Zvezda šampion Srbije

Košarkaši Crvene Zvezde najbolji su u Srbiji. Rečenica koja je čekalna od 2006. godine i prvog prvenstva Srbije, a rečenica koja se čeka od 1998. godine je da su košarkaši Crvene Zvezde državni prvaci. Posle sedamnaest godina čekanja titule došao je i taj dan Zvezda je šampion države. Pored šampionata Srbije košarkaši Crvene Zvezde ove godine osvojili su ukupno tri trofeja ("tripletu"). Tako da po broju trofeja ovo najuspešnija sezona u 70. godina dugoj istoriji kluba sa Malog Kalemegdana.

Prvo su crveno-beli košarkaši postali pobednici Kupa Radivoja Koraća u Nišu, osvojivši 8. trofej državnog kupa. U pohodu ka trećem uzastopnom trofeju kupa u polufinalu je pobeđen večiti rival (76:67), a u finalu prošlogodišnji protivnik iz istog takmičenja Mega Leks (80:74). Zatim, po prvi put u svojoj istoriji košarkaši Crvene Zvezde su stigli do naslova najboljeg tima iz regiona osvajanjem ABA lige. Kao i kupu u polufinalu ABA lige je pobeđen večiti rival (3:1), a u finalnoj seriji Cedevita, takođe 3:1 u pobedama. Ka kraju sezone, napokon je osvojena i Superliga Srbije. Tako je prvi put u istoriji osvojena titula prvaka Srbije, a to je ukupno 16 titulu državnog prvaka za tim sa Malog Kalemegdana (12 titula osvojene su u SFRJ, 3 u SRJ i 1 u Srbiji). Tako je Luka Mitrović postao prvi kapiten Crvene Zvezde koji je u jednoj sezoni podigao tri pehara, ali i prvi kapiten koji je u 21. veku podigao trofej državnog šampiona.

Iako je titula u ABA ligi, odnosno sami ulazak u finale "najvredniji" trofrj jer obezbeđuje učešće tima u Evroligi sledeće sezone, za navijače Zvezde upravo je titula prvaka Srbije najvažnija. Ali da bi shvatili koliko je uspešna ova sezona i kolliko je bitan ovaj pehar državnog prvaka vredi se prisetiti prethodnih pokušaja u pohodu ka tituli prvaka.

Od nezavisnosti Srbije i igranja Superlige Srbije (2006/07) Crvena Zvezda je igrala pet finala, i svih pet puta stala na tom poslednjem koraku.

U prvoj sezoni Superlige Srbije 2006/07 Zvezda je vidljivo pokradeni u finalnoj seriji već u prvoj utakmici kada je Drobnjak postigao očiglednu trojku iz auta za "pobedu" partizana (91:89). Nažalos ta utakmica ostaje upamćena po toj trojci iz auta, a ne po 40 poena koje je dao Milan Gurović. Zvezda nije uspela da se vrati u igru, seriju je izgubila 3:1, a za MVP-ja plej-ofa proglašen je Milan Gurović. Iako su "večiti rivali" igrali u finalu, zanimljivo da je Zvezda ligaški deo sezone završila na četvrtoj, a partizan na trećoj poziciji.

Naredno finale i najbliža osvajanju titule prvaka Srbije Crvena Zvzeda bila je sezone 2008/09, pri prvom mandatu Svetislava Pešića na klupi crveno-belih. Tada je Zvezda prvi put osvojili prvu poziciju posle ligaškog dela, ali tada je (jedini put) Superliga Srbija igrana u dve grupe, po 4 ekipe i 6 kola, a večiti rivali su bili raspoređeni u dve odvojene grupe. Zvezda je tada bila prva u svojoj grupi sa 5 pobeda i 1 porazom i to u drugom kolu od Hemofarma (82:79). Zvezda je lako u polufinalu izbacila FMP rezultatom 3:0 u pobedama (72:69, 72:54, 55:50). Ipak, prednost domaćeg terena u finalu imao je partizan koji je u drugoj grupi bio prvi sa 6 pobeda. U finalu posle 2:0 za partizan (58:70, 54:68), Zvezda je stigla do 2:2 (63:58, 75:73), ali je finalnu seriju izgubila sa 3:2 porazom u petoj utakmici 61:73. Posle te pete utakmice Pešić je tvrdio da je večiti rival tada osvojio titulu zahvaljujući novonastalom sudijskom kriterijumu u odlučujućem, petom meču. Posle osam sezona Superlige Srbije čini se da je Zvzeda upravo te sezone bila najbliža osvajanju titule prvaka Srbije.

