XVIII Titula šampiona države

Košarkaši Crvene zvezde osvojili su 18. titulu šampiona države (12 u SFRJ, 3 u SRJ i 3 u Srbiji). Ovo je treća i to uzastopna titula prvaka Srbije od samostalnosti (2006). Ove sezone crveno-beli su po drugi put osjojili tri trofeja ("tripletu") u jednoj sezoni, kao i 2014/15, opet su osvojeni ABA liga, Kup Radivoja Koraća i Superligu Srbije.

Odbranu titule šampiona Srbije Crvena zvezda je počela ubedljivom pobedom nad Spartakom u Subotici 54:89. Već u drugom kolu usledio je "večiti derbi" i rutinska pobeda crveno-belih 85:74. Ekipu u trijumfu nosio je kapiten Luka Mitrović, koji je odigrao meč sezone sa 17 poena i bez promašaja iz igre (4/4 za dva, 2/2 za tri). U trećem kolu Super lige Srbije Zvezda je pobedila FMP 64:91 i tako ostali jedini tim sa perfektnim učinkom i sama na vrhu tabele. Najefikasniji u pobedničkom timu bio je Branko Lazić sa 19 poena, koji je odigrao sjajno i veoma inspirisano na terenu na kojem je napravio i prve seniorske korake. Uz velike kadrovske problemime, bez duže vreme odsutnog prvog plejmejkera Stefana Jovića, te njegove prve (prinudne) zamene Čarlsa Dženkinsa Zvezda je do četvrtog trijumfa u domaćem šampionatu stigla kroz uzbudljivu završinicu sa Mega Leksom 89:85. Peti superligaški trijumf ostvaren je rutinski nad Vršcem (94:76) u hali "Milenijum". Meč je obeležio povratan na parket prvog plejmejkera Stefana Jovića, koji je zaigrao posle više od mesec dana i na terenu proveo 14 minuta, kao i sjana partija mladog beka Ognjena Dobrića, koji je u prvoj četvrtini postigao 13 poena u nizu, a meč je završio sa 26 poena, uz šest trojki iz osam pokušaja. Za nastavk trijumfalne serije crveno-beli su pobedili Borac u Čačku 65:85. Najefikasniji igrač utakmice ponovo je bio Ognjen Dobrić koji je za 27 minuta postigao 20 poena, uz izuzetne procente iz igre 8/9 i 4/4 u šutu za tri poena, što govori ukupni indeks 28. Indeks korisnosti 20 imao je i oporavljeni Stefan Jović koji je za 17 minuta postigao 11 poena i zabeležio šest asistencija. Branioci titule su ostvarili ubedljivu i očekivanu pobedu i protiv Dinamika (87:68) i tako zadržali maksimalan skor u prvom krugu 7/0.

I u novom krugu utakmica izabranici Dejana Radonjića po drugi put savladali su Spartaka, ovoga puta u hali "Aleksandar Nikolić" 89:60. Najefikasniji na ovom mečuje bio je Nejt Volters, koji je na svoj 26. rođendar postigao 15 poena. Naveći indeks 22 imao je ponovo sjajni Ognjen Dobrić, koji je postigao 12 poena, a zabeležio je i 8 skokova i 5 asistencija. Kraj perfektnog skors crveno-belima se desio u 9. kolu protiv "večitog rivala". Iako je vodila celu utakmicu Zvezda je izgubila košem u poslednjoj sekundi (78:77). Meč je obeležio 68 šuteva sa liniju penala, partizan 35 puta, Zvezda 33, ali je razlika u broju pogođenih šuteva bila ogromna u korist crno-belih koji su promašili šest šuteva, a Zvezda neverovatnih 17. Već u narednom kolu Zvezda se vratila na pobenički kolosek i peti put ove sezone pobedila FMP 77:69. U 11. kolu Superlige crveno-beli pobedili su Megu u Sremskoj Mitrovici 73:67, najzaslužniji za pobedu bio je Stefan Jović, koji je za 27 minuta na parketu postigao 20 poena i podelio osam uspešnih dodavanja. Zatim su usledile tri rutinske i ubedljive pobede nad ekipama koje su već izgubile šansu za plej-of. Pali su Vršac (80:55) i Borac (111:56) u Hali Aleksandar Nikolić i Dinamik (85:69) na Dorćolu.

U polufinalnoj seriji plej-ofa Superlige Srbije Zvezda se peti put zaredom sastala sa Mega Leksom (Mega Vizurom). Prvu utakmicu crveno-beli su na domaćem terenu dobili 85:70, uz dominaciju centarske linije Kuzmić - Bjelica sa 20, odnosno 18 postignuti poena. U drugoj utakmici u Sremskoj Mitrovici, Zvezda je pobedom (84:75) i tako sa 2:0 u pobedama obezbedila plasman u finale.

Zvezdi je to šesto uzastopno finale Superlige Srbije, a osmo od samostalnosti Srbije, tj. od 2006. godine. Od kada se igra plej-of završnica prvenstva (1981/82) bez obzira kako se zvala zemlja (SFRJ, SRJ, SCG) i kolika bila, ovo je ukupno 17. finale plej-ofa državnog šampionata. Zanimljivo da je ovo drugo finale državnog prvenstva između Crvene zvezde i FMP-a i da su se iste ekipe sastale u finalu sezone 1997/98. Tada je Zvezda pobedila 3:1.

Finala serija plej-ofa Superlige Srbije počela je više nego ubedljivom pobedom Crvene zvezde (94:66). Ponovo je najefikasniji u crveno-belom timu bio nekadašnjih igrač FMP-a Ognjen Dobrić sa 21 poenom (3/3za dva, 5/7 za tri). U drugom meču finalna Zvezda je bez problema savladala FMP u Želzniku 76:91. Najefikasniji u pobedničkom sastavu bio je Marko Gudurić sa 19 poena uz odličnim šutem iz igre (7/10 – četiri od pet za dva i tri pogođene trojke iz pet šuteva). Trećom pobedom u finalnoj seriji nad FMP-om (87:57), za konačnih za 3:0, Crvena zvezda je došla do treće uzastopne šampionske titule. Opet je najefikasniji u crveno-belom sastavu bio Ognjen Dobrić koji je za svega 17 minuta postigao 25 poena (7/9 za dva i 3/5 za tri).

Ognjen Dobrić je dobio dva individualna priznanja: za najboljeg strelca finalne serije (53 poena) i epitet najkorisnijeg igrača finala (u tri utakmice imao je prosečni indeks korisnosti 20). Osvajanjem ovog trofeja Luka Mitrović i Branko Lazić (kapiten i zamenik kapitena) postali su košarkaši sa najviše osvojenih trofeja (po 10) u istoriji Crvene zvezde. Pored njih trojice navedenih šampioni Srbije postali su: Nejt Volters, Dion Thompson, Nemanja Dangubić, Boriša Simanić, Ognjen Dobrić, Marko Simonović, Petar Rakićević, Charles Jenkins, Marko Gudurić, Stefan Jović, Ognjen Kuzmić i Milko Bjelica. Ekipu je kao i do prethodne dve titule vodio trener Dejan Radonjić.

U ovom šampionatu Srbije (Superligi) Zvezda je odigrala 19 utakmica i zabeležila 18 pobeda. A tokom cele ove sezone ukupno je odigrala 84 utakmica što je najviše u istoriji i zabeležila 67 pobeda.

Tri Zvezdine titule ABA lige

Košarkaši Crvene zvezde osvojili su treći put zaredom trofej u regionalnoj ABA ligi. Ovo je mala priča o tim titulama.

I

Uspešna šampionska serija Zvezde počela je od sezone 2014/15, kada je osvojena prva titula na Jadranu. Te sezone crveno-beli su osvojili prvo mesto posle završetka ligaškog dela takmičenja sa rekordne 24 pobede i samo 2 poraza. Tako je izjednačen rekord ukupnog broja pobeda u takmičenju sa Makabijem iz Tel Aviva iz sezone 2011/12. Drugu sezonu uzastopno izabranici Dejana Radonjića bili su nepobedivi na domaćem terenu i zabeležili 13 pobeda (12 u Pioniru i 1 u Železniku). Dejan Radonjić je takođe po drugi put uzastopno izabran za trenera godine u ABA ligi jer je po drugi put uzastopno obezbedio prvo mesto u ligaškom delu sezone.

