Zvezdini juniori najbolji u Srbiji i drugi u Evropi

Malo je nedostajalo da najbolji juniori Srbije postanu i najbolji u Evropi. Imali su priliku mladi košarkaši Crvene Zvezde drugu godinu zaredom da osvoje titulu prvaka Evrope, ali ovoga puta stali su na polednjoj prepreci.

Drugi u Evropi, nije mala stvar. Niko se ne bi bunio da i ostale sekcije i klubovi SD Crvene Zvzede budu drugu u Evropi u svojoj konkurenciji.

Imalju mladi košarkaši Crvene Zvezde sjajnu sezonu, osvojili su Evroligin kvalifikaci turnir u Beogradu i prvenstvo Srbije pobedom na završnom turniru u Čačku. Dominacija u mlađim kategorijama potvrdili su sve kategorije crveno-belih, jer pored juniora titulu šampiona Srbije osvojili su i pioniri i kadeti, kao i kadetkinje i juniorke ŽKK Crvene Zvezde.

No, ovo je priča o selekciji crveno-belih do 18 godina pa krenimo redom...

Prvo je Zvezdina selekcija do 18 godina po peti put od 2011. godine osvojila Evroligin kvalifikacioni u Beogradu (Adidas Next Generation turnira – Matrko Ivković) i tako obezbedila učešće na završnom turniru u Madridu. Prvu poziciju u A grupe crveno-beli su obezbedili ubedljivim pobedama nad Albom (96:64), Verloseom (97:46) i Mega Leksom (80:62). Ništa manje ubedljivo, u polufinalu Zvezdini klinci savladali su Zemun (94:69), a posebnio su se istakli Nemanja Kapetanović sa 18 poena i Vojislav Stojanović koji je uz 16 koševa upisao i sedam skokova. Sjajnom timskom igrom i agresivnom odbranom u finalu je savladan večiti rival (73:51). Efikasniji od ostalih bili su Nikola Popović sa 14 i sjajni Aleksa Radanov sa 11 poena, a najkorisniji igrač finala bio je Stefan Kenić sa 16 indeksnih poena, koji je uz 4 poena zabeležio je 11 skokova.

Zvezda je turnir završila bez poraza, a koliko su crveno-beli bili dominantni pokazije i podatak da su u proseku postizali 88 poena i dozvoljavala protivniku da da samo 58,4 poena po utakmici. Pet pobeda, sa neverovatnom prosečnom razlikom od 29,6 poena.

Drugu godinu za redom za najkorisnijeg igrača turnira proglašen je Vojislav Stojanović, a uvršten je i u najbolju petorku turnira. Voja je na 5 utakmica turnira prosečno beležio 9 poena, 4,8 skoka i 4 asistencije, uz indeks 13,4 po meču za 19 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 75 % (iz 3,2 pokušaja po meču), trojke 23,8 % (iz 4,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 60 % (iz 2 pokušaja po meču).

Osvajanjem finalnog turnira u Čačku, juniori Crvene Zvezde posle sjajne sezone u prvenstvu postali su i šampioni Srbije. Zvezdina selekcija do 18 godina u polufinalu je savladala Beovuk (90:67), a u finalu posle dramatične završnice i Kaptanovićeve trojke sa više od sedam metara uz zvuk sirene i večitog rivala (69:66). Zanimljivo da mladi košarkaš Nemanja Kapetanović drugu godinu u nizu trojkom uz zvuk sirene odlučio juniorskog šampiona Srbije u duelima "večitih" rivala. Prošle sezone Kapetanović je trojkom doneo partizanu trofej, u međuvremenu je crno-beli zamenio crveno-belim dresom, i sada na isti način doneo titulu Zvezdi. Pored junaka utakmice, trebalo bi svakako pomenuti i Aleksandra Aranitovića koji je meč završio sa čak 26 poena uz šest skokova i četiri asistencije što mu je donelo indeks korisnosti 29 i epitet igrača utakmice.