U prethodne tri godine Crvena Zvezda je tri puta igrala finale Superlige Srbije, ali nije uspela da osvoji trofej. Sve tri sezone Zvezda je u finalu plej-ofa gubila 3:1 u pobedama od večitog rivala.

Ni drugim mandatom na klupi Zvezde sezone 2011/12 Pešića nije uspeo da osvoji titulu sa crveno-belima. Kao trećeplasirani tim na tabeli Zvezda je imala dosta poteškoća i u polufinalu sa Radničkim, pogotov posle početnog poraza u prvoj utakmici (84:78). Ipak, uspevla je da dođe do preokreta i sa dve pobede dođe u novu mogućnost da se bori za titulu. Međutim, Zvezda gubi bitku u finalu od večitog rivala 3:1 u pobedama. Odlučujuća utakmica posle 2:1 za partizan igrana je u hali u Železniku zbog zauzetosti Pionira, ali u paklenoj atmosferi, bolje se snašao iskusan tim partizana i meč je rešen 30-ak sekundi pre (78:74).

Posle sjajnog prvog dela sezone 2012/13, ostvaren je plasman u finale ABA lige što je značilo palsman u Evroligu posle 13 sezona, zatim je usledio pad forme u Superligi Srbije i još jedan poraz u finalnoj seriji. Na ovakav rasplet uticao je kvalitet večitog rivala, ali i umor i povrede ključnih igrača (naročito Igora Rakočevića).

Nakon pobede u polufinalu (2:0) nad Mega Vizurom i pobede na gostujućem terenu u prvoj utakmici finala (88:97), činilo se da je trofej šampiona na domak ruke 2013/14. Ali u toj prvoj utakmici finala desilo se nešto što nije uobičajeno u svetu sporta, osim kod trenera partizana, kome ovo nije prvi puta da povlači ekipu sa terena (radio je to i davne 1989. kada je protiv Jugoplastike gubio 75:70 na 28 sekundi pre kraja). Razlika je samo u tome što su se ovoga puta košarkaši partizana vratili na teren, ali umesto košarke dobili smo opštu tuču na terenu i jedva završenu utakmicu. Da ćirkus iz Humske bude još veći prva violina njihovog tima posle poraza (88:97) u prvoj utakmici finala plej-ofa izjavljuje da će dobro razmisliti da li da igra za nacionalni tim. A u ironiju prepourčio da savez licencira Zvezdine igrače Dženkinsa, Lazić, Simonović... Tako je mlada nada uslovio igranje za nacionalni tim povlašćenim statusom u ostatku finalne serije. Epilog je dobro poznat, Zvezda nije uspela da se snađe u promenjenom sudijskom kriterijumu u sledećim susretima i doživela tri poraz. Četvrti susret na Zvezdinom terenu odlučen je posle produžetka, gde Zvezda protiv gostiju i sudija nije imala šansua. Zanimljivo da je jedan igrač partizana (uparavo glasnogovornik uslova igranja za reprezentaciju Srbije Bogdanović) šutirao više slobodnih bacanja nego ceo tim Zvezde. Ali da je pravda dostižna govori podatak da je upravo prozvani Simonović (uz Katića iz Zvezde) bio član reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu, iako to glasnogovornik nije želeo. Da ne govori o tome kako je savkom navijaču Zvezde bilo puno srce kada je upravo Marko Smionović pogodio dva odlučujuće slobodna bacanaja u polufinalu protiv Francuske i poslao "orlove" u finale Svetskog prvenstva.

Pored ovih pet finala Zvezda je još dva puta stala u polufinalu (2007/08 i 2009/10), i oba puta je seriju izgubila 2:0 u pobedama od večitog rivala. Jednom je Zvzeda takmičenje Superlige Srbije završila pre plej-ofa bilo je to sezone 2010/11 kada je zauzela petu poziciju na tabeli.