Plasman na tabeli je hteo da se Zvezda kao prvoplasirani tim već u polufinalu satane sa večitim rivalom. Prednost domaćeg terena Zvezda je iskoristila u prvoj utakmici pobedivši partizan 73-64, a već u drugom duelu protivnik je napravio "brejk" (68-70) i izjednačio seriju pobeda (1:1). Usledila su dve dana pauze pred dva odlučujuća duela ali na gostujućem terenu. Pošto u ABA ligi nema gostujućih navijača i ne mogu sa tribina pristalice našeg kluba odlučili su da pruže podršku Zvezdinim košarkašima ispred hale Pionir pred poslednji trening, uoči treće utakmice polufinala plej-ofa. Trener Radonjić uspeo je psihološki da spripremi tim i taktički nadmudri protivnika, ali nije napravio jedan "brejk", već dva (85-95 i 73-81). Tako je Crvena Zvezda trećom pobedom nad večitim rivalom u polufinalu (3:1) obezbedila plasman u finalu ABA lige i učešće u Evroligi naredne sezone i to po treći put zaredom. Tokom 6 dana, odigrane su čak 4 utakmice, a izabranici Dejana Radonjića izašli su kao pobednici i tako posle 21 godine došli u situaciju da u plej-of seriji pobede večitog rivala. Poslednji put večiti rival je pobeđen u plej-ofu prvenstva Jugoslavije 1994. godine, kada je osvojena 15 titula državnog prvaka.

Finalnu seriju ABA lige crveno-beli započeli su trijumfom nad Cedevitom (68:59). Za razliku od polufinala, prednost domaćeg terena je iskorišćena i u drugoj utakmici (69:65) i na taj način Zvezda je poveli u seriji koja donosi trofej regionalnog takmičenja. Zbog jako loše treće utakmice Zvezda nje iskoristili prvu "meč" loptu za osvajanje ABA lige i pretrpela je poraz od Cedevite (72:62), koja je smanjila prednost u seriji na 2:1. Već u četvrtom susretu košarkaši Crvene Zvezde pokazali su igru s' više motivacije, dobro reagujući na pritisak domaće ekipe i zadali joj treći poraz (89:79). To je bilo dovoljno za konačnih 3:1 u finalnoj seriji i osvajanje prve titule šampiona u Jadranskoj ligi. Pehar ABA lige konačno je stigao u vitrine kluba sa Malog Kalemegdana. Za MVP finala proglašen je košarkaš Crvene zvezde Boban Marjanović.

Šampionski tim trenera Dejana Radonjića činili su: Luka Mitrović, Marcus Williams, Nikola Rebić, Nikola Čvorović, Nemanja Dangubić, Aleksandar Aranitović, Branko Lazić, Jaka Blažič, Nikola Kalinić, Boban Marjanović, Đorđe Kaplanović, Marko Tejić, Aleksa Radanov, Charles Jenkins, Stefan Jović i Maik Zirbes.

II

Pre početka sezone 2015/16 šampionsku ekipu Crvene zvezde napustili su četiri nosioca igre: Markus Vilijams, Čarls Dženkins, Nikola Kalinić i Boban Marjanović. Tim je pojačao najzvučnije ime koje je došlo u neki tim regionalne lige Sofoklis Skorcanitis, stranci Gal Mekel i Rajan Tompson kao i domaća nada sa koledža Stefan Nastić. Zbog teže povrede kolena Luke Mitrovića kao prvo pravo pojačanje stiže Kvinsi Miler. Usled nezadovoljstva Sofoklisom angažuje se povratnik Vladimir Štimc, a umesto Mekela na kratko se vraća Markus Vilijams. Konačne kraj rokada se dešavaju pred kraj 2015. godine kada Rajana Tompsona menja Tarens Kinzi, a na poziciji pleja dolazi Vasilije Micić. Usled mnogobrojnih rokada u tmu i napornih utakmica u Evroligi ligaški deo jadranske sezone Zvezda je završila na drugom mestu sa skorom 20/6.

Druga pozicija na tabeli dala je prednost domaćeg terena u polufinalnom plej-of duelu sa Cedevitom, koje se za razliku od prethodne sezone igralo na dve pobede. Prve utakmica finalista iz prethodne sezone bila je izuzetno neizvesna. Na 12 sekundi pred kraj Stefan Jović je pogodio flouterom, uz pomoć obruča, za izjednačenje (82-82) i tako doneo produžetak jer je Pulen u preostalom vremenu promašio šut za pobedu. Dodatnih pet minuta u potpunosti su pripali beogradskim crveno-belima i utakmica je završena sa konačnih 97-88. U drugoj utakmici u Zagrebu, košarkaši Zvezde su lakše nego u Beogradu savladali "vitamince" 65-73. Najzaslužniji za pobedu bio je Vladimir Štimac, koji je odigrao partiju sezone i za 18 minuta postigao 17 poena i 6 skokova i tako na pravi način odmenuo prvog centra Cirbesa.

U finalu je crveno-bele čekao duel sa najvećim iznenađenjem regionalne lige Mega Leksom, koja je u polufnalu bila bolja od lidera ligaškog dela takmičenja - Budućnoti (2:0). Međutim, Zvezda se nije dala iznenaditi, opravdala je ulogu favorita pobedivši Mega Leks sa maksimalnih 3-0 u pobedama. Prva dva susreta finalne serije igrana su u Beogradu jer je Zvzeda bila bolje plasirana na tabeli ligaškog dela od Mege. Bile su to dva rutinske pobede (95:88 i 93:74) branioca titule. Kao i prvu i druga titula regionalnog šampiona Zvezda je osvojena na gostovanju, ovoga puta trećom pobedom (61:49) nad Megom u Sremskoj Mitrovici. Bez poraza u plej-ofu (5:0) Zvezda je stigao do drugog uzastopnog šampionskog prstena ABA lige i zvaničnog plasmana u Evroligu.

Za najkorisnijeg igrača finalne serije proglašen je mozak, srce i duša Crvene zvezde Stefan Jović, koji je imao prosečan indeks korisnosti 15,6. U prvom meču je postigao 11 poena uz devet asistencija i tri ukradene lopte (indeks 19), u drugom je imao po devet poena i proigravanja, uz četiri ukradene lopte (indeks 20), dok je u trećem ubacio tri poena uz šest asistencija, četiri skoka i tri ukradene lopte (indeks 12).

III

U pohod na treću titule u ABA ligi Zvezda je započela ubedljivim trijumfom nad skopskim MZT-om 91:69. Ni u derbiju regionalnog takmičenja nisu imali većih problema i lako su savladali Cedevitu sa 24 poena razlike (88:64). Tako da je gostovanje u Zadru delovala kao lakši trening, usledla je ubedljiva pobeda 103:66. Ništa teže nije bilo ni protiv prošlogodišnjeg rivala iz finaa regionalne lige, ubedljivo je savladana i Mega Leks rezultatom 96:76. Sa početkom igranja i na drugom frontu u najjačem evropskom takmičenju (Evroligi) Zvezda nije padala ni u Jadranskoj ligi i prvi deo sezone su završila sa maksimalnim skorom 13-0. Delovali su nezaustavljivo i lako su se nosili sa ulogom favorita. Redom su padali Krka u Novom Mestu (67:56), Igokea u najneizvesnijem meču u Beogradu (68:66), zatim lako pada Mornar u Baru (59:71), pa partizan (83:72), Cibona u Zagrebu (91:70), novajlija u ligi Karpoš Sokoli (91:70), Olimpija u Ljubljana (67:85), pa i razvojni tim crveno-belih FMP (93:62) i na kraju Budućnost za Zvezdu uvek neugodnoj Podgorici (54:77).