Treba napomenuti da je supertalentovani Aranitović bio i najkorisniji igrač finalnog turnira kadetske lige Srbije gde je takođe postao šampion sa Crvenom Zvezdom. Titule u dve konkurencije osvojili su i Aleksa Radanov i Matija Radović. Ipak, ni to nije sve jer je Aranitovića zajedno sa Radanovim debitovao i za prvi tim Crvene Zvezde.

Kruna sezone bio je fajnal-ejt u Madridu, ali juniori Zvezde nisu uspeli da odbrane titulu prvaka Evrope osvojenu prošle godine u Milanu. Izabranici Slobodana Klipe bili su najbolji tim B grupe, ispred Unikahe, Sparsa i Žalgirisa. Zvezdina deca u prvom kolu savladali su Unikahu iz Malage rezultatom 73:68. Najefikasniji u redovima crveno-belih bio je Boriša Simanić sa 13 poena i 6 skokova, a dvocifren učinak ostvarili su još Vojislav Stojanović sa 12 poena, 5 skokova i 6 asistencija i Aleksa Radanov sa 10 poena, 6 skokova i 4 asistencije. Zatim u drugom kolu aktuelni šampion Evrope ubedljivo je deklasirao i sarajevske Sparse (95:47). Najbolji među pobednicima je bio Stojanović sa 18 poena, 6 skokova i 8 asistencija, a istakli su se i Aranitović sa 16, odnosno Miladinović sa 14 poena. Uz poraz Žalgirisa od Unikahe ove dve pobede su bile dovoljne za konačnu prvu poziciju u grupi i plasman u finale završnog turnira Evrolige već posle dve runde grupne faze. U poslednjem kolu B grupe u meču bez takmičarskog značaja Zvezda je poražen od Žalgirisa (63:72). Najefikasniji pojedinac u crveno-belom timu bio je Aranitović sa 18 poena, 4 skokova i 4 asistencije, a strateg Zvezde Slobodan Klipa promešao je karte i odmarao lakše povređenog Aleksu Radanova.

U finalu kao i prošle godine u Milanu mladi košarkaši Crvene Zvezde igrali su sa madridskim Realom. Ovoga puta u Madridu crveno-beli juniori nisu uspeli da odbrane titulu šampiona Evrope pošto su poraženi od domaćeg Reala u dramatičnoj završnici 73:70. U vrlo neizvesnoj završnici crveno-beli su imali priliku da u dva napada u poslednjih 10 sekundi dođu do izjednačenja, ali je nisu iskoristili. Aranitović je promašio trojku za produžetak sa devet metara, ali je pre toga bio najbolji akter meča sa 26 poena (5/14 za dva, 3/10 za tri), 6 skokova i 5 ukradenih lopti.  

Trener Slobodan Klipa selektirao je juniorski tim koji čine: David Miladinović, Ivan Ćorović, Nemanja Kapetanović, Aleksandra Aranitovića, Vojislav Stojanović, Aleksa Radanov, Stefan Kenić, Jovan Drljača, Nikola Popović, Boriša Simanić, Nikola Rakićević i Matija Radović. Pored ostatka stručnog štaba i komplrtne uprave zasluge za Zvezdine uspehe u juniorskoj konkurenciji ima i Marko Bordaš koji je igrao na kvalifikacionom turniru u Beogradu, kao i Bratislav Jeković, Nikola Kovačević, Jovan Andjelković, Pavle Cvetinović i Minja Cvetković koji su bili članovi šampionskog tima u prvenstvu Srbije.

Prvim mestom u Srbiji i drugim u Evropi Zvezda je pokazala da se u njenoj školi izvanredno radi sa mlađim kategorijama, a da pored Aranitovića, Radanova i Simanića za budućnost klub sa Malog Kalemegdana nema zime.