Ono što razlikuje ovu sezonu od ostalih sezona Superlige Srbije jeste da je Zvezda bila prva posle ligaškog dela takmičenja i imala prednost domaćeg terena u finalu. U Srbiji u ovom takmičenju to je prvi put da Zvezda ima prednost domaćeg terena. Naravno, ovde pričamo samo o košarci u samostalnoj Srbiji od 2006 godine. Ako bi išli dalje došli bi do sezone 2005/06 i tada je Superliga Srbije i Crne Gore igrana u dve grupe. Zvezda krenuli u plej-of sa deobe prvog mesta sa partizanom, koji je u Grupi A, imao isti skor kao i Zvezda u Grupi B (9/1), ali zbog bolje koš razlike nije imala prednost domaćeg terena. A poslednji put prednost domaćeg terena i prvu poziciju na tabeli pred plej-of Zvezda je imala sada već davne 1993. godine u ligi SRJ. Upravo ta prednost domaćeg terena donela je 13. titulu prvaka u klupskoj istoriji posle 21 godine čekanja, jer je u petoj utakmici savladan večiti rival (72:64).

Ove sezone Crvena Zvezda ima skoro savršenu Superligu Srbije i u ligaškom delu šampionata zabeležili su 13 pobeda i jedan poraz. Sve je počelo ubedljivim pobedama nad Mega Leksom (107:83) i Metalcem (76:69), a zatim je usledila jednomesečna pauza zbog plej-ofa ABA lige. Posle osvojila ABA lige, ponovo kreće nezaustaviva mašinerija sa Malog Kalemegdana i redom su "padali" Tamiš (84:54), Konstantin (87:60), FMP (81:69), Vojvodina (87:58) i partizan (92:76) i još jednom Mega Leks (90:86), Metalac (87:69), Tamiš (74:52), Konstantin (104:68), FMP (91:77), Vojvodina (91:82) i jedan poraz od partizana (82:92). Zvezda je ligaški deo takmičenja završili na prvoj poziciji sa skorom 13/1. Isti skor imao je i večiti rival, ali i lošiji međusobni skor jer je prvi meč Zvezda dobila sa 16 poena razlike (92:76) a drugi izgubila sa 10 (82:92), time je obezbedila prednost domaćeg terena u eventualnom finalu.

Pored poraza u poslednjem kolu bez posledica, teže nego igde u Superligi Srbije Zvezda je do pobede došla u Sremskoj Mitrovicu. Samo pet minuta pre kraja utakmice imala je Mega velikih osam poena prednosti, ali je u samom finišu do izražaja došao kvalitet crveno-belih i srce pobednika (90:86). Interesantno da najveći otpor izabranicima Dejana Radonjića u Pioniru pružila je ekipa Vojvodine (91:82), ali bilo je evidentno i da beogradski crveno-beli ne igraju u najjačem ritmu, već tačno koliko je bilo potrebno da se obezbedi još jedna pobeda.

Boban Marjanović je poneo MVP titulu i u ovom takmičenju, pošto je sakupio najviše 354 indeksni poena (25,3 po meču). Uz Bobija i Čarls Dženkins sa 11 poena i indeksom 14,5 po utakmici našao se u idealnoj petorci ligaškog dela Superlige Srbije.

Kao i prethodne dve sezone u polufinalu plej-ofa Superlige, Zvezda se sastala sa Mega Leksom. U prvoj utakmici u Pioniru crveno-beli su rutinski i ubedljivo pobedili "roze-ljubičaste" (109:80). U drugom meču u Sremskoj Mitrovici domaći tim je imao veliku šansu da slavi, ali su crveno-beli mini serijom 5:0, uz šest promašaja i dve izgubljene lopte Mege u poslednja tri i po minuta preuzeli vođstvo. Nije im pomoglo ni Kalinićevo gubljenje lopte na 11 sekundi pre kraja susreta, jer je Kešelj promašio šut van linije 6,75 za pobedu. Ovom pobedom (89:90) crveno-beli su došli do konačnih 2:0 u polufinalnoj seriji i plasirali se u finale. Bila je ovo 1000. pobeda Crvene Zvezde u državnim prvenstvima u 1568 odigranih utakmica od 1946. godine pa sve do danas.

Zanimljivo je da je ovo bio sedmi međusobni duel Zvezde i Mega Leksa ove sezone, a crveno-beli su ostvarili svih sedam pobeda. Zvezda je i treći put ove sezone u gostima kaznila Milojevićev tim za veliki pad u prelomnim momentima.

