaćeg terena, što je dovelo do 3:0 u finalu. Očekivalo se da u toj sezoni (2005/06) u potpunosti opravda epitet velikog talenta, međutim, nije pronašao mesto u rotaciji Dragana Šakote i tek odlaskom iz Crvene zvezde se u potpunosti afirmisao i izgradio ime u evropskoj košarci.

Karijeru je nastavio u Nemačkoj u timu Fantoms iz Braušvajga. Imao je Bjelica dobru sezonu (2006/07) i prosečno je beležio 12 poena, pet skokova i jednu asistenciju na 33 meča.

Leta 2007. godine potpisao je za Keln 99-ers, gde ga je trenirao bivši igrač Crvene zvezde Saša Obradović. U ULEB kupu je beležio 12,5 poena, tri skoka i 1,4 asistencije po meču za 22 minuta koliko je provodio na parketu. U Nemačkoj ligi imao je prosek od 13,2 poena, 5 skokova i 1,6 asistencija, a uvršten je i u najbolju petorku stranaca. Međutim, na kraju sezone klub se rasformirao i morao je da promeni sredinu.

Od 2008. do 2011. godine nosio je dres Lijetuvos Ritasa. Već u prvoj sezoni okitio se trofejeima baltičke lige, litvanskog prvenstva i kupa, ali i Evrokupa. Bila je to najbolja i najtrofejnija sezona u istoriji Lijetuvas Ritasa. Baltičku ligu je osvojio pobedom nad Žalgirisom u finalu (97:74). A odigrao je ukupno 19 utakmica i beležio 9,3 poena i četiri skoka za 17,1 minuta. U Evrokupu na 14 mečeva u proseku je beležio po 9,9 poena i 4,6 skokova po utakmici za 23 minuta u igri. Trofej je osvojen pobedom nad Himkiem (80:74) u Torinu. U prvenstvu Litvanije ponovo je savladali Žalgiris sa 4:1 u pobedama, a na 27 utakmica beležio je 11,9 poena i četiri skoka u proseku.

U sezoni 2009/10 po prvi put je nastupio i u Evroligi i pružio odlične igre. Na 10 mečeva u elitnom takmičenju beležio je 11,8 poena, 4,3 skoka i 1,1 asistenciju za 21,27 minuta koliko je u proseku provodio na terenu. U Baltičkoj ligi odigrao je 15 utakmica i u proseku je beležio 14 poena i 3,3 skoka za 17,3 minuta. Osvojio je duplu  krunu u Litvaniju (titulu i Kup). Na 25 prvenstvenih utakmica za 19 minuta postizao je u proseku 8,4 poena uz to beležio je i dva skoka. Za titulu je lično zaslužan jer je u "majstorici" (sedmom meču plej-ofa) u pobedi nad Žalgirisom (80:71), zabeležio 24 poena i 6 skokova, a njegovih sedam vezanih poena na početku poslednjeg perioda definitivno je rešilo pitanje pobednika.

Treće sezone u Ritasu su mu izmakli trofeji, ali je pružao sjajne partije u veoma napornoj sezoni. U elitnom takmičenju Evrope sa timom prolazi u Top 16 fazu i na 16 utakmica beleži 12,3 poena, 4,7 skokova i 1,4 asistenciju za 26 minuta. U VTB ligi odigrao je 10 utakmica i u proseku postizao 11,6 poena uz 4 skoka i 1,6 asistenciju za 23,5 minuta. U Baltičkoj ligi prosečno je beležio 7 poena i 2,8 skokova za 16 minuta na 4 utakmica koliko je odigrao. Kao vicešampion Litvanije u 30 utakmica prvenstva beležio je 10,2 poena i 3,2 skoka za 19 minuta.

Zapaženim partijama u litvanskom klubu su ga preporučile Kahi Laboral, za koju je nastupao od 2011. do 2013. godine. Zanimljivo da je u to vreme u Kahi već igra njegov prezimenjak, Nemanja, takođe nekadašnji igrač Crvene zvezde. Prve sezone u najjačem Evropskom šampionatu (ENDESA ligi) prosečno je igrao 17 minuta, a beležio je 7,5 poena i 3,2 skoka. U Evroligi je bio još bolji u 8 utakmica ostvario prosek od 10,6 poena i 4 skoka po meču za 23,39 minuta.