Nemanja Bjelica

Trenutno jedan od najbolji košarkaša Evrope, zvenično najkorisniji igrača (MVP) Evrolige za sezonu 2014/15 je Nemanja Bjelica - popularni Beli. Jedni ga nazivaju "srpski Toni Kukoč", a drugi "balkanskom verzijom Dirka Novickog", a u domovini ga smatraju "istinskim naslednikom Dejana Bodiroge". Sa visinom od 209 cm i rasponom ruku od 222 cm (kao Sabonis), jedan je od retkih igrača koji mogu podjednako uspešno da igra od plejmejkera do centra, "ol raund" igrač.

Rođen je 9. maja 1988. godine u Beogradu. Već kao klinac od sedam godina počeo je da trenira košarku u OŠ "20. oktobar", koja je bila pri školi košarke partizana, pa je tu i proveo kadetski i juniorski štaž. Sa 15 godina ga zatiče odlukom kluba da raspusti njegovu generaciju (Bjelica, Lešić, Sinovec…), tako da je morao da traži novi klub.

U međuvremenu je preko leta porastao 10 centimetara. Zajedno sa najboljim drugarom Savom Lešićem karijeru je nastavio u ekipi Superfunda. Igrali su juniorsku ligu Srbije, bili strah i trepet, izvodio neke atraktivne poteze i akcije sa NBA špica. Imao je u proseku više od 30 poena i 10 skokova, ali to nije bilo dovoljno da ga pozovu u juniorsku reprezentaciju. Jedna od najboljih njegovih utakmica u tom uzrastu, ujedno i poslednja u Superfundu, bila je upravo protiv partizana. Izgubili su tesno, a on je dao 43 poena, uz 15 skokova i desetak dodavanja. Meč je odigran baš u njegovom Bloku 70 što mu je bilo posebno važno, jer se ponosi time što je iz "blokova".

Godine 2006. odlazi u austrijsku Arkadiju, ali prve sezone nije igrao zbog problema sa vizom. To vreme je iskoristio za učešće na brojnim turnirima i kampovima. Najpre je igrao na jednom turniru za madridski Real, zajedno s' Bojanom Bogdanovićem (i bio s' njim cimer, da bi kasnije sa njim igrao zajedno u Fenerbahčeu), a potom je usledio tromesečni boravak na kampu u Trevizu.

Druge godine u Beču (sezona 2007/08) odigrao je 26 utakmica u austrijskoj ligi i postizao prosečno 8,5 poena, uz to beležio je 3,5 skokova i 1,2 asistencije za 16 minuta po utakmici.

Na kaju sezone odlazi na probu u Fenerbahčeu, u njemu trenirao tri nedelje sa najvećim talentima (Preldžić i Vidmar), ali nije potpisao ugovor zbog broja stranaca, odnosno mogao je da igra samo u Evroligi, što je u tom trenutku bilo nerealno. Ali taj kratak period u Fenerbahčeu ostao mu je u lepom sećanju, tim pre što je tadašnji selektor Turske Bogdan Tanjević javno rekao da je "Bjelica suvo zlato"!

Ali, tog leta 2008. godine se desio i jedan od klučnih momenata u njegovoj karijeri. Momak iz bloka vratio se u rodni Beograd, i to na Mali Kalemegdan da bi u Crvenoj Zvezdi radio sa prekaljenim stručnjakom Svetislavom Pešićem. U crveno-belom dresu nastupao je dve sezone, odigrao 101 zvaničnu utakmicu i postigao 850 poena.

Zanimljiva je priča kako je u Crvenoj Zvezdi izabrao broj na dresu 44. U razgovoru sa trenerom Pešićem i tim-menadžerom Nebojšom Ilićem Nemanja je izrazio želju da dobije dres sa brojem "8" (to mu je omiljeni broj), ali taj broj je povučen iz upotrebe u znak sećanja na Slobodana Jankovića. Zatim je Bjelica tražio 53 (jer pet i tri su osam), ali Pešić ga je ubedio da ipak uzme 44, jer na njegovim uskim ramena mogu da stanu samo duguljasti brojevi.