Četrvrtu godinu zaredom u finalnoj serije plej-ofa Superlige Srbije Crvena Zvezda se sastala sa večitim rivalom. Ove sezone prednost domaćeg terena u prvom meču materijalizovana je od strane košarkaša Zvzede ubedljivom pobedom (78:64). Ključnu razliku crveno-beli su napravili zahvaljujući izvanrednoj odbrani u trećoj deonici kada su večitom rivalu dozvolili da postigne samo deset poena (19:10). Prvi meč finalne serije plej-ofa između "večitih rivala" obeležio je potez Zvezdinog beka Branka Lazića. Akcija u kojoj je veliki posao odradio Boban Marjanović ulaskom u reket i navlačenjem dvojice igrača na sebe otvorila je Laziću prostor da od linije za tri poena krene u trk ka košu i izvede brutalno zakucavanje i tako upiše svoj 1000. poena u dresu Crvene Zvezde. Završnicu utakmice je obeležio veliki broj faulova koji su pravili košarkaši partizana čak i kada je lopta bila van igre. Tako je utakmica u vrelom Pioniru produžena na skoro dva sata. Pored celog tima koji je nadoknadio nedostatak povređenog Jovića, najveće pohvale i zasluge za trijumf Zvezde ima nemački centar Maik Cirbes, koji je sa 17 poena, 5 skokova i indeksom korisnosti 23 za skoro pola sata na terenu potpuno odmenio rovitog Bobana Marjanovića.

Brejkom u drugoj utakmici finalne serije (72:69) Crvena Zvezda je došli do 2:0 u pobedama i na korak od trofeja. Igrač odluke bio je Nikola Kalinić, koji je ugrabio loptu posle promašenog slobodnog bacanja Mitrovića i postigao pobedonosne poene na 11 sekundi pre kraja. Zanimljivo sličnim potezom Kalinić je doneo pobedu Crvenoj Zvezdi i u Podgorici protiv Budućnosti (77:76), samo je tada drugo bacanje promaašio Vilijams. Iako nije bio košgeterski na svom nivou (4/7 za dva, 0/6 za tri), Kalinić je završio meč sa 12 poena, devet skokova i čak šest ukradenih lopti. Najefikasniji u pobedničkom timu bio je Čarls Dženkins sa 18 poena (4/6 za dva, 3/8 za tri) od toga 11 u četvrtoj četvrtini i pet skokova. Pored neizvesne završnice, ovaj derbi je obeležio i huligan partizana koji je sa tribina stolicom u glavu pogodio Stefana Jovića dok je sedeo na klupi za rezerve. Iako još nedovoljno oporavljen od povrede Jović je u 13. minutu morao da napusti halu "Pionir" raskrvavljenog potiljka. Na kraju utakmice 500 pristalica crveno-belih pristalica zapevalo je reči dobro poznate navijačke pesme "Još jedna pobeda i titula".

Upravo taj jedan korak napravili su crveno-beli košarkaši u trećoj utakmici finalne serije i pred svojim navijačima proslavili titulu šampiona Srbije 18. juna 2015. godine. Iako nije bilo lako, posebno posle prvog poluvremena i minus devet, ali Zvezda je sjajnom odbranom u drugom poluvremenu dozvolila partizanu da postigne samo 17 poena za 20 minuta i preokrenula rezultat u svoju korist. Tačku na "i" stavio je 3,9 sekundi pre kraja Majk Cirbes hladnokrvnom realizacijom sa linije sa slobodna bacanja za konačni 58:54 i 3:0 u pobedama. Bila je ovo 61. pobeda u sezoni od ukupno 80 utakmica koliko su odigrali crveno-beli ove sezone. To je najviše pobeda i najviše odigranih utakmica u jednoj sezoni u 70 godina dugoj istoriji Crvene Zvezde. Cirbes je bio najkorisniji igrač Zvezde u trećoj utakmici sa indeksom 18 uz devet poena (3/4 za dva, 3/4 penali), 11 uhvačenih lopti i jedom asistencijom. Sjajne partije u pobedničkom timu pružili su Branko Lazić i Luka Mitrović sa po 13 poena. Ali ovu titulu i prethodna dva trofeja ove sezone osvojio je TIM.