I sezonu 2012/13 je proveo u Vitoriji, ali je klub iz sponzorskih razloga promenuo ime u Laboral Kutxa. U najkvalitetnijem klupskom takmičenju na starom kontinentu Baskonski tim je stigao do četvrtfinala, ali su poraženi od CSKA, sa 3:1. Na 27 utakmica prosečno je beležio 5,4 poena, 2,7 skokova i 1,2 asistencije po meču za 17,18 minuta. U španskom prvenstvu na 35 utakmica prosečno je beležio 7,5 poena, tri skoka i jednu asistenciju za 17 minuta.

Bjelica je tokom letnjeg prelaznog roka 2013. godine bio na meti Crvene zvezde, ali do dogovora nije došlo, a posle duge potrage za klubom vratio se u Laboral, u čijem dresu proveo prvi deo sezone 2013/14. Za tim iz Vitorije u Evroligi na osam mečeva imao je učinak od 12,8 poena, 4,4 skoka i 1,3 asistencije. U ENDESA ligi je na 9 utakmica prosečno beležio 9 poena, 11,5 skokova i jednu asistenciju. Tokom ove sezone prvi put je igrao i  protiv svog matičnog kluba, Crvene zvezde i u prvoj utakmici postigao 14, a u drugoj samo dva poena.

Posle zapažene polousezone u Laboralu, krajem 2013. godine prelazi u turski Anadolu Efes. Već u prvoj sezoni je odigrao 14 utakmica u Evroligi i prosečno je postizao 9,4 poena, uz 2,5 skokova i 1,2 asistencije za 22 minuta po utakmici. U turskom prvenstvu je na 19 utakmica beležio 9 poena, 3,8 skokova i 1,2 asistenciju.

Sezone 2014/15 u Evroligi odigrao je 28 utakmica i u proseku beležio 7,8 poena, 2,5 skokova i 0,8 asistencija za 16 minuta koliko je provodio na praketu. U sedmom kolu Top 16 faze Evrolige u susretu sa gradskim rivalom Fenerbahčeom Bjelica je odigrao svoj jubilarni 100. meč u elitnom takmičenju. Njegov Efes stao je u četvrtfinala Evrolige posle poraza od Reala (3:1), koji je kasnije postao i šampion. Anadolu Efes je osvojio kupa Turske, a njegovo učešće završeno je posle povrede u četvrtfinalu protiv Galatasaraja. U prvenstvu Turske na 22 utakmice beležio je u proseku 11,4 poena, 4,3 skoka i jednu asistenciju za 21 minut koliko je provodio na praketu. Imao je sjajno šut za tri poena (45 %), dok je za dva poena je šutirao 50 %, a slobodna bacanja 82 %.

Prošlu sezonu je proveo takođe u Turskoj, igrajući za Darušafaku. Na 24 utakmice u Evroligi u proseku je beležio 7,5 poena, 3,4 skoka i 0,8 asistencija za 19 minuta koliko je provodio na praketu. Za dva poena je šutirao 47,4 % (iz 4 pokušaja po meču), dok je za tri poena šutirao 35,4 % (iz dva pokušaja po meču), a slobodna bacanja 67,9 % (iz 2,3 pokušaja po meču). U grupnoj fazi najbolju partiju je pružio protiv Makabija kada je dostigao ukupni indeks korisnosti 20, uz 11 postignutih poena, osam skokova i 4 asistencije. U top 16 fazi dva puta se sastao sa Crvenom zvezdom i to su bile njegove najbolje partije u toj fazi takmičenja. U Istambulu je upisao 9 poena, a u Kombank areni u Beogrdu 13 poena i šest skokova.

Tokom osam sezona u Evroligi nastupajući za Lijetvuos ritas, Laboral kuću, Anadolu Efes i Darušafaku sakupio je ukupno 135 nastupa u elitnom evropskom takmičenju. Ukupno je postigao 1 175 poena, 442 skoka i 142 asistencije, što je prosečno po meču 8,7 poena, 3,3 skoka i 1,1 asistenciju.

U prvenstvu Turske na 24 utakmice beležio je u proseku 6,7 poena, 3,5 skokova i 1,3 asistencije za 21 minut koliko je provodio na praketu. Za tri poena je šutirao 31,4 % (iz 2,1 pokušaja po utakmici), dok je za dva poena šutirao 38 % (iz 3,6 pokušaja), a slobodna bacanja 78,3 % (iz 2,5 pokušaja).