Drugi krug u regionalnom takmičenju Zvzda je počela drugom ubedljivom pobedom nad MZT-om u Skoplju sa 73:93. Kraj 2016. godine doneo je i najtežu prepreku, koju su crveno-beli rešili pobedom nad Cedevitom u Zagrebu 91:95, a nova godina donela je novu ubedljivu pobedu nad Zadrom (113:65). Svoju 17. pobedu crveno-beli zabeležili su savladavši  Mega Leks 69:81 nakon produžetka u Sremskoj Mitrovici. Nakon toga usledile su dve rutinske pobede nad Krkom (79:62) i Igokeom (77:68). Pobedom nad Mornarom (82:71) su Zvezda je zaokružili period od 365 dana bez poraza u regionalnom takmičenju. Prvi poraz u regionalnom takmičenju usledio je u 21. kolu od "večitog rivala" 81:86. A na kaju se ispostavlo da je to bo i jedini poraz u ligaškom delu ABA lige. Usledila je pet vezanih pobeda nad Cibonom (69:56), Karpošijem (98:61), Olimpijom (88:67), FMP-om (74:86) i Budućnošću (82:66).

Kao niko do ove sezone Zvezda je dominantno protutnjala ligaškim delom prvenstva sa skorom 25-1. Moćna ekipa Dejana Radonjića imala je koš razliku + 464 ili 18,56 poena prosek pobeda.

Potvrdiu svoje dominacije u ligi Zvezda je dobila u izboru tri igrača (Stefan Jović, Čarls Dženkins i Marko Simonović) u najbolju petorku lige.

U prvom meču polufinalne plej-of serije Crvena zvezda je u Beogradu pobedila Budućnost 82:67 ipovela 1:0 u seriji. Budućnost je u drugoj utakmici polufinala u Podgorici slavila 63:57 i vratila seriju u Beograd. Razlog poraza u uvek neugodnoj Morači pored kvaliteta protivnika bile su dve teške evroligaške utakmice protiv Olimpijakosa i Barselone u samo nekoliko dana, kao i neuspešni pokušaj povratka na teren nedovoljno oporavljenog Stefana Jovića. Stef je pokušao da se vrati na teren i pomogne timu u vrlo važnom periodu sezone, ali je u igri proveo samo 11 minuta. U FMP areni gde se igrala treća utakmica zbog zauzetosti "Pionira" crveno-beli su ubedljivo savladali Budućnost (82:59) i sa ukupnim skorom 2:1 u polufinalu plasirala se treći put uzastopno u finale ABA lige.

Zvezda je finalnu seriju plej-ofa protiv Cedevite počela oslbljena za najboljeg igrača Stefana Jovića. Nije sve počelo kako je očekivao pun "Pionir" i posle minus 11 na kraju prve četvrtine, usledio je preokret i ubedljiva pobeda 81:66 beogradskih crveno-belih. U drugoj utakmici novom pobedom nad Cedevitom (84:73) Zvezda je odbranila domaći teren, zabeleživši sve pobede ove sezone u hali "Aleksandar Nikolić" (ex "Pionir"). Ovaj meč obeležilo je fenomenalno prvo poluvreme koje je završeno sa plus 23 (57-34), kao i trojke Marka Gudurića u poslednjim sekundama prve i druge četvrtine. Ta prva je bila sa čak 10 metara. Ubedljivim trijumfom u zagrebačkom "Domu sportova" u trećem susretu (61:77) Crvena zvezda je potvrdila dominaciju regionalnim takmičenjem. Bila je to treća pobeda crveno-belih u finalnoj seriji ABA lige za konačnih 3:0 u pobedama i novi trofej u regionalnom takmičenju. Zvezda je u finalnoj seriji pobedila Cedevitu rutinski sa ukupno 42 poena u tri utakmice, ili prosečnih 14 poena razlike.

Kao i prethodne dve sezone Zvezda je u plej-ofu nadigrala Cedevitu, koja se isprofilisala kao najveći rival u regionalnoj ligi. Samo ove sezone beogradski crveno-beli su najvećeg rivala pobedili pet puta bez ijednog poraza. Prošle sezone Zvezda je pobedila Cedevitu 2:0 u polufinalu plej-ofa, ali je pretrpela oba poraze u ligaškom delu. Sezone 2014/15 Zvezda je pobedila obe utakmice u ligaškom delu sezone ali je u finalu plej-ofa pobedila tri i izgubla jednu utakmicu.

Tokom cele sezone u ABA ligi Zvezda je pretrpela samo dva poraza, jedan tokom ligaškog dela od "večitog rivala" i jedan u polufinalu plej-ofa od Budućnosti. Taj jedan poraz u ligaškom delu sezone je najbolji rzultat tokom 16 sezona regionalne lige. Dva poraza tokom cele sezone imali su još samo Olimpija (2001/02), partizan (2007/08) i Makabi (2011/12), ali tada se nije igrao plej-of već fajnal-for.

Zvezda je osvajanjem ABA lige obezbedila učeše u Evroligi u sezoni 2017/18. Biće to peta uzastopna sezona regionalnog šampiona u najelitnijem takmičenju Evrope.

Ovo je treća uzastopna titula Crvene zvezde u ABA ligi. Kao i prethodne dve, i ovu titulu regionalne lige crveno-beli su proslavili na gostujućem terenu, prvu u Zagrebu, a drugu u Sremskoj Mitrovici.

Čarls Dženkins poneo je "laskavu titulu" MVP finala u kom je preuzimao odgovornost kada se "lomilo" i vukao je Crvenu zvezdu ka pobedama u tri duela sa hrvatskim predstavnikom. Popularni Đenka je u prva dva meča postigao 20, odnosno 16 poena, dok je u trećem duelu u Zagrebu dao osam poena uz isto toliko asistencija. Da to nije slučajo svedoče i fenomenalne partije tokom cele cezone, gde je proečno postizao 9,8 poena, 3,1 asistenciju i ukupni indeks korisnosti 10,6. Uz to imao je i fenomenalne procente šuta za tri 50,6 (45/89) i to pri 2,8 pokušaja po meču.

Treneru Crvene zvezde Dejanu Radonjiću ovo je treći prsten ABA lige, kao i kapitenu Luki Mitroviću, zameniku kapitena Branku Laziću, Stefanu Joviću i Nemanji Dangubiću. Drugi prsten ABA lige osvojili su Charles Jenkins koji ima i trofej iz 2014/15, kao i Marko Simonović, Marko Gudurić i Boriša Simanić koji su bili članovi prošlesezonske ekipe. Prvi put slast pobede u regionalnoj ligi osetili su: Nejt Volters, Ognjen Kuzmić, Milko Bjelica, Dion Thompson, Ognjen Dobrić i Petar Rakićević.

Sledeće sezone sledi nastavak serije...

Aleksandar Katai

Majstor fudbala, nekadašnji napadač Crvene zvezde, Aleksandar Katai, rođen je 6. februara 1991. godine u Srbobranu.

Sa polaskom u prvi razred počeo je da trenira i fudbal u rodnom Srbobranu. Posle smo godinu dana dolazi u Novi Sad i počeo da igra u školi fudbala "Radivoj Mika Radosavljev", gde je naučio osnove fudbalske igre. Zatim je prešao u FK Vojvodinu i tu prošao sve mlađe selekcije od kadeta, omladinaca do prvog tima.

Nakon završetka omladinskog staža, 2009. godine šest meseci je proveo na pozajmici u srpskoligašu Paliću, gde je zabeležio 10 nastupa i postigao tri gola.

Pred start sezone 2009/10 promovisan je u prvi tim Vojvodine. Svoj debi u Superligi imao je 10. marta 2010. godine, kada je ušao u igru na utakmici sa Čukaričkim. Svoj prvi gol postigao je sedam dana kasnije na utakmici sa Mladim Radnikom. Tokom svoje prve seniorske sezone u najjačem rangu takmičenja Kataji je odigrao 165 minuta na 6 utakmica i postigao 3 gola.  

