Milko Bjelica
Uobičajena fraza - potiče iz sportske porodice,
obično se odnosi na sina nekog fudbalera ili košarkaša, ali u ovom slučaju
sporsku porodicu čine dve sestre i brat. Pored porodici Bjelica oni pripadaju i
Zvezdinoj pordici. Najmlađa sestra Ana je bila lider i kapiten odbojkašica Crvene
zvezde sa kojima je osvojila četiri uzastopne duple krune (2010-13) i
reprezentativka je Srbije. Milka je bila uspešna košarkašica crveno-bele
porodice i reprezentativka je Crne Gore. Ali o njima neki drugi put, tema ove
priče je Milko, Zvezdino "dete" danas uspešan evroligaški košarkaš.
Milko Bjelica rođen je 4. juna 1984. godine u
Beogradu. Za Crvenu zvezdu je nastupao pet sezona (od 2001. do 2006. godine) i
odigrao 158 takmičarskih utakmica u kojima je postigao 811 poena. Sa
crveno-belima je osvojio jedan trofej Kupa Radivoja Koraća iz sezone 2003/04.
Za prvi tim Crvene zvezde Bjelica je debitovao u
sezoni 2001/02. Tada je kao mlad i talentovan košarkaš dobio priliku na pet
utakmica u svim takmičenjima u kojima je postigao 19 poena. Na 4 utakmice u
Vinston Juba Ligi prosečno je postizao 4,8 poena i po jedan skok. Zvezda je
sezonu završila u četvrtfinalu plej-ofa eliminacijom od večitog rivala.
Sledeće sezone je malo više igrao i na 6 utakmica
Jadranske lige postigao je ukupno 11 poena, ili u proseku 1,8 poena, uz 0,5
skokova za 5,8 minuta koliko je provodio na parketu. Na 6 utakmica Frikom Juba
Liga beležio je 5,2 poena, 1,9 skokova i 1,5 asistencija. Zvezda je sezonu
završila u polufinalu plej-ofa eliminacijom od FMP-a 2:1 u pobedama.
Nešto ozbiljniju ulogu u timu Crvene zvezde Milko je
dobio u sezoni 2003/04. Na 25 utakmica Jadranske lige u proseku je davao 4,6
poena, uz 1,9 skokova za 11,5 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva
poena je šutirao 56,9 % (iz 2 pokušaja po utakmici), trojke 46,2 % (iz 1
pokušaja po utakmici) i slobodna bacanja 68,8 % (iz 1,3 pokušaja po utakmici).
Na deset utakmica u ULEB kupu u proseku je postizao 4,7 poena, 2,5 skokova i
0,6 asistencija za 12 minuta koliko je provodio na praketu. Najbolju partiju
pružio je protiv Metis Varese kada je imao indeks korisnosti 21, a postigao 10
poena uz 7 skokova, 6 ukradenih lopti i 2 asistencije. Te sezone sa Zvezdom je
osvojio Kup Radivoja Koraća u Novom Sadu. Na tri utakmice koje je Zvezda dobila
nakon produžetaka, postigao je ukupno 17 poena. Na 13 utakmica Efes Pils
Superlige postizao je 5,1 poena i 1,4 skokova, a Zvezda je sezonu završila u
polufinalu plej-ofa eliminacijom od Hemofarma 2:0 u pobedama.
Najbolja sezona u Zvezdinom dresu Milko je pružio
sezone 2004/05, kada je na 57 utakmica postigao ukupno 372 poena. Na 32
utakmica Jadranske lige u proseku je davao 7 poena uz 2,3 skoka za 13,7 minuta
koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 59,1 % (iz 2,8 pokušaja
po meču), trojke 36,7 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 79,5 % (iz
1,4 pokušaja po meču). Na deset utakmica u ULEB kupu u proseku je postizao 5,7
poena uz dva skoka za 12,37 minuta koliko je provodio na praketu. Najbolju
partiju pružio je u ubedljivoj pobedi protiv Benfike (106:66) kada je postigao
16 poena uz 4 skokova i 2 asistencije, imao je ukupni indeks 15. Na 13 utakmica
Efes Pils Superlige postizao je 5,7 poena uz 1,4 skoka. Zvezda je sezonu
završila u polufinalu plej-ofa eliminacijom od večitog rivala 2:0 u pobedama.
U sezoni 2005/06 nastupao je u Jadranskoj ligi, ULEB
kupu i Superligi Srbije i Crne Gore, ali ne i u Kupu Koraća koji su njegovi
saigrači osvojili. Na 18 utakmica Jadranske lige u proseku je davao 4 poena uz
1,7 skokova za 11,6 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je
šutirao 53,3 % (iz 1,7 pokušaja po meču), trojke 31,8 % (iz 1,2 pokušaja po
meču) i slobodna bacanja 73,1 % (iz 1,4 pokušaja po meču). U ULEB kupu prosečno
je beležio 4,7 poena i 2,7 skokova za 10,43 minuta. Najbolje partije pružio je
u ubedljivim pobedama Zvezde protiv Le Mansa (85:73) kada je postigao 14 poena
uz 4 skokova, a imao je ukupni indeks 17, kao i protiv Skajlajnersa kada je
imao indeks 19, a postigao je 13 poena uz 5 skokova i 3 asistencije. Na 20
utakmica Superligi Srbije i Crne Gore postizao je 3,6 poena i 1,5 skokova.