Ovog leta posle drugog pokušaja Milko je potpisao dvogodišnji ugovor sa svojim matičnim klubom i po drugi put počinje svoj mandat u Crvenoj zvezdi.

Kako ima dvojno državljanstvo (sa očeve strane srpsko, a sa majčine crnogorsko), Milko je prvo dobio poziv iz Crne Gore pa se odlučio za tu reprezentaciju. Učestvovao je na prvom nastupu Crne Gore na Evropskim prvenstvima 2011. godine u Litvaniji i na pet utakmica prosečno belžio 6 poena i 2,4 skoka. Na sledećem EuroBasketu 2013. godine u Sloveniji prosečno je postizao 5,5 poena uz 2,3 skoka. U oba učešće na Evropskim prvenstvima reprezentacija Crne Gore je završila takmičenje već u prvom krugu (jednom kao 21. a drugi put kao 17.).

XVII Titula državnog prvaka Zvezdini košarkaša

Košarkaši Crvene zvezde osvojili su XVII titulu šampiona države, i drugu godinu zaredom šampioni su Srbije. Ovo je prvi put posle 22 godine da su crveno-beli šamioni uspeli da odbrane titulu.

Ove sezone Superliga Srbija igrana u dve grupe, po 4 ekipe i 6 kola, a večiti rivali su bili raspoređeni u dve odvojene grupe. Pored ove sezone sistem podele lige u dve grupe Superlige Srbije se igrao u sezoni 2008/09, ali i sezone 2005/06 kada je bila još državna zajednica Srbije i Crne Gore.

Na "otvaranju" Superlige Srbije Zvezda je ubedljivo savladala ekipu Tamiša iz Pančeva sa 94:54. Posle plus 40, i u drugom kolu je usledila nova ubedljiva pobeda na domaćem terenu nada Metalcem (102:67). Najveći otpor ošarkašima Zvezde pružio je tim FMP-a, ali i oni su savladani rutinski (91:83). Na gostovanju u Pančevu usledila je gotovo identična pobeda kao u Beogradu (94:57), a na ovom susretu Marko Simonović je odigrao 200 meč u crveno-belom dresu. Ni gostovanje u Valjevu nije predstavljalo veći problem i usledila je još jedna pobeda nada Metalcem (78:56). U celoj grupi Zvezda je najveće probleme zadavala upravo njena "filijala" (FMP) koja je jedina kao i u prvom susretu savladana jednocifrenom razlikom (72:67). Zvezda kao aktuelni šampion, ali i osvajač ABA lige očekivano osvojila prvu poziciju posle ligaškog dela svoje grupe Superlige Srbije bez poraza sa 6 pobeda.

Rezultat Zvezde i druge drupe hteo je da se, kao i prethodne tri sezone, u polufinalu crveno-beli satanu sa Mega Leksom. Iako je to bila i repriza finala ABA lige, relativno lako i bez previše neizvesnosti Zvezda je slavila i u "Pioniru" - dvorani "Aleksandar Nikolić" (77:66), a i u dvorani "Pinki" u Sremskoj Mitrovici (84:74).

Nakon rutinskih pobeda i sigurnih 2:0 nad "roze-zelenim" usledio je novi "večiti derbi" u petom međusobno finalu Superlige zaredom.

Crvena zvezda je na najbolji način otvorila finalnu seriju Super lige Srbije protiv partizana ubedljivim trijumfom 84:53. "Plus 31" ostaće velikim slovima upisano na Zvezdinim stranicama istorijske sveske košarkaških "večitih derbija". Ovo je najubedljiviji trijumf crveno-belih u prvenstvenim mečevima sa "večitim rivalom". Kada su u pitanju pobede Crvene zvezde nad partizanom sa najvećom ikada razlikom, onda je to ona iz 1971. godine, u kojoj su crveno-beli slavili 103:71 (32 razlike). Bilo je to u nacionalnom Kupu. U ovom istorijskom derbiju trener Dejan Radonjić je 170. put vodio tim Zvezde do pobede i tako izjednačio rekord Ranka Žeravice, kao trenera sa nejviše pobeda. U ovom susretu mlada nada našeg tima Nikola Rebić je odigrao svoj 100. meč u dresu Crvene zvezde.