Sezone 2010/11 u prvenstvu je odigrao 23 utakmice i za 910 minuta postigao 3 gola. U kupu je na 4 utakmice za 122 minuta postigao jedan gol. Veoma dobre utiske ostavio je u dresu Vojvodine i privukao interesovanje nekoliko klubova kako unutar tako i izvan granica Srbije. Posle samo dve sezone u prvom timu Vojvodine, u leto 2011. godine je potpisao petogodišnji ugovor sa Olimpijakosom, a transfer je iznosio 1.400.000 evra. Urbana legenda, odnosno istinita priča kaže da je tada Srbobranac kupio kamion lubenica i podelio komšijama.

U toku priprema za sezonu 2011/12, igrao je na velikom broju prijateljskih utakmica i obavio prilično dobar utisak. Međutim, zbog velike konkurencije na svojoj poziciji poslat je na pozajmicu u OFI sa Krita, gde za šest meseci odigrao samo dve utakmice i na terenu proveo 147 minuta. Januara 2012. vraća se na pozajmicu u Vojvodinu i do kraja sezone beleži 11 nastupa u prvenstvu i za 588 minuta postiže jedan gol. Odigrao je i 2 utakmice u kupu Srbije i na terenu proveo 147 minuta.

Celu sledeću sezonu 2012/13 proveo je na pozajmici u Vojvodini i odigrao 24 utakmice. Od toga 20 u prvenstvu i za 1 298 minuta zabeležio 5 postignutih golova. U kupu Srbije odigrao je 5 utakmice i na terenu proveo 319 minuta.

Za vreme drugog boravka u Novom Sadu, doživeo je ozbiljne zdravstvene probleme. Oboleo je od trombocitopenije (smanjen broj trombocita). Ležao je u bolnici dve nedelje, a oporavak je trajao nekoliko meseci. Na kraju nije ni ustanovljeno kako je došlo do toga. Lekari su rekli da može da se vrati, ali i da ne mora.

Iako je bio želja Crvene Zvezde, sezonu 2013/14 je proveo na pozajmici u Platanijasu. U Grčkoj ekipi odigrao je 24 prvenstvena meča i za 1 661 minuta postigao osam golova, a zabeležio je 2 nastupa i 134 minuta u kupu.

Na početku prelzanog roka leta 2014. godine spominjalo se da bi Aleksandar Katai mogao da pređe u Crvenu zvezdu kao jedna od najvećih želja trenera Nenada Lalatovića. Konačno, posle mnogo pokušaja i posle četiri odigrana prvenstvena kola i isto toliko pobeda beogradski crveno-beli su 31. avgusta 2014. godone uspeli da dovedu nekadašnjeg mladog reprezentativca Srbije. Katai dolazi na Maraklanu kao pozajmljeni igrač Olimpijakosa, ali ugovoru postoji otkupna klauzula teška 600.000 evra koju će crveno-beli moći da aktiiviraju ukoliko budu bili zadovoljni njegovim partijama.

Na Beogradskoj Marakani zvanično je predstavljen 1. septembra, ali nije blistao u prvom delu sezone, kada je bilo očigledno da nije dovoljno fizički spreman i da ima nekoliko kilograma viška. Povremeno demonstrirao vrhunske tehničke sposobnosti, ali posle zimskih priprema doterao je kondiciju, podigao formu, pa i vratio interesovanje za fudbal, što se videlo na terenu. Za razliku od jesenjeg dela šampionata izazvao je brojne pozitivne kritike i potvrdio ocene da je reč o fudbaleru koji bi mogao da doprinese mnogo u borbi crveno-belih za drugi uzastopni naslov šampiona. Iako do odbrane titule nije došlo, Katai je uz Darka Lazovića i Luku Jovića bio najbolji igrač Zvezde u prolećnom delu šampionata. Tokom prve sezone u Zvezdi Sale je na terenu prove 1 661 minut na 20 prvnstvenih i 134 minuta na 2 kup utakmice. U prvenstvu je postigao dva gola u pobedama nad OFK Beogradom (2:1) i Jagodinom (3:2).

Leta 2015. godine Katai je dobio papire iz Olimpijakosa i kao slobodan igrač nastavio saradnju sa crveno-belima. Napustio je Olimpijakos, a da nije odigrao nijedan meč za atinski tim, već je ceo staž kao igrač Grčkog giganta proveo na pozajmicama. Početak sezona nije slutio na dobro, usledilo je brzo ispadanja iz kvalifikacija za Ligu Evrope od Kairata. Zvezda je pretrpela dva nesrećna poraza (0:2 i 2:1) a Katai je na terenu proveo 166 minuta.

Pred početak Super lige Srbije Katai je u uzeo najteži Zvezdin dres, to je onaj dres što su nosili "Piksi", "Genije", "Rambo" i mnogi majstori, dres sa broj 10. Mnoge je upravo ovaj dres sputao da pokazu svoje znanje, ili ga nisu ni imalli, ali Zvezdina desetka je preporodila Kataija, postao pravi "Magiko" ili što bi Peca Popović rekao "majstor sa čardaš nogama".

Možda i prekretnica u celoj sezoni bila je utakmica trećeg kola protiv Radničkog iz Niša, kada je Zvezda od 0:1, u 88. minutu golom Jovića stigla 1:1, a onda je Katai u 91. minutu promašio penal verovatno za pobedu. Poste toga usledila je Zvezdina rapsodija i rekordna serija od 24 uzastopne pobede. Upravo je Kataji bio jedan od najzaslužnijih za fenomenalne rezultate ekipe Miodraga Božovića, koji je izgleda uspeo da probudi ono najbolje u momku za koga se godinama pričalo da uporno radi u korist svoje štete.

U 45. po redu anketi "večernjih novosti", "kapiteni biraju fudbalera godine" Katai je izabran za najboljeg igrača domaćeg prvenstva 2015. godine.

Fantastična sezona ne samo Kataija, već i cele ekipe iz Ljutice Bogdana koja je u jednom periodu sezone (pre plej-ofa i podele bodova) imala 32 boda više od "večitog rivala", doveo do titule državnog prvaka 27. put.

Tokom najbolje sezone u svojoj karijeri i najbolje sezone Zvezde u ovom veku Katai je u Superligi Srbije odigrao 37 utakmica, na terenu proveo 2 129 minuta. Svojim lucidnim pasovima "ispod zemlje" ali i onim "izvan logike" zabeležio je i deset asistencija. Sa 21 postignutim golom bio je najbolji strelac Superlige za sezonu 2015/16, i postao prvi vlasnik trofeja koji nosi ime "Slobodan Santrač". U kupu Srbije odigrao je jednu utakmicu (90 minuta), protiv Bačke (3:1) i postigao dva gola.

Novu sezonu počeo je kvalifikacijama za Ligu šampiona, gde je blistao na Malti, kada je lobovao Bonela golmana Valete, a nakon sjajnog driblinga asistirao je za gol Sikimića i konačnih (1:2). U Beogradu je presudio Valeti golom za 2:1 i tako od 4 postignuta gola dao 2, a učestvovao u postizanju tri. U 3. kolu kvalifikacija protiv bugarskog Ludogoreca poneo je i kapitensku traku usled izostanka kapitena Lukovića. Katai bio strelac za 1:1 posle fantastičnog solo prodora, i Zvzeda je iz Razgala donela pozitivnih 2:2. Međutim, posle beogradski 2:2, usledili su produžetci i nesrećno ispadanje posle 120 minuta i 2:4. Katai je u kvalifikacijama za Ligu šampiona na 4 utakmice odigrao 381 minut i postigao 3 gola. Zatim je usledio nastup i u kvalifikacijama za Ligu Evrope, ali ni tu Zvezda nije uspela da se plasira u grupnu fazu, a Katai je za 180 minuta na dve utakmice postigao jedan gol italijanskom Sasuolu. U Superligi Srbije odigrao je 241 minut na 4 utakmice i postigao 2 gola. U deset utakmica 2016/17 sezone u dresu Crvene zvzede Katai je postigao šest golova.

Za tačno dve godine, koliko je proveo na "Marakani" odigrao je 68 utakmica u crveno-belom dresu, postigao 31 gol i imao 15 asistencija. Osvojio je šampionsku titulu u sezoni 2015/16, kada je bio i bio najbolji strelac lige.