Fantastična sezona završena je i ubedljivim skorom nad večitim rivalom (9:3). Sve je počelo pobedom u regionalnoj ABA ligi, a posle 1:1 u ligaškom delu, Zvezda je bila bolja u polufinalu 3:1 u pobedama (ukupno 4:2 u ABA ligi). Uz trijumf u polufinalu Kupa Radivoja Koraća (1:0 u Kupu), kao i 1:1 u ligaškom delu Superlige Srbije, crveno-beli su dominaciju u sezoni pokazali u finalu plej-ofa slavivši sa 3:0 (ukupno 4:1 u Superligi Srbije).

Šesnaestu titulu državnog prvak, ali prvu u samostalnoj Srbiji Crvena Zvezda je osvojila veoma ubedljivo. Ekipa Dejana Radonjića postala je prva u 70. godišnjoj istoriji Crvene zvezde koja je protivnike u plej-ofa dobila bez izgubljene utakmice u seriji - sa nulom (2:0 u polufinalu Mega Leks i 3:0 u finalu partizan).

Potvrda vrhunskih rezultata ekipa Dejana Radonjića je i podatak da 12 od 16 igrača koji su nastupali za prvi tim Zvezde dobili poziv od svoje reprezentacije. Selektor A tima Srbije Aleksandar Đorđević na širi spisak od 24 igrača koji će konkurisati za dres sa državnim grbom za šampionat Evrope uvrstio je petoricu prvotimaca Crvene Zvezde: Luku Mitorvića, Stefana Jovića, Nemanju Dangubića, Nikolu Kalinića i Bobana Marjanovića. Dva stranca Jaka Blažič i Maik Zirbes su takođe reprezentativci svojih zemalja i gledaćemo ih na EuroBasketu u dresu Slovenije, odnosno Nemačke. Na to treba dodati i podatak da još trojica članova prvog tima crveno-belih (Nikola Rebić, Marko Tejić i Đorđe Kaplanović) nalazi na spisku U-20 selekcije, i dvojica (Aleksa Radanov i Aleksandar Aranitović) na spisku U-18 reprezentacije Srbije. Zvezdin sastav pored 12 pomenutih reprezentativaca činili su i Branko Lazić (čovek sa trenutno najdužim stažom u crveno-belom dresu i jedan od najboljih defanzivaca Evrolige), i dojica stranaca sa iskustvom igranja u NBA (Marcus Williams i Charles Jenkins) koji bi mogla da igraju u svakoj reprezentaciju sveta osim njihovoj matičnoj (SAD). Među 16 igrača Crvene Zvezde koji su osvojili tri trofeja ove sezone bio je i talentovani Nikola Čvorović koji je veći deo sezone propustio zbog povrede.

Najuspešniju i najtrofejniju sezonu Crvene Zvzede treba dodati i podatak da su sve selekcije crveno-belih (pioniri, kadeti i juniori) osvojile titulu šampiona Srbije.

Nemanja Nedović

"Evropski Derik Rouz" rođen je 16. juna 1991. godine u Novoj Varoši. Još kao mali navikao se na sporski život seleći se po Francuskoj, Austriji, Italiji, jer je tamo njegov otac igrao rukomet. Vođen očevim stopama prvo je krenuo da trenira rukomet, ali mu se nije dopalo da bude golman. Potom pokušava sa tenisom i fudbal, ali je i od toga odustao kada ga je mama odvela na košarkaški trening u Askoliju (mestu u blizini Rima).

Nakon godinu dana provedenih u Italiji vraća se u Srbiju i dve godine trenira u Košarkaškom klubu Zlatar iz Nove Varoši. Sa 12 godina, još dok nije mogao da drži košarkašku loptu jednom rukom, uspeo je da zakucao odbojkašku loptu u obruč školske sale u Novoj Varoši. Nakon toga godinu dana je proveo u Šampionu iz Užica, gde je mnogo napredovao i boravak u ovom klubu je mnogo uticao na njegovu dalju karijeru.

Iz Šampiona, tadašnje Zvezdine filijale 2005. godine je došao na Mali Kalemegdan. U Zvezdi je pokazao raskošni talenat i 2008. godine plasirao se na fajnal-ejt juniorske Evrolige u Madridu, pošto su crveno-beli osvojili treće mesto na Evroliginom turniru u Beogradu. Na turniru u Železniku Nemanja je za 21,5 minuta u proseku po utakmici beležio 12,7 poena, 2,5 asistencija i jedan skok. Na fajnal-ejt u Madridu prvi put zapao za oko NBA skautima i za 22,13 minuta beležio je 12,3 poena, 1,3 asistencije i dva skoka. Sa trenerom Aleksandrom Nikitovićem stigao do titule prvaka Srbije u juniorskoj konkurenciji 2008. godine. A odlične igre u crveno-belom dresu donele su mu nagradu za najboljeg juniora SD Crvena Zvezda za 2008. godinu.