U drugoj utakmici finalne serije Zvezda je slavila u gostima protiv crno-belih sa 87:86 trojkom Marka Gudruića sa devet metara od tablu u poslednjoj sekundi. Gudurić prvi put je ušao u igru u 28. minutu, ostao je na parketu do poslednjeg zvuka sirene i postigao 11 poena, uključujući pobedonosnu trojku preko ruke Vanje Marinkovića 0,9 sekundi pre kraja. Iako je dobio loptu u, naizgled, bezazlenoj situaciji, podigao se na šut sa 9 metara za drugi Zvezdin trijumf dupliranje prednosti u seriji na 2:0. Ovo je bila 171 pobeda šef struke crveno-belih Dejana Radonjića, koji je postao klupski rekorder kao trener sa najviše pobeda u istoriji Crvene zvezde.

U trećem meču finala Zvezda je ispustila prvu "meč loptu" pretrpevši prvi poraz od partizana 72:75 u finalnoj seriji ali i celoj Superligi Srbije. Zanimljiv je bio sam početak meča kada je Zvezda usled sjajne odbrane do kraja prve deonice uspela da primi samo 5 poena. Ali pošto u napadu nije blistala, posle 10 minuta imala je samo +8 (13:5). Do kraja poluvremena crveno-beli su zadržali prednost ali samo na +2 (29:27). U u 36. minutu partizan je preokrenuo rezultat, a dodatni zamajac dala im je trojka Vrabca (uz grešku u koracima) u poslednjoj sekundi treće deonice za +6. Veliki psihološki pad u poslednjih deset minuta imao je za posledici i minus 15 poena, ali je Zvezda u finišu za malo napravila još jedan veliki preokret. Međutim, ovoga puta uspela je da smanjili zaostatak na -3, ali ne i da izjednači poslednjim šutem Simonovića koji je bio jedan od inicijatora tog sustizanja zaostatka.

Posle ispuštene prve "meč lopte", usledio je četvrti susret gde je Zvezda bila nominalni gost u dvorani "Pionir". Iako nije sve počela dobro po crveno-bele, koji su već u šestom minutu gubili 8 razlike (14:6). Posle toga tim sa Malog Kalemega polako sustiže rivala i u drugo poluvreme ulazi sa prednošću od 2 poena (41:39). U drugom poluvremenu crveno-beli uključuju odbrambeni štit i za treću deonicu prmaju samo 9 poena. Čak ni povreda "mozga" ekipe Stefana Jovića nije remetila taktove mašine koja je samlela svaku napadačku zamisao partizana i sporim, ali nezaustavljivim hodom gradila dvocifrenu razliku. Velika borba i tvrda odbrana nastavila se u i poslednjih deset minuta, a Zvezda je uspela da sačuva prednost do kraja utakmice. Junak pobede bio je Majk Zirbes koji je pogodio četiri slobodna bacanja u poslednjem minutu utakmice, a proglašen je i za MVP-a finala. Pored MVP-ja finala u četvrtoj utakmici blistali su Simonović i Kinzi. Pobedom u četvrtom meču finala (70:65) i sa ukupno 3:1 Zvezda je odbranila titulu prvaka Srbije. Zanimljivo, da je ovo bila treća uzastopna pobeda nominalno gostujuće ekipe u finalu plej-ofa.

Osim trofeja u domaćem šampionatu, košarkaši su ove sezone odbranili trofej i u regionalnoj ABA ligi, a plasirali su se i među osam najboljih timova Evrope. U osvajanju XVII titule državnog prvaka učestvovali su: Luku Mitorvić, Branko Lazić, Stefan Jović, Vasilije Micić, Nikola Rebić, Tarens Kinzi, Marko Gudurić, Nemanja Dangubić, Marko Simonović, Kvinsi Miler, Boriša Simanić, Maik Zirbes, i Vladimir Štimac. Uz odlično vođenje najuspešnijeg trenera Crvene zvezde Dejana Radonjića sa svojim stručnim štabom.

Ovom titulom ispisana je i nova stranica istorije Sportskog društva Crvena zvezda - jer su prvi put od 1969. godine i fudbalska i košarkaška sekcija u istoj godini osvojile titule. A još od 1951. godine Crvena zvezda nije osvojila titule u fudbalu, košarci i odbojci, što se takođe dogodilo ove sezone, i to je drugi put u istoriji Sportskog društva Crvena zvezda.