Debi u crveno belom dresu imao je protiv ekipe Krke u Novom Mestu gde je sa 6 poena doprineo Zvezdinoj ubedljivoj pobedi (56:83). Isti broj poena dao je i na sledećem meču protiv Vojvodine u Novom Sadu, ali ovoga puta u monentu kada se lomio rezultat to su bile dakometne trojke (jedna sa 8, a druga sa 9 metara) koje su na kraju bile neophodne za novu pobedu Zvezde (81:82). U trećem kolu Jadranske lige debitovao je pred Zvezdinom publikom u Pioniru bez učinka. A već narednim meču se iskupio i u duelu protiv Bosne (100:87) postiže 12 poena ali mu trener Pešić daje novu ulogu da igra plejmejkera. Na 25 utakmica Jadranske lige u proseku je davao po 4 poena, uz 2,4 skoka i 1,4 asistenciju za 14,3 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 50 % (iz 2 pokušaja po meču), trojke 28,1 % (iz 1,3 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 68,8 % (iz 1,3 pokušaja po meču). Na kraju ligaškog dela klub sa Malog Kalemagdana je završio na četvrtom mestu, a imao 45 bodova kao i drugoplasirana Cibona i trećeplasirani Hemofarm. To četvrto mesto odvelo je na Fajnal-for koji je odigran u Beogradskoj areni, ali je Zvezda tu poražena od partizana 64:58.

U Eurokupu Bjelica je odigrao 12 utakmica i u proseku beležio 4,8 poena, 1,8 skokova i 0,7 asistencije u 13,9 minuta. Zvezda je zabeležila 6 pobeda i 6 poraza i stigla do II faze (Top 16). Za dva poena je šutirao 72,7 % (iz 2 pokušaja po meču), trojke 22,2 % (iz 1,6 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 82,4 % (iz 1,5 pokušaja po meču).

U Superligi Srbije odigrao je 11 utakmica i u proseku beležio 4,6 poena, 2,8 skokova i 1,8 asistencije za 18 minuta. Za dva poena je šutirao 33,3 % (iz 2 pokušaja po meču), trojke 44,4 % (iz 1,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 78,3 % (iz 1,9 pokušaja po meču). Ipak sjana igra Pešićevih pulena nije krunisana osvajanjem trofeja, a nedostajala je samo jedna pobeda u finalnoj seriji koju su izgubili od večitog rivala 3:2. Posle gubitka 2:0 usledila je treća utakmica koju je u neizvesnoj završnici praktično prelomio Bjelica sa 6 poena iz 6 slobodnih bacanja. Tada se videla hrabrost ali i klasa, uspeo je da se nosi sa pritiskom odgovornosti ali i punim tribinama protivničkih navijača koje mu zvižde. Do 2:2 crveno-bele predvodio je upravo sjajni Bjelica sa 13 poena i pet skokova. Posle pete utakmice Pešić je tvrdio da je večiti rival tada osvojio titulu zahvaljujući novonastalom sudijskom kriterijumu u odlučujućem, petom meču.

U svojoj prvoj sezoni u Crvenoj Zvezdi ukupno je odigrao 52 utakmice i postigao 239 poena.

Sledeće sezone Zveda je imala dosta slabiji tim, a jedina svetla tačka te sezone bio je Nemanja Bjelica koji je stekao punu afirmaciju kod trenera Trifunovića. U ABA ligi je na 20 utakmica u proseku beležio 9,9 poena, 4,6 skokova, 2,4 asistencije i 1,6 ukradene lopte za 25,1 minuta. Za dva poena je šutirao 57,1 % (iz 3,9 pokušaja po meču), trojke 29,6 % (iz 2,7 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 80,3 % (iz 3,8 pokušaja po meču). Posebno se istakao u susretu sa Heliosom kada je postigao 29 poena (šut 9/13) uz devet skokova, tri asistencije i pet ukradenih lopti za samo 25 minuta. Bio je sjajan i u susretima protiv Širokog (sa 27 poena, šest skokova i tri asistencije), Hemofarma (19 poena i šest asistencija), Zadra (17 poena, osam skokova i četiri asistencije).