I sledeće sezone je učestvovao na Evroliginom turniru u Beogradu, ali ovoga puta Crvena Zvezda nije uspela da se plasira na fajnal-ejt u Berlin 2009. Nemanja je za 26 minuta prosečno beležio 11 poena, uz 3,5 skokova i 3,8 asistencija.

Sa 17 godina, debitovao je za prvi tim Crvene Zvzede u drugom kolu ABA (NLB) lige 7. oktobra 2008. godine protiv Krke u Novom Mestu (56:83). A 19. januara 2009. godine debitovao je i u Evrokupu protiv Brose Basketsa u Bambergu (53:67). Prve i jedini 6 poena te sezone upisao je u Last 16 fazi Evrokupa protiv našeg Hemofarma, u Beogradu (65:91). Te 2008/09 sezone Svetislav Pešić mu je dao priliku na ukupno 13 utakmica u svim takmičenjima i postigao je šest poena i to sve u Evrokupu. Iako je uglavnom radio sa prvim timom, sjsna stvar za prelazak iz juniorske u seniorsku konkurenciju bilo je igranje za drugi tim crveno-belih (Crvena Zvezda 2) koja je nastupala u prvoj B ligi. Nemanja je 23 utakmica u proseku postizao 15 poena, uz 1,7 skokova 2,2 asistencije. Za dva poena je šutirao 58,3 % (iz 6,5 pokušaja po meču), trojke 37 % (iz 4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 82,4 % (iz 3,6 pokušaja po meču).

Naredne sezone dobija veću minutažu u prvom timu i na 15 utakmica Jadranskoj ligi je u proseku je provodio 8 minuta na parketu, a beležio je 2,7 poena, 0,7 skokova i 0,8 asistencija. U četvrtfinalu Kupa Radivoja Korać Zvezda je izgubila od FMP (76:79), a Nemanja je postigao 9 poena. U Evrokupu je odigrao 5 utakmica i dao 3 poena, dok je u Superligi Srbije bio nešto efikasniji i na 16 utakmica imao je prosek od 5,6 poena, uz 1,4 skoka i 1,9 asistencija. Tokom druge seniorske sezone (2009/10) odigrao je ukupno 37 utakmica za Crvenu Zvezdu i postigao 143 poena.

Usledila je jako turbulentna sezona i borba za opstanak u Jadranskoj ligi i to sa ekipom sa kojom se Zvezda u svojoj prvoj sezoni borila za finale ABA lige. Ovoga puta, Zadrani nisu uspeli kao te 2003 da budu bolje od Zvezda, koja je sa pobedom više obezbedila opstanak. Imala je Zvezda bolji i međusobnim skorom od Zadra pošto je posle poraza u Beogradu (76:89), u drugoj utakmici u Zadru pobedila (60-83). Uz Janga i Marša, Nedović je sa 12 poena bio jedan od junaka ubedljive pobede u Zadru koja je u to vreme bila prava senzacija. U Jadranskoj ligi na 25 utakmica Nedović je u proseku beležio 10,8 poena, 1,6 skokova i 2,5 asistencija za 22,5 minuta. Za dva poena je šutirao 48,3 % (iz 6 pokušaja po meču), trojke 28,6 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 67,3 % (iz 4,3 pokušaja po meču). U Kupa Radivoja Korać Zvezda je u četvrtfinalu eliminisala Radnički basket (81:69), da bi u polufinala izgubila od FMP-a (79:90), a Nemanja je ukupno postigao 20 poena. Iako se činilo da ne može gore pred početak Superlige Srbije stranci (Entoni Majls, Rikardo Marš i Džamar Jang) su napustili klub zbog nedostatka novca, a Mihajla Uvalina zamenio je Saša Nikitović, sa kojim je Nemanja sarađivao i u mlađim kategorijama. Na 14 utakmica Superlige Nemanja je u proseku beležio 16,4 poena, 1,9 skokova i četiri asistencije za 28 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 54 % (iz 8 pokušaja po meču), trojke 35 % (iz 3,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 91 % (iz 4,6 pokušaja po meču). U ovoj turbulentnoj sezoni 2010/11 Zvezda je završila na petom mestu, a jedina svetla tačka bio je Nemanja Nedović, koji je postao nosioc igre, bio drugi strelac lige sa 230 postignutih poena, iza saigrača Uroša Nikolića (235). Nedović izbija u prvi plan i po ukupnom broju poena, je bio najefikasniji košarkaš Zvezde sa ukupno 520 poena u 41 utakmici.