Poslednjeg dana prelaznog roka, tačnije u poslednjim minutima letnje "fudbalske pijace" (31.08.2016.) najbolji fudbaler Crvene zvezde je potpisao trogodišnji ugovor sa Deportivo Alavesom. Crvena zvezda je dobila obeštećenje od 2.000.000 evra, uz 20 posto naredne prodaje odličnog veziste. Uz to Katai je oprostio Zvezdi 350.000 evra, koji su mu pripadli po prethodnom ugovoru sa crveno-belima.

Katai je debitovao za Alaves u četvrtom kolu Primere u duleu sa Deportivom iz La Korunje, ušao je u igru u 62. minutu kada je zamenio Edgara Mendeza, a meč u Vitoriji završen je bez golova. Od dolaska u Alaves Katai je za Deportivo odigrao 309 minuta na 8 utakmica u Primeri i 458 minuta na 6 utakmica u kupu Kralja.  

Iako je dres Crvene zvezde nosio samo prvih osam meseci 2016. godine, kapiteni superligaša po drugi put zaredom su izabrali Aleksandar Kataia za najboljeg fudbalera domaćeg prvenstva.

Katai je od malih nogu nastupao za reprezentativne selekcije Srbije, od U-14 do U-21. Za mladu reprezentaciju Srbije U-21 zabeležio je dva nastupa. Prvo učešće zabeležio je u porazu (1:0) od vršnjaka iz Francuske, a drugi put učestvovao takođe u porazu od Švedskog nacionalnog tima (2-1).

Za najbolju reprezentaciju Srbije debitovao 13. novembra 2015. godine u prijateljskoj utakmici protiv Češke (1:4) u Ostravi, kada je zamenio Dušana Tadića u 59. minutu. Nakon toga nije dobijao poziv selektora Ćurčića, a ni Muslina za reprezentaciju Srbije tokom najbolje sezone i kao najbolji igrač i strelac Superlige Srbije. Početkom novih kvalifikacija (septembra, 2016.) počeo je da igra za reprezentaciju i to kao džoker sa klupe. U A reprezentaciji Srbije sakupio je 6 nastupa.

Oliver Stević

Nekadašnji košarkaš Crvene zvezde Oliver Stević, rođen je 18. januara 1984. godine u Novoj Gorici. Sa visinom od 205 cm dobro se snalazi i na poziciji krilnog centra i centra.

Prve korake igre pod obručima naučio je u OKK Šabac, odakle je prešao u FMP 2000. godine. Prošao je kadetske i juniorske selekcije FMP Železnika, ali u predgrađu Beograda nije dobio šansu u prvom timu, pa je otišao na "kaljenje" u Borac iz Čačka. Tokom sezone 2004/05 na 18 utakmica Prve A lige Srbije za Borac Čačak prosečno je beležio 1,6 poena, 1,8 skokova po meču. Kao igrač Borca pomogao je ulasku Čačana u Prvu ligu Srbije.

Sezonu 2005/06 počinje u Mašincu iz Kraljeva, da bi već od 2006. godine nova stanica mu bio slovenački Kopar. Za Kopar je odigrao 11 utakmica solvenačke lige i prosečno je beležio 18,2 poena, 10,5 skokova i 0,9 asistencija po meču.

Potpunu afirmaciju doživeo u dresu poljskog Šlonska iz Vroclava. U sezoni 2006/07 ja 34 utakmice poljskog prvenstva prosečno beležio 7,1 poena i 5,2 skokova po meču.

Već sledeće sezone 2007/08 na 36 utakmica poljskog prvenstva prosečno je davao 10,6 poena, uz 5,8 skokova i 1,2 asistencije po meču. Na 12 utakmica u Evrokupu je beležio 8,6 poena, 4,6 skokova, 0,5 blokada i 0,6 asistencija po meču.

Sledeću sezonu Stević je sjajno počeo i beležio po 21,5 poena, osam skokova, jednu blokadu i 1,5 asistencija po susretu. Ali pošto je ekipa iz Vroclava bankrotirala na početku 2008/09 sezone, posle samo dve utakmice za Šlonsk otišao u Anvil. Tu je odigrao 10 utakmica i sa 6,6 uhvaćenih lopti po meču bio prvi skakač tima, a prosečno je postizao i devet poena po utakmici.

Iz poljskog Anvila 1. januara 2009. godine dolazi u Crvenu zvezdu na poziv tadašnjeg trenera Svetislava Pešića. Na 11 utakmica ABA lige prosečno je beležio 5,3 poena, 2,3 skokova i 0,5 asistencija po meču za 12,7 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 69,7 % (iz 3 pokušaja po meču), i slobodna bacanja 75 % (iz 1,5 pokušaja po meču).

Na 7 utakmica u Evrokupu davao je 3,4 poena, uz 3,3 skoka i 0,3 asistencija po meču za 14,1 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 45,5 % (iz 3,1 pokušaja po meču), i slobodna bacanja 57,1 % (iz 1 pokušaja po meču).

Na 11 utakmica Super lige Srbije beležio je 5,1 poena, 3,5 skoka i 0,3 asistencija po meču za 13,7 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 62 % (iz 2,9 pokušaja po meču), i slobodna bacanja 57,1 % (iz 2 pokušaja po meču). Iako je potpisao ugovor sa crveno-belima do kraja sezone omiljeni crveno-beli dres nosio je u sleećoj sezoni.

U sezoni 2009/10 Stević je na 24 utakmica ABA lige prosečno postizao sedam poena, uz 3,9 skokova i 0,6 asistencija po meču za 19 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 62,7 % (iz 4,6 pokušaja po meču), a slobodna bacanja 66,7 % (iz 1,8 pokušaja po meču). Najbolje partiju je pružio protiv Cedevite, kada je završio utakmicu sa 17 poena i 9 skokova uz ukupni indeks 27.

Na 11 utakmica u Evrokupu je beležio 8,2 poena, 5,4 skoka i 1,2 asistencija po meču za 22,2 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 71,9 % (iz 5,1 pokušaja po meču), i slobodna bacanja 53,3 % (iz 1,3 pokušaja po meču).

Na 16 utakmica Super lige Srbije beležio je 9 poena, 6,6 skoka i 1,1 asistencija po meču za 25,9 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 58 % (iz 6 pokušaja po meču), i slobodna bacanja 58 % (iz 3,4 pokušaja po meču).

Za Crvenu zvezdu je odigrao 84 takmičarske utakmice i postigao 582 poena.

Stević je 2010/11 sezone nosio dres prvaka Bundeslige Oldenburga (EVE) gde je u prvenstvu Nemačke prosečno beležio 11 poena, 6,8 skokova i 1,1 asistenciju po meču za 27,2 minuta koliko je provodio na parketu. U Evrokupu je na šest utakmica prosečno davao devet poena, a imao je i 6,2 skoka 0,7 asistencija i po jednu blokadu po meču za 28,45 minuta koliko je provodio na parketu.

Na početku sezone 2011/12 potpisao je kratkoročni ugovor sa španskim Bilbaom, kao zamena za povređenog Aksela Ervela. U dresu Bilbaa na četiri utakmice u ENDESA ligi imao je 3,5 poena i 3,1 skok za prosečno 12 minuta u igri, u Evroligi je odigrao samo 3 minuta na jednoj utakmici, ali bez učinka. Posle isteka kratkoročnog jednomesečnog ugovora nije dobio ponudu da ostane u Baskiji i preselio se u Italiju i potpisao ugovor s' poslednjeplasiranim timom Palakanestra Džunior Kazale. Na 27 utakmica italijanskog prvenstva Palecanestra prosečno je beležio 7,8 poena, 5,8 skokova po meču za 17,4 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 66,4 % (iz 4,6 pokušaja po meču), i slobodna bacanja 74,6 % (iz 2,1 pokušaja po meču).

Sezonu 2012/13 proveo je u poljkoj Zelonoj Gori sa kojom je postao šampion Poljske. Na 40 utakmica u poljskom šampionatu prosečno je beležio 12,4 poena, 7,3 skokova i 1,3 asistencije po meču za 26,9 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 58,8 % (iz 8,2 pokušaja po meču), i slobodna bacanja 71,2 % (iz 3,8 pokušaja po meču).