U Evrokupu Bjelica je na 12 utakmica prosečno beležio 8,5 poena, 5,8 skokova, 2 asistencije i 1 ukradene lopte za 23,16  minuta, što mu je davalo ukupni indeks korisnosti od 10,7. Za dva poena je šutirao 50 % (iz 4,8 pokušaja po meču), trojke 23,5 % (iz 2,8 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 66,7 % (iz 2,5 pokušaja po meču). Bjelica je pružio zapažene partije protiv Gran Canarie sa 22 poena (šut iz igre7/8) i šest skokova za 21 minuta, kao i sa Turk Telekom koje je dao 15 poena, uz šest skokova i šest asistencija, a Dinam u iz Moskve je dao 12 poena, uz 11 skokova i tri asistencije za 24 minuta.

U Superligi Srbije beležio je 18,9 poena, 7,3 skoka, 3,3 asistencije i 1,5 ukradenu loptu. Za dva poena je šutirao 50 % (iz 5,7 pokušaja po meču), trojke 36,6 % (iz 5,1 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 83,9 % (iz 7,7 pokušaja po meču). Najbolju partiju pružio je u meč sa Radničkim iz Kragujevca koji je završio sa 31 poenom, 10 skokova, tri asistencije, dve "krađe" i dve blokade. Bio je najzaslužniji za pobedu crveno-belih protiv Borca (82:66), kada je za 35 minuta zabeležio 24 poena, sedam skokova i tri asistencije. Blistao je i u dva susreta sa FMP-om, kada je u prvom susretu (93:52) dao je 23 poena, uz sedam skokova i tri asistencije, a u drugom susretu (72:65) je dao 18 poena uz deset skokova i četiri asistencije. Istakao se i večitom derbiju kada je zabeležio 18 poena, devet skokova i tri asistencije. Zvezda je stala u polufinalu plej ofa, a Bjelica je izabran u najboljoj petorku regularnog dela Superlige.

Sa 262 poena bio je najbolji strelac ekipe, i drugi strelac Supreligi Srbije iza Miroslava Raduljice, kao i drugi najkorisniji igrač Superlige sa 334 indeksnih poena, takođe iza Raduljice iz FMP-a, a ispred Milana Mačvana iz Hemofarma.

U čitavoj sezoni bio je najbolji strelac ekipe jer je u 49 utakmica u svim takmičenjima postigao 611 poena. Sa Zvezdom ipak nije osvojio trofej, a odlične igre u crveno-belom dresu donele su mu nagradu za najboljeg igrača SD Crvena Zvezda za 2009. godinu.

Nakon odličnih igara u Crvenoj Zvezdi Bjelica je dostepo na NBA draft, gde je izabran u drugoj rundi kao 35. pik od strane Vašington Vizardsi, koji se ga trejdovali u Minesotu.

Između NBA lige, Barselone, Benetona, Olimpijakosa, Bjelica je odlučio da karijeru nastavi u prvaku Španije Kahu Laboral sa kojom je potpisao petogodišnji ugovor. Kao najbolju odskočnu dasku za prelazak u NBA Nemanja je odabrao tim u kojem ima mogućnost igranja u dve najjače lige na Starom kontinentu (španskoj ACB ligi i Evroligi), ali i rad sa Duškom Ivanovićem (verovatno najnapornijim trenerskim drilom u Evropi).

U Kahi Laboral je proveo tri sezone od 2010. do 2013. godine. U svojoj prvoj sezoni u Evroligi odigrao je 13 utakmica, i u proseku je davao 1,2 poena, uz 1,7 skokova i 0,5 asistencija za 9 minuta koliko je provodio na terenu. Nešto bolji učinak imao je u španskoj ligi sa 3,9 poena, 2 skoka i 0,5 asistencija.