Usledila je sezona konsolidacije integracijom sa FMP-om, dolaskom Nebojše Čovića za predsednika i povratka trenera Svetislava Pešića. Nedović kao najveći ljubimac Zvezdinih navijača često je atraktivnim zakucavanjima podizao navijače na noge i bio pokretačka snaga ekipe. Ali njegova osciliranja u igri i problemi u odbrani dovodili su do toga da Pešić često ostavlja na klupi. U ABA ligi je nastupio 22 puta i imao prosek od 6,7 poena, 1,4 skoka i 1,5 asistencija za 17,4 minuta. Za dva poena je šutirao 54,8 % (iz 4,2 pokušaja po meču), trojke 21,6 % (iz 1,7 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 72,4 % (iz 1,3 pokušaja po meču). U Kupa Radivoja Korać Zvezda je ovoga puta stigla do finala gde je poražena od večitog rivala (51:64), a Nemanja je u tri utakmice postigao 7 poena. Tokom sezone lako je moglo da se desi da napusti Mali Kalemegdan, ali je ponuda Lietuvas Ritasa odbijena. Navijači Zvezde ga pamte i po atraktivnom zakucavanje u prvom kolu Superlige protiv Hemofarama (73:60), kada je centra gostiju Đorđa Gagića "stavio na poster". Nedović je loptu dobio na "trojci", sjajnim prvim korakom pobegao Bakiću, a nije se zaustavio ni kada se pred njim pojavio 210 centimetara visoki centar Hemofarma. Naprotiv, iako skoro 20 centimetara niži, skočio je i onda desnom rukom zakucao "u lice" Gagiću koji ga je uz to i faulirao. U Superligi Srbije je nastupio 19 puta i postigao ukupno 113 poena i 22 asistencije, ili u proseku 5,9 poena i 1,1 asistenciju. Za dva poena je šutirao 52 % (iz 2,6 pokušaja po meču), trojke 29 % (iz 2,1 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 68 % (iz 1,9 pokušaja po meču). Usled smanjene minutaže Nemanja je te 2011/12 sezone na 44 utakmice ukupno postigao 267 poena.

U prvom timu Crvene Zvezde Nemanja Nedović je proveo četiri sezone, od 2008. do 2012. godine i postigao 936 poena na 128 takmičarskih utakmica.

Karijeru je nastavio u litvanskom Lijetuvos Ritasu, gde je u sezoni 2012/13 i na 18 utakmica u domaćem prvenstvu prosečno je postizao 11,1 poen, 2,4 skoka i 3,8 asistencija za 20,8 minuta. Za dva poena je šutirao 57,3 % (iz 4,5 pokušaja po meču), trojke 39 % (iz 3,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 78,7 % (iz 2,6 pokušaja po meču). U regionalnoj VTB  ligi odigrao je 17 utakmica i prosečno beležio 10,4 poena, 2,4 skoka i 2,5 asistenciju po meču za 21,2 minuta. Za dva poena je šutirao 44,4 % (iz 5,2 pokušaja po meču), trojke 42,4 % (iz 3,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 77,8 % (iz 1,5 pokušaja po meču). U svojoj debitanskoj sezoni u Evroligi Nemanja je na 10 utakmica prosečno postizao 9,8 poena uz 2,5 skokova i 2,1 asistenciju po meču za 23,13 minuta. Za dva poena je šutirao 38,1 % (iz 6,3 pokušaja po meču), trojke 34,3 % (iz 3,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 70 % (iz 2 pokušaja po meču).