U Evrokupu je na 9 utakmica prosečno davao 13,8 poena, uz 7,3 skokova i 1,3 asistencije za 31,3 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 59,8 % (iz 9,3 pokušaja po meču), i slobodna bacanja 72,1 % (iz 3,5 pokušaja po meču).

Leta 2013 godine prešao je turski Gazijantep. Na 30 utakmica turskog prvenstva u sezoni 2013/14 prosečno je beležio 10,4 poena, 7,5 skokova (po čemu je bio osmi u ligi) i 1,1 asistenciju po meču za 25,2 minuta koliko je provodio na parketu. Sa 16,1 indeknih poena našao se na desetom mestu turskog šampionata. Za dva poena je šutirao 63,5 % (iz 6,5 pokušaja po meču), i slobodna bacanja 77,5 % (iz 2,6 pokušaja po meču).

U drugoj godini u Gazijantepu je igrao nešto manje od 20 minuta u turskom prvenstvu i u proseku je davao 6,5 poena, a sa 6,7 skokova bio je deseti skakač lige što je bilo dovoljno za prosečni index 11,3. Za dva poena je šutirao 60,6 % i slobodna bacanja 65 %.

Na 15 utakmica Evročelendž kupa prosečno je beležio 9,3 poena, 7,6 skokova i jednu asistenciju po meču za 23,7 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 52,8 % (iz 5,9 pokušaja po meču), i slobodna bacanja 76,3 % (iz 3,9 pokušaja po meču).

Početkom avgusta 2015. godine Stević je iz Gaziantepa prešao u špansku Fuenlabradu. Na 32 utakmice u ACB ligi u proseku je davao sedam poena uz 3,8 uhvaćenih lopti i 0,6 asistencija za 14,8 minuta koliko je prosečno provodio u igri. Za dva poena je šutirao 59,6 % (iz 4,7 pokušaja po meču), a slobodna bacanja 69,2 % (iz 2 pokušaja po meču).

Od avgusta 2016. godine član je MoraBank Andore. Na 12 utakmice u ACB ligi prosečno beleži osam poena, četiri skoka i jednu asistenciju za 14,3 minuta igre. Za dva poena je šutirao 61 % (iz 4,9 pokušaja po meču), a slobodna bacanja 78 % (iz 2,6 pokušaja po meču).

Nikola Kalinić

Nebeski skakač, nadimak koji je dobio po sjajnim zakucavanjima i prelepim blokadama na Svetskom prvenstvu u Španiji 2014. godine, rođen je 8. novembra 1991. godine u Subotici. Cela porodica Kalinić je sportski obojena. Otac Zoran je proslavljeni stonoteniski reprezentativc, majka Dragica profesionalno se bavila odbojkom, a istim putem krenula je i Nikolina starija sestra Mina, dok je brat Uroš vaterpolista.

Dok nije otkrio košarku kratko se zadržao na karateu, zatim je pokušao da prati brata na vaterpolu, ali je brzo odustao. Uspešno je prošao sve selekcije Spartaka do prvog tima, u kojem mu je trener bio Blagoje Ivić. Plasirali su se u Prvu B ligu bez poraza, a zatim odigrali neoliko prijateljski utakmica sa Crvenom zvezdom za koju su igrali Kešelj, Bjelica, Štimac, a sa klupe predvodio Svetislav Pešić. Nikola je odigrao dobo u tim susretima i privukao pažnju trenera Pešića. Ali na kraju sezone odlaskom Pešića iz Zvezde, Nikola je ostao samo zabeležen kao talenat iz Subotic. Potom je Zvezda ušla u jednu od najtežih sezona u istoriji, u kojoj se klub našao pred gašenjem. Godinu dana kasnije na preporuku Bože Maljkovića (tada potpredsednika Zvezde) uz nekoliko novajlija i juniora Kalinić je došao na probu u Zvezdu. Posle uspešnog turnira u Banjaluci izgledalo je da će zaigrati za voljeni klub, čak je prošao i kompletne pripreme kod trenera Mihaila Uvalina. Ali klubu sa Malog Kalemegdana pred početak sezone 2010/11 odlučio je da dovede neki starije igrače i posle tri meseca, otišao je iz Zvezde a da za nju nije odigrao nijednu zvaničnu utakmicu.

Iz Zvezde je otišao u KK Novi Sad i sa svega 19 godina imao je već zapazenu rolu u tada reklo bi se preslaboj ekipi. Na 23 utakmice u Prvoj ligi sezone 2010/11 davao je po utakmici prosečno 7,7 poena, 3,4 skoka i 0,7 asistencija. Za dva poena je šutirao je dobrih 53,6 % (iz 4,7 pokušaja po meču), a za tri svega 23,8 % (iz 1,8 pokušaja po meču), dok je sa linije slobodna bacanja imao 80,6 % (iz 1,5 pokušaja po meču).

Na kraju sezone dolazi do fuzije KK Novi Sad s' KK Vojvodinom i nastaje KK Vojvodina Srbijagas. Te 2011/12 sezone se vidi veći napredak u igri mladog Nikole, koji u tada već jakom sastavu Vojvodine popravlja svoju statistiku i na 34 utakmice u proseku daje 9 poena, uz 3,8 skokova i 1,7 asistencija za 24,4 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena opet je dobro šutirao 58,6 % (iz 4,7 pokušaja po meču), a uspeo je da popravi i šut za tri poena na 32 % (iz 1,9 pokušaja po meču). Te godine Voša je bila prva u Košarkaškoj ligi Srbije (KLS) i među četiri tima u Super ligi Srbiji, ali nastup u ABA ligi obezbedila su samo prva tri tima, tako da je Nikola i sledeću sezonu igrao u KLS.

Sledeće sezone Nikoli se dešava pravi bum, postaje nosilac tima, Vojvodina ponovo osvaja prvo mesto u KLS i plasirala se u Super ligu Srbije. I tu je zauzela četvrto mesto i obezbedila plasman u ABA ligu, ali zbog finansijski problema odustaje od regionalne lige. Nikola na 42 utakmice u proseku daje 10,6 poena uz 4,2 skoka i 2,1 asistenciju za 25,8 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je opet odlično šutirao 60,3 % (iz 5,6 pokušaja po meču), trojke neverovatnih 38,1 % (iz 1,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 77,6 % (iz 2,8 pokušaja po meču).

U sezone 2013/14 prelazi u Radnički koji je upravo zamenio Vojvodinu u ABA ligi i tada prvi put nastupa i u regionalnoj ligi, ali i evropskim takmičenja pod okriljem ULEB-a, Evrokupu. Na 25 utakmice u dresu Radničkog u ABA ligi prosečno je beležio 6,4 poena i 4 skoka, 1,4 asistencije po meču za 23,1 minuta koliko je provodio na parketu. Bio je to dosta skromnan njegov nastup u regionalnoj ligi sa indeksom korisnosti od 8, ali to je njegova prva sezona sa dve utakmice sedmično, plus prethodno leto je proveo na tri reprezentativna takmičenja. Za dva poena je šutirao 42,9 % (iz 3,6 pokušaja po meču), za tri 30,6 % (iz 2 pokušaja po meču), za jedan  73,1 % (iz 2,1 pokušaja po meču). U prvoj sezoni u regionalnoj ligi najbolje partije je pružio protiv Igokee, Zadra i MZT-a. Protiv Igokee je postigao 12 poena i uz sedam skokova i četiri asistencije imao ukupni indeks korisnosti 24. Ništa lošiji nije bio ni protiv Zadra kada je postigao 11 poena uz 13 skokova i jednu asistenciju imao ukupni indeks korisnosti 25. Najviše poena 18 postigao je protiv MZT-a u Skoplju a uz to zabeležio je i pet skokova i dve asistencije imao ukupni indeks korisnosti 24.