Zvezda je u plej-ofu krenula sa deobe prvog mesta sa partizanom, koji je u
Grupi A, imao isti skor kao i Zvezda u Grupi B (6-1), ali zbog bolje koš
razlike partizan je imao prednost domaćeg terena, što je dovelo do 3:0 u
finalu. Očekivalo se da u toj sezoni (2005/06) u potpunosti opravda epitet
velikog talenta, međutim, nije pronašao mesto u rotaciji Dragana Šakote i tek
odlaskom iz Crvene zvezde se u potpunosti afirmisao i izgradio ime u evropskoj
košarci.
Karijeru je nastavio u Nemačkoj u timu Fantoms iz
Braušvajga. Imao je Bjelica dobru sezonu (2006/07) i prosečno je beležio 12
poena, pet skokova i jednu asistenciju na 33 meča.
Leta 2007. godine potpisao je za Keln 99-ers, gde ga
je trenirao bivši igrač Crvene zvezde Saša Obradović. U ULEB kupu je beležio
12,5 poena, tri skoka i 1,4 asistencije po meču za 22 minuta koliko je provodio
na parketu. U Nemačkoj ligi imao je prosek od 13,2 poena, 5 skokova i 1,6
asistencija, a uvršten je i u najbolju petorku stranaca. Međutim, na kraju
sezone klub se rasformirao i morao je da promeni sredinu.
Od 2008. do 2011. godine nosio je dres Lijetuvos
Ritasa. Već u prvoj sezoni okitio se trofejeima baltičke lige, litvanskog
prvenstva i kupa, ali i Evrokupa. Bila je to najbolja i najtrofejnija sezona u
istoriji Lijetuvas Ritasa. Baltičku ligu je osvojio pobedom nad Žalgirisom u
finalu (97:74). A odigrao je ukupno 19 utakmica i beležio 9,3 poena i četiri skoka
za 17,1 minuta. U Evrokupu na 14 mečeva u proseku je beležio po 9,9 poena i 4,6
skokova po utakmici za 23 minuta u igri. Trofej je osvojen pobedom nad Himkiem
(80:74) u Torinu. U prvenstvu Litvanije ponovo je savladali Žalgiris sa 4:1 u
pobedama, a na 27 utakmica beležio je 11,9 poena i četiri skoka u proseku.
U sezoni 2009/10 po prvi put je nastupio i u
Evroligi i pružio odlične igre. Na 10 mečeva u elitnom takmičenju beležio je
11,8 poena, 4,3 skoka i 1,1 asistenciju za 21,27 minuta koliko je u proseku
provodio na terenu. U Baltičkoj ligi odigrao je 15 utakmica i u proseku je
beležio 14 poena i 3,3 skoka za 17,3 minuta. Osvojio je duplu krunu u Litvaniju (titulu i Kup). Na 25
prvenstvenih utakmica za 19 minuta postizao je u proseku 8,4 poena uz to
beležio je i dva skoka. Za titulu je lično zaslužan jer je u "majstorici"
(sedmom meču plej-ofa) u pobedi nad Žalgirisom (80:71), zabeležio 24 poena i 6
skokova, a njegovih sedam vezanih poena na početku poslednjeg perioda
definitivno je rešilo pitanje pobednika.
Treće sezone u Ritasu su mu izmakli trofeji, ali je
pružao sjajne partije u veoma napornoj sezoni. U elitnom takmičenju Evrope sa
timom prolazi u Top 16 fazu i na 16 utakmica beleži 12,3 poena, 4,7 skokova i
1,4 asistenciju za 26 minuta. U VTB ligi odigrao je 10 utakmica i u proseku
postizao 11,6 poena uz 4 skoka i 1,6 asistenciju za 23,5 minuta. U Baltičkoj
ligi prosečno je beležio 7 poena i 2,8 skokova za 16 minuta na 4 utakmica
koliko je odigrao. Kao vicešampion Litvanije u 30 utakmica prvenstva beležio je
10,2 poena i 3,2 skoka za 19 minuta.
Zapaženim partijama u litvanskom klubu su ga
preporučile Kahi Laboral, za koju je nastupao od 2011. do 2013. godine.
Zanimljivo da je u to vreme u Kahi već igra njegov prezimenjak, Nemanja, takođe
nekadašnji igrač Crvene zvezde. Prve sezone u najjačem Evropskom šampionatu
(ENDESA ligi) prosečno je igrao 17 minuta, a beležio je 7,5 poena i 3,2 skoka.
U Evroligi je bio još bolji u 8 utakmica ostvario prosek od 10,6 poena i 4
skoka po meču za 23,39 minuta.