Već u drugoj sezoni dobija veću minutažu i na 10 utakmica Evrolige prosečno daje 4,8 poena, 2,1 skok, 1 asistenciju za 14 minuta. Imao je fenomenalan štu (69,2 % za dva, 47,4 % za tri i 75 % sa linije za slobodna bacanja) što je uticalo da mu indeks korisnosti bude 6,2. U španskoj ligi odigrao je 40 utakmica i postizao 6,2 poena uz 3,8 skokova i 0,8 asistencija.

Njegov treći sezone u Laboral Kutxi kako se iz sponzorskih razloga tada zvao klub iz Vitorije (Saski-Baskonia) bila je i najuspešnija, u Evroligi je stigao do četvrtfinala, namučili su CSKA, ali poraženi sa 3:1. Na 26 utakmica u najelitnijem evropskom takmičenju u proseku je davao 9,9 poena uz 4,8 skokova i 1,3 asistencije za 23 minuta po utakmici što je davalo 10,1 indeks korisnosti. Za dva poena je šutirao 62,5 % (iz 4 pokušaja po meču), trojke 31 % (iz 4,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 74,1 % (iz 1 pokušaja po meču). Blistao je Bjelica i u ACB ligi za prosečno 23,7 minuta na praketu beležio je 9,8 poena uz 5,7 skokova i 1,1 asistenciju. Za dva poena je šutirao 50 % (iz 3,5 pokušaja po meču), trojke 40 % (iz 1,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 68,8 % (iz 1,4 pokušaja po meču).

Iako je odlučio da ode u NBA, u julu 2013. godine stigao je poziv Željka Obradovića i potpisuje trogodišnji ugovor sa Fenerbahče Ulkerom. Već u prvoj sezoni bio jedan od nosilaca igre Fenerbahčea u Evroligi, prosečno je beleži 10,4 poena, 6,1 skokova (prvi skakač tima) i 2,2 asistencije po meču uz prosečan indeks korisnosti 13,6 za 25 minuta koliko je provodio na parketu. Imao je fenomenalan šut za tri poena 46 % (iz 3,7 pokušaja po meču), za dva poena je šutirao 52,5 % (iz 4,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 84,6 % (iz 1,6 pokušaja po meču). Sa Fenerbahčeom je osvojio titulu šampiona Turske 2014. godine i na 37 utakmica u prvenstvu prosečno davao 8,5 poena, uz 5,8 skokova i 1,7 asistencije. Za dva poena je šutirao 59,8 % (iz 3,1 pokušaja po meču), trojke 40,2 % (iz 3 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 79,2 % (iz 1,2 pokušaja po meču).

Naš as ove sezone pruža fantastične partije u dresu Fenerbahčea, to na terenu deluje impresivno i igra se sa rivalima. Statističke brojke potvrđuju opšti utisak da je Bjelica izrastao u zvezdu na samo svog tima, već i Evrolige. Tokom sezone, u kojoj nije propustio niti jedan susret, on je prosečno beležio 11, 9 poena, 8,6 skokova, 2 asistencije, 1,2 ukradene lopte i 0,7 blokada po meču. Sa 18,3 indeksnih poena najkorisniji je igrač timova koju su se plasirali na fajnal for, a ukupno je na četvrtom mestu (prvi je Bobi sa nedostižnih 25,7). Odmah iza Marjanovićevih (10,7) je i po broju skokova 8,6 (ukupno 231 skok u Evrolige). Bjelica je iamo najviše skokova u odbrani ove sezone - 180 defanzivnih skokova. Za dva poena je šutirao 56,9 % (iz 5,9 pokušaja po meču), trojke 34,8 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 69,8 % (iz 3,5 pokušaja po meču).