U Evrokupu je bio dosta bolji, Radnički je prošao u drugi krug (Top 32), a Nikola na 16 utakmica po meču imao učinak od 10,2 poena, 3,5 skokova, 2,6 asistencija za 25,33 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 62,4 % (iz 5,3 pokušaja po meču), trojke 38,1 % (iz 1,3 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 68,8 % (iz 3 pokušaja po meču). Zanimljivo je da je najbolju partiju na evrosceni pružio protiv Neptunasa, kada je postigao 17 poena i to bez promašaja uz sedam skokova, za indeks korisnosti 30.

U Superligi je pružao najbolje partije u sezoni i imao prosečan indeks korisnosti 15. Na 16 utakmica prosečno je beležio 11,1 poena, 5,2 skoka i 2,8 asistencija po meču za 29,3 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 58 % (iz 4,8 pokušaja po meču), trojke 35 % (iz 3,1 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 80 % (iz 3,1 pokušaja po meču). Radnički je zauzeo četvrto mesto u Super ligi Srbije i tako obezbedio učešće u ABA ligi.

Uvek je imao uzlaznu putanju u svim klubovima gde je igrao, praktično od meseca do meseca, pa je na kraju sezone napustio Kragujevac i potpisao trogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom. Veliki deo priprema sa novim klubom je propustio zbog reprezentativnih obaveza na Svetskom prvenstvu. U početku sezone je bio očigledan njegov umor, ipak kako je sezona odmicala pružao je sve bolje igre i tako postao najkonstantnijim igračem crveno-belih. U crveno-belom dresu osvojio je prvi klupski trofej u karijeri i to je bio Kup Radivoja Koraća za 2015. godinu.

Sa crveno-belima zabeležio je i prve nastupe u Evroligi i ostvario plasman u Top 16 fazu i to kao prvi srpski tim koji je to uradio sa drugog mesta u grupi i sa pozitivnim skorom pobeda i poraza. Na 24 utakmice najelitnijeg evropskog takmičenja prosečno je beležio 9,2 poena, 4 skoka i dve asistencije po meču za 26 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 47 % (iz 4,7 pokušaja po meču), trojke 35,5 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 62,7 % (iz 3,1 pokušaja po meču). Najbolje partije je pružio protiv Galatasaraja i Real Madrida. Protiv Galatasaraja je postigao 21 poen i uz pet skokova i jednu asistenciju imao ukupni indeks korisnosti 19. Protiv Reala je imao ukupni indeks korisnosti 17, a uz 11 postignuta poena, zabeležio je šest skokova i sedam asistencija.

U ABA ligi Crvena zvezda je ubedljivo zauzela prvo mesto nakon 26 kola ligaškog dela ABA lige sa skorom 24/2, i tako ušla u plej-of. U ligaškom delu Nikola je dva puta bio najkorisniji igrač utakmice. Protiv Levskog (99:58) je imao ukupni indeks korisnosti 32, postigao je 22 poena, uz sedam skokova i dve asistencije. Protiv Mega Leksa (77:75) je imao ukupni indeks korisnosti 25, uz 19 postignuta poena, zabeležio je šest skokova i četiri asistencije. Nikola Kalinić je bio junak trijumfa i protiv Budućnosti (77:76), on je postigao odlučujuće poene iz veoma teške situacije, posle promašenog penala Markusa Vilijmsa samo pet sekundi pre kraja meča. To je bila prva pobeda u Podgorici još od maja 2005. godine. U plej-ofu se istakao sa svojom dozom sportske drskosti koja je često rivale dovodila do ludila, ali je i bila neophodna u borbi za trofeje. To je naročito bilo izraženo u polufinalu kada je uz Dženkinsa bio najzapaženiji za eliminaciju večitog rivala, plasman u finale ali i u Evroligu. U svakoj od tri najbitnije pobede u sezoni Nikola Kalinić bio je igrač koji je doneo prevagu Crvenoj zvezdi postizao neke od ključnih trojki kada se "lomila" utakmica, ali i sjajnom igrom u odbrani, odnosno "bananama", osujetio nekoliko važnih ofanzivnih akcija crno-belih. U prvom meču polufinalne serije plej-ofa ABA lige protiv partizana (73:64) bio je najkorisniji igrač sa indeksom 20, a postigao je i 13 poena, uz 4 skoka, 3 asistencije i 4 blokade. Nikola je bio najkorisniji igrač i u drugoj polufinalnoj pobedi Crvene zvezde (95:85) sa 25 poena (šut iz igre 9/10), osam skokova i dve blokade što je bilo dovoljno za ukupni indeks 29. U trećoj, odlučujućoj pobedi Zvezde (81:73) dao je 11 poena uz 4 skoka i jednu asistenciju. Iako nije važio za najboljeg šutera u četiri meča polufinalne serije imao je 10/15 šut za tri poena, a posebno je imponovalo to što je pogađao u momentima kada se utakmica lomila.

Na 34 utakmica ABA lige i plej-ofu 2014/15 sezone prosečno je beležio 10,2 poena, 4,1 skoka i 1,5 asistencija i 1 osvojena lopta po meču za 22,8 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 62 % (iz 4 pokušaja po meču), trojke 38,2 % (iz 3,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 71,8 % (iz 2,1 pokušaja po meču).

Sa Crvenom zvezdom je osvojio i titulu naconian šampiona, što predstavlja prvu titulu šampiona Srbije od samostalnosti (2006) i novi šampionski pehar posle sedamnaest godina. U domaćem prvenstvu (Superligi Srbije) na 18 odigranih utakmica prosečno je beležio 9,9 poena, 3,9 skokova, 1,5 osvojena lopta i 1,9 asistencija. Za dva poena je šutirao 57,7 % (iz 4,3 pokušaja po meču), trojke 35,8 % (iz 2,9 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 62,7 % (iz 2,8 pokušaja po meču).

U crveno-belom dresu odigrao je 79 mičeva i postigao 784 (9,9) i imao ukupni index 868 (11,0). Tokom čitave sezone Nikola je crveno-belom dresu propustio samo jednu utakmicu, više od njega je odigrao samo Jaka Blažič koji e propustio ni jednu od 80. Posle kapitena Luke Mitrovića sa 24:30, Kalinić je 23:51 minuta igrač sa najviše provedenih minuta na parketu. A sa 784 poena Nikola je bio drugi strelac Crvene zvezde, odmah iza Bobana Marjanovića koji je postigao 1033 poena, iza čijih 13,1 je imao i drugi prosek 9,9 poena po utakmici. Kalinić je imao i treći indeks korisnosti ekipe (11), bolji od njega bili su samo Marjanović sa 20,6 i Mitrović sa 12,8. Sa prosekom od 3,8 skokova Nikola je bio treći igrač po broju skokova u ekipi odmah iza Marjanovića sa 8,4 i Mitrovića sa 5,8. Sa prosečno 1,05 ukradene lopte, i ukupno 83 Nikola je bio drugi kradljivac ekipe odmah iza Dženkinsa sa prosečno 1,2 i ukupno 95 ukradenih lopti. Činjenica da je u svakoj kategoriji bio među najboljima u ekipi Crvene zvezde govori da je Nikola bio jedan od najzašlužnijih za triplu krunu. Tako je postao je deo najuspešnije generacije Crvene zvezde u istoriji klubu sa Malog Kalemegdana koja je u jednoj sezoni osvojila oba domaća trofeja: nacionalni kup (Kup Radivoja Koraća) i državno prvenstvo (Superligu Srbije), a i regionlanu ABA ligu.

Koliku popularnost je Nikola stekao u Crvenoj zvezdi govori podatak da mu je reper Pam posvetio pesmu Kalina: "Publika se ježi kada na koš krene, pogađa za tri uz zvuk sirene"...

Nakon višenedeljni spekulacija 31. jula 2015. godine potvrđen je prelazak Nikole Kalinića u Fenerbahče Ulker. Budući da je Kalinić bio pod važećim ugovorom, Zvezda je od Fenera dobila obeštećenje u iznosu od čak milion evra, čime je ovo postao najvredniji transfer u istoriji kluba sa Malog Kalemegdana.