I sezonu 2012/13 je proveo u Vitoriji, ali je klub
iz sponzorskih razloga promenuo ime u Laboral Kutxa. U najkvalitetnijem
klupskom takmičenju na starom kontinentu Baskonski tim je stigao do
četvrtfinala, ali su poraženi od CSKA, sa 3:1. Na 27 utakmica prosečno je
beležio 5,4 poena, 2,7 skokova i 1,2 asistencije po meču za 17,18 minuta. U
španskom prvenstvu na 35 utakmica prosečno je beležio 7,5 poena, tri skoka i jednu
asistenciju za 17 minuta.
Bjelica je tokom letnjeg prelaznog roka 2013. godine
bio na meti Crvene zvezde, ali do dogovora nije došlo, a posle duge potrage za
klubom vratio se u Laboral, u čijem dresu proveo prvi deo sezone 2013/14. Za
tim iz Vitorije u Evroligi na osam mečeva imao je učinak od 12,8 poena, 4,4
skoka i 1,3 asistencije. U ENDESA ligi je na 9 utakmica prosečno beležio 9
poena, 11,5 skokova i jednu asistenciju. Tokom ove sezone prvi put je igrao
i protiv svog matičnog kluba, Crvene zvezde
i u prvoj utakmici postigao 14, a u drugoj samo dva poena.
Posle zapažene polousezone u Laboralu, krajem 2013.
godine prelazi u turski Anadolu Efes. Već u prvoj sezoni je odigrao 14 utakmica
u Evroligi i prosečno je postizao 9,4 poena, uz 2,5 skokova i 1,2 asistencije
za 22 minuta po utakmici. U turskom prvenstvu je na 19 utakmica beležio 9 poena,
3,8 skokova i 1,2 asistenciju.
Sezone 2014/15 u Evroligi odigrao je 28 utakmica i u
proseku beležio 7,8 poena, 2,5 skokova i 0,8 asistencija za 16 minuta koliko je
provodio na praketu. U sedmom kolu Top 16 faze Evrolige u susretu sa gradskim
rivalom Fenerbahčeom Bjelica je odigrao svoj jubilarni 100. meč u elitnom takmičenju.
Njegov Efes stao je u četvrtfinala Evrolige posle poraza od Reala (3:1), koji
je kasnije postao i šampion. Anadolu Efes je osvojio kupa Turske, a njegovo
učešće završeno je posle povrede u četvrtfinalu protiv Galatasaraja. U
prvenstvu Turske na 22 utakmice beležio je u proseku 11,4 poena, 4,3 skoka i
jednu asistenciju za 21 minut koliko je provodio na praketu. Imao je sjajno šut
za tri poena (45 %), dok je za dva poena je šutirao 50 %, a slobodna bacanja 82
%.
Prošlu sezonu je proveo takođe u Turskoj, igrajući
za Darušafaku. Na 24 utakmice u Evroligi u proseku je beležio 7,5 poena, 3,4
skoka i 0,8 asistencija za 19 minuta koliko je provodio na praketu. Za dva
poena je šutirao 47,4 % (iz 4 pokušaja po meču), dok je za tri poena šutirao
35,4 % (iz dva pokušaja po meču), a slobodna bacanja 67,9 % (iz 2,3 pokušaja po
meču). U grupnoj fazi najbolju partiju je pružio protiv Makabija kada je
dostigao ukupni indeks korisnosti 20, uz 11 postignutih poena, osam skokova i 4
asistencije. U top 16 fazi dva puta se sastao sa Crvenom zvezdom i to su bile
njegove najbolje partije u toj fazi takmičenja. U Istambulu je upisao 9 poena,
a u Kombank areni u Beogrdu 13 poena i šest skokova.
Tokom osam sezona u Evroligi nastupajući za
Lijetvuos ritas, Laboral kuću, Anadolu Efes i Darušafaku sakupio je ukupno 135 nastupa
u elitnom evropskom takmičenju. Ukupno je postigao 1 175 poena, 442 skoka i 142
asistencije, što je prosečno po meču 8,7 poena, 3,3 skoka i 1,1 asistenciju.
U prvenstvu Turske na 24 utakmice beležio je u
proseku 6,7 poena, 3,5 skokova i 1,3 asistencije za 21 minut koliko je provodio
na praketu. Za tri poena je šutirao 31,4 % (iz 2,1 pokušaja po utakmici), dok
je za dva poena šutirao 38 % (iz 3,6 pokušaja), a slobodna bacanja 78,3 % (iz
2,5 pokušaja).
Ovog leta posle drugog pokušaja Milko je potpisao
dvogodišnji ugovor sa svojim matičnim klubom i po drugi put počinje svoj mandat
u Crvenoj zvezdi.
Kako ima dvojno državljanstvo (sa očeve strane
srpsko, a sa majčine crnogorsko), Milko je prvo dobio poziv iz Crne Gore pa se
odlučio za tu reprezentaciju. Učestvovao je na prvom nastupu Crne Gore na
Evropskim prvenstvima 2011. godine u Litvaniji i na pet utakmica prosečno
belžio 6 poena i 2,4 skoka. Na sledećem EuroBasketu 2013. godine u Sloveniji
prosečno je postizao 5,5 poena uz 2,3 skoka. U oba učešće na Evropskim
prvenstvima reprezentacija Crne Gore je završila takmičenje već u prvom krugu
(jednom kao 21. a drugi put kao 17.).