Dabl-dabl učinak za Bjelicu je postao uobičajen tokom ove sezone, ostvario ga je na osam mečeva Top 16 faze, a tri puta mu je pobegao samo zbog jednog skoka. Posle pet sezona igranja u najjačem evropskom takmičenju prvi je put izabran i za najboljeg igrača meseca marta ove godine. Predvodio je turski tim sa prosekom od 14,5 poena, devet skokova i tri asistencije do pobeda nad Nižnjim (92:79), Olimpijakosom (73:64), Armanijem (98:77) i Unikahom (78:63). Najbolju partiju odigrao je u Pireju kada je Olimpijakos prvi put poražen na domaćem terenu ove sezone, a krilni košarkaš je utakmicu završio sa 15 poena, devet skokova, tri asistencije i jednom blokadom.

Najveći uspeh u Evroligaškoj karijeri ostvario je plasmanom na fajnal-for Evrolige u Madridu, gde će imati priliku da se bori za titulu prvaka Evrope. Njegov Fener je u četvrtfinalu brže nego što se očekivalo u samo tri utakmice eliminisao aktuelnog šampiona Evrope Makabi (3:0), a Bjelica je beležio u proseku 9 poena, 11 skokova, 2,7 asistencija, 1 ukradenu loptu, uz indeks korisnosti 12,3 za 22,4 minuta koliko je provodio na parketu. Sa 11 skokova najbolji je skakač četvrtfinalne plej-of serije.

U izboru posetilaca sajta Evrolige izabran je za najboljig igrača elitnog takmičenja, dobio je 15,7 odsto glasova, a zanimljivo da među najboljih pet nalaze se samo srpski košarkaši (Marjanović, Bogdanović, Teodosić i Kalinić). Glasanje navijača imalo je 25 odsto udela prilikom izbora za najboljeg igrača, a ostalih 75 su glasovi trenera i predstavnika medija. Našao je Nemanja mesto i među tih pet najboljih igrača Evrolige. Zanimljivo da su među najboljih pet izabrana trojica Srba: Miloš Teodosić (CSKA), Nemanja Bjelica (Fenerbahče) i Boban Marjanović (Crvena zvezda), a uz njih tu su i iskusni Vasilis Spanulis (Olimpijakos) i Felipe Rejes (Real Madrid). Treneri Evrolige izabrali su Bjelicu za drugog najboljeg defanzivnog igrača za sezonu 2014/15 iza Brajanta Danstona iz Olimpijakosa koji je drugu godinu zaredom najbolji odbrambeni igrač Evolige.

U okviru svečane ceremonije otvaranja fajnal fora u Madridu Bjelica je proglašen za najkorisnijeg igrača (MVP) Evrolige za sezonu 2014/2015. Bivši igrač Crvene Zvezde postao je tako drugi Srbin koji može da se pohvali ovom titulom, posle Miloša Teodosića koji je nagradu zaslužio 2010 godine.

U prvenstu Turske je na 27 utakmica prosečno davao 11,3 poena, uz 8 skokova i 1,7 asistencije. Za dva poena je šutirao 68,3 %, trojke 46,4 % i slobodna bacanja 73,4 %.

Odlične igre u prvoj sezoni u Zvezdi donele su mu prvi reprezentativni nastup i sa univerzizetskom reprezentacijom Srbije na Univerzijadi u Beogradu 2009. osvojio je zlatnu medalju. Nakon dobrih partija u univerzitetskom timu, selektor Dušan Ivković ga poziva na pripreme A reprezentacije za Eurobasket u Poljskoj. Debitovao je na meču protiv Nemačke, a malo ko mu je davao šanse da će se naći među putnicima za Poljsku, ali Ivković je imao poverenja u njega kao i Pešić na klupskom planu. Njegova uloga na terenu nije bila od vitalnog značaja, ali je često kao "X faktor" zbunjivao protivnike. U srebrnom sastavu Srbije bio je prvi skakač nacionalnog tima sa 5,1 skokom po utakmici, a uz to beležio je beležio i 2,6 poena i i 1,1 asistenciju.