Već prve sezone sa Fenerbahčeom je stigao do finala Evrolige, gde su nakon produžetka poraženi od CSKA. Na 29 utakmica u Evroligi prosečno je beležio 4,6 poena, uz 3,3 skoka, 1,2 asistenciju i indeks korisnosti 5,4 za 18,55 minut koliko je provodio u igri. Trofeji nisu izostali, osvojio je kup i šampionat Turske. U prvenstvu je na 37 utakmice prosečno je beležio 6,6 poena, uz tri skokova i 1,6 asistenciju.

Na tri utamice ove sezone u Evroligi prosečno je beležio 5,3 poena, uz 3,3 skoka, 1,7 asistenciju i indeks korisnosti 7,7 za prosečno 21,29 minut koliko je provodio u igri. U prva tri kola turskog šampionata prosečno je beležio 7,3 poena, uz 2,3 skoka i 1,3 asistenciju za prosečno 25,45 minut koliko je provodio u igri.

Kalinić je bio član srpskog međunarodnog programa od 2011. godine kada je dobio poziv mlade reprezentacije do 20 godina, gde na EP pod vođstvom Aleksandra Džikića zauzimaju tek 13. mesto. Na terenu vođa generacije je bio Nemanja Nedović, dok je Kalinić dolazio iz drugog plana sa 6,1 poenom i 4,1 skokom po utakmici, uz tada savršenih 80 % za dva i mizernih 22 % za tri.

Leta 2013 bio je član univerzitetskoj reprezentaciji Srbije, koja je učestvovala na Mediteranskim igrama, gde je osvojena srebrna medalja. U finalu je naša selekcija doživela poraz od domaćina Turske 79:62, a najefikasniji u reprezentaciji Srbije bio je upravo Nikola Kalinić sa 16 poena. Sa istom selekcijom osvojio je i bronzu na Univerzijadi u Kazanu.

Nakon odličnih partija koje je pokazao kao član Univerzitetske reprezentacije Srbije dobio je poziv Dude Ivkovića da se priključi pripremama A reprezentacije. Upornim radom uspeo je da se izbori za mesto među 12 igrača koju su predstavljali Srbiju na Evropskom prvenstvu u Sloveniji. Za kratko vreme nametnuo se selektoru Ivkovicu, i postao starter u većini utakmica. Kao otkrovenje tima, na tom prvenstvu se odlikovao dobrom odbranom, i dobrim skokom (posebno u napadu). Iako je Srbija završila tek na sedmom mestu, kao najveće iznenađenje Evropskog šampionata u reprezentaciji Srbije je bio Nikola Kalinić. On koji je od anonimusa postao igrač o kome se priča u košarkaskim krugovima, sa ozbiljnom dozom respekta. Na 11 utakmica na Evrobasketu prosečno je beležio 2,8 poena 3,9 skokova i 0,8 asistencija po meču za 20,5 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 52,9 % (iz 1,5 pokušaja po meču), trojke 22,2 % (iz 0,8 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 63,6 % (iz jednog pokušaja po meču).

Kalinića odlukuju odličan tajming na skok i velika borbenost, zbog čega je stekao simaptije publike na prvenstvu Evrope u Sloveniji, a našao u planovima državnog tima kod novog selektora Aleksandra Đorđevića. Sa državnim timom je osvojio srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Španiji 2014. godine.

Kalinić je celo prvenstvo odigrao fenomenalno. Hrabro je ulazio u svaki duel, nije se plašio ni starijih, ni iskusnijih od sebe. Obezbedio je simpatije atraktivnim potezima i još boljim zakucavanjima. Momak velikog odraza i još većeg srca, bio je idealan dodatak i podrška nosiocima igre. Bio je briljantan u odbrani, a odgovoran i upotrebljiv u napadu. Borbeni krilni košarkaš na terenu je u proseku provodio 17 minuta uz učinak od 7,2 poena, 1,9 skokova i 0,8 asistencija. Imao je najbolje procente šuta za dva i tri poena u srpskom timu. Za dva poena je šutirao 76 % (iz 2,8 pokušaja po meču), trojke 62,5 % (iz 0,9 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 66,7 % (iz 2 pokušaja po meču).

Ipak, ono što brojke ne mogu da kažu i pokažu je Nikolina fantastična igra tokom čitavog šampionata, a posebno u osmini finala protiv Grčke, kada je uz 12 poena imao i dva sjajna zakucavanja. Zakucavanje u lice preko 215 centimetara visokog Janisa Burusisa, igrača Real Madrida i jednog od najboljih evropskih centara, uz faul, našlo na drugom mestu Top 5 poteza dana (prvo mesto zasužio je reprezentativac Turske Emir Preldžić trojkom za pobedu u poslednjoj sekundi u meču sa Australijom). To zakucavanja Kalinića je bilo kruna najatraktivnijih akcija reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu. U četvrtfinalu protiv Braziila dao je 5 poena uz indeks 15, ali ostaje upamćeno da je na dva minuta do kraja velikim koracima stigao Markinjosa (koji je previše ležerno krenuo na polaganje) i "udario" neverovatnu blokadu i tako simbolično ozvaničio stop za zeleno-žute (84:56). U polufinalu protiv Francuske (90:85) Kalinić je odigrao još jedan meč na visokom nivou, uz 8 poena, ali na kraju je sve stalo u ona dva bacanja na 16 sekundi do kraja. Iako je prethodno promašio oba penala, Kalinić je u najvažnijem trenutku meča stao na liniju i pogodio oba slobodna bacanja koja su prelomila meč za 86:82. U finalni meč protiv favorizovanih igrača SAD uz Nmanju Bjelicu bio je najefikasniji srpski igrač sa 18 poena, uz perfektnih 7/7 za dva. Atraktivne poteze prodao je i amerima, kada je na sjajnu asistenciju Miloša Teodosića prelepim alej-upom digao je publiku na noge.

Svoje drugo Evropsko prvenstvo sa A reprezentacijom Nikola je solidno počeo, može se reći da je bio na očekivanom nivou u grupnoj fazi Evrobasketa. U prvom meču protiv Španije donosio je energiju timu i uz 4 poena uhvatio je pet lopti. Protiv Nemačke je odigrao samo deset minuta, ali na visokom nivou i zabeležio 6 poena uz 3 skoka. Već protiv Islanda bio jedan od ključnih igrača sa 12 poena, a pogodio tri trojke iz tri pokušaja, uz to imao je i tri skoka i pet asistencija. Naročito je zablistao u duelu sa Turskom, kada je postigao 15 poena (trojke opet šutirao 3/3), uz dva skoka i četiri asistencije. I kada se činilo da polako diže formu u poslednejm meču grupne faze protiv Italije posle dva brutalna alej-upa, usledila je tehničke greške posle koškanja sa Galinarijem. U eliminacionoj fazi teško je bilo prepoznati letećeg Srbina i nebeskog skakača.

Na 9 utakmica Evrobasketa igrao je prosečno 16,4 minuta po utamici uz učinak od 5,8 poena, 2,1 skok i 1,7 asistencija. Zanimljivo da je imao najbolji procanat šuta za tri poena od svih naših reprezentativaca, 54,5 %, pogodio 6 trojki iz 11 pokušaja, ali i najgori sa linije slobodnih bacanja 33,3 % (6/18). Uprkos odličnom procentu šuta van linije 6,75 Nikola nije šutnuo ni jednu jedinu trojku tokom eliminacione faze u Lilu. Inače, na poslednje dve utakmice, koje su bile i najvažnije (u polufinalu protiv Litvanije i u borbi za treće mesto protiv Francuske) na parketu prveo po samo sedam minuta. Srbija je stala u polufinalu, a utisak je da Kalinić u ovom timu nije imao definisanu ulogu, a minutaža mu je bila ispresecana.

Sa seniorsku reprezentacuju Srbije osvojio je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Riu 2016. Na 8 utakmica u proseku je beležio 4,8 poena, 3,2 skoka i 1,4 asistenciju za 18,12 minuta koliko je provodio u igri. Za dva poena je šutirao 61,9 % (iz 2,6 pokušaja po meču), za tri loših 9,1 % (iz 1,3 pokušaja po meču) a sa linije slobodnih bacanja 43,8 % (iz 4 pokušaja po meču).