Na Adidasovom NBA kampu u Trevizu juna 2013. godine bio najbolji u dve kategorije na fizičkim merenjima. U sprintu na ¾ terena Nedović je bio najbolji sa rezultatom od 3,15 sekunde, kao i na "reaction shuttle" (testiranje igračevih refleksa, reakcija) koje je završio za 2,91 sekeunde. Tada mu je izmeren i skok od 41 inč (104 centimetra i 14 milimetara).

Na NBA draftu 2013 izabran je kao 30. pik prve runde od strane Finiks Sansa i potom prosleđen Golden Stejt Voriorsima (Sansi dobili prava na 29. pik i Malkoma Lija). Ujedno, Nedović se upisao u istoriju jer je bio poslednji igrač čije ime je pročitao Dejvid Štern. Naime, komesar NBA lige se povukao sa funkcije u februaru 2014. godine nakon tri decenije rada. Prvo ime koje je pročitao bilo je Hakim Olajdžuvon 1984, a poslednje Nemanja Nedović 27. juna 2013 godine. Nemanje je prvi Srbin posle deset godina koji je izabran u prvoj rundi NBA Drafta. Podsećanja radi, poslednji kome je to pošlo za rukom bio je Darko Miličić 2003. godine. S' tim što je tadašnji centar vršačkog Hemofarma izabran od Detroita kao drugi pik, što je bio najbolji plasman jednog Evropljanina do tada.

Već 9. jula 2013. godine zvanično je potpisao ugovor sa Golden Stejt Voriorsima. Na 24 utakmice NBA lige sezone 2013/14 u igri je provodio svega 5,9 minuta i prosečno beležio 1,1 poen uz 0,6 skokova i 0,5 asistencija. Neko vreme igrao je i za tim Voriorsa u Razvojnoj ligi Santa Kruz, u čijem dresu je na 17 mečeva prosečno postizao 13,9 poena uz 4,2 asistencije i 2,5 skokova za 27,5 minuta na terenu. Za dva poena je šutirao 47,4 % (iz 3,1 pokušaja po meču), trojke 30,1 % (iz 5,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 86,3 % (iz 3 pokušaja po meču).

Početkom nove sezone nije dobio šansu i dolazi do raskida ugovora sa Golden Stejt Voriorsima. Nemanja je imao nesreću da Golden Stejt bude prebukiran na njegovim pozicijama. U prvoj sezoni u timu su na bekovskim pozicijama igrali Stef Kari, Klej Tomson, Džordan Kroford i Stiv Blejk a druge su umesto poslednje dvojice, u tim došli Leandro Barbosa i Šon Livingston, pa mesta za Nedovića, nažalost nije bilo.

Krajem novembra 2014. godine vraća se u Evropu i postaje član Valensije. Odigrao je 5 utakmica u Evroligi i prosečno postizao 8 poena, uz 3,6 asistencija i jedan skok po meču za 19,20 minuta. Za dva poena je šutirao 41 % (iz 4,4 pokušaja po meču), trojke 40 % (iz 3 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 100 % (iz 0,8 pokušaja po meču). Nakon ispadanja iz Evrolige Valensija je igrala Evrokup i stigla do četvrtfinala. Na 8 utakmica u Evrokupu prosečno je postizao 7,5 poena uz 1,8 skokova i 3,8 asistencija po meču za 16,34 minuta. Za dva poena je šutirao 41,2 % (iz 4,2 pokušaja po meču), trojke 30 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 77,8 % (iz 2,2 pokušaja po meču). U ENDESA ligi odigrao je 30 utakmica u prosečno je postizao 7,5 poena uz 1,4 skokova i 1,8 asistencije po meču za 15 minuta. Za dva poena je šutirao 52,9 % (iz 2,9 pokušaja po meču), trojke 37,5 % (iz 2,7 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 70 % (iz 2 pokušaja po meču).

Igrao je i za selekciju Srbije do 20 godina na tri Evropska prvenstva. Sjajan učinak imao je na Prvenstvu Evrope do 20 godina u Španiji 2011. godine kada je bio prvi strelac tima sa 19,6 poena po meču. Za seniorsku reprezentaciju Srbije debitovao je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2013. A na velikim takmičenjima debitovao na Evropskom šampionatu u Sloveniji 2013. godine, kada je na 11 utakmica postigao 98 poena i sa prosekom od 8,9 poena po meču bio četvrti strelac Srbije. Zbog povrede je propustio prošlo Svetsko prvenstvo u Španiji, gde je naša reprezentacija zauzela drugo mesto.