Godinu dana kasnije samo sudijska graška u polufinalu protiv domaćina Turske ga je sprečila da sa reprezentacijom postane i drugi na svetu. Srbija je zauzela četvrto mesto, a Nemanja je beležio je 5,7 poena, 2,8 skokova i 0,7 asistencija. Uz to je imao i neverovatan šut za tri poena 53,8 % (iz 1,4 pokušaja po meču), za dva poena je šutirao 78,6 % (iz 1,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 72,7 % (iz 1,2 pokušaja po meču). Zapažene rolu je imao u istorijskom trijumfu protiv aktuelnog šampiona Sveta selekcije Španije u četvrtfinalu (92:89), kada je postigao 14 poena (2/2 za dva, 3/3 za tri), uz 2 skoka i jednu asistenciju.

Na Evropskom prvenstvu 2011. godine u Litvaniji beležio je 3,7 poena 2,8 skoka i 0,8 asistencije. Najbolji partiju pružio je u borbi za sedmo mesto protiv Slovenije, zabeležio je 12 poena (2/2 za tri), 9 skokova i 5 asistencija, ali to nije bilo dovoljno za pobedu (68:72).

Na sledećem EuroBasketu u Sloveniji 2013. godine na 11 mečeva u proseku je beležio 10 poena, 7 skokova i 1,9 asistencija za 24 minuta. Bio je četvrti skakač na turniru, a prvi u timu i drugi strelac Srbije, koja je takmičenje završila na sedmoj poziciji. Kao i na prethodnom prvenstvu i na ovom je najbolji pariju pružio u porazu, ovoga puta protiv Ukrajine (75:82), kada dao 22 poena uz to imao je i 10 skokova, 4 asistencije i 1 ukradenu loptu.

Na Mundobasketu 2014 u Španiji Bjelica je pružao najbolje partije u dresu državnog tima a osvajanjem srebrne medalje ostvario je i najveći uspeh. Bio je tihi vođa tima, sa Teodosićem alfa i omega reprezentacije, neprelazan u odbrani, nezaustavljiv u napadu, raznovrsnost i sveprisutnost na terenu, kohezivni faktor koji povezuje linije tima.

U susretu protiv Irana odigrao svoj jubileji 100. meč u dresu reprezentacije Srbije, zabeležio dabl-dabl, ubacio 18 poena, imao 10 skokova, i uspeo da zakuca uz faul preko 218 cm visokog Hadadija, što je bio jedan od najlepših poteza na meču. Drugi dabl-dabl na turniru zabeležio je i protiv Španije (19 poena i 10 skokova).

Sjajne partiije pružio je u borbi za medalju. U osmini finala protiv Grčke (90:72) bio najkorisniji igrač meča (indeks 19), dao 8 poena, uhvatio je 10 lopti, a u odbrani u mnogome doprineo da se sačuva Burusis. U četvrtfinalu protiv Brazila (84:56) zabeležio je 8 poena, 8 skokova, 5 asistencija, 1 ukradenu loptu. Polufinale protiv Francuza (90:85) je završio sa 10 poena, 7 skokova i 5 asistencija, ali njegove zasluge za plasman u finale su daleko veće od 19 indeksnih poena ostvarenih u ovom susretu. Hrabro je ušao u finalni meč protiv favorizovanih igrača SAD imao indeks 17, zabeležio 4 skoka, 3 asistencije, a zajedno sa Kalinić bio i najefikasniji u srpskom timu sa 18 poena.

Na ovom Mundobasketu bio je najbolji skakač i bloker ekipe, treći asistent i četvrti strelac selekcije na turniru. U devet odigranih utakmica beležio je 11,9 poena, 6,9 skokova, 2,8 asistencija, 0,44 blokade i 0,4 ukradene lopte i najveći indeks u timu (15,1). Za dva poena je šutirao 52,7 % (iz 6,1 pokušaja po meču), trojke 23,1 % (iz 2,9 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 81,6 % (iz 4,2 pokušaja po meču).