Zvezda šampion Srbije

Košarkaši Crvene Zvezde najbolji su u Srbiji. Rečenica koja je čekalna od 2006. godine i prvog prvenstva Srbije, a rečenica koja se čeka od 1998. godine je da su košarkaši Crvene Zvezde državni prvaci. Posle sedamnaest godina čekanja titule došao je i taj dan Zvezda je šampion države. Pored šampionata Srbije košarkaši Crvene Zvezde ove godine osvojili su ukupno tri trofeja ("tripletu"). Tako da po broju trofeja ovo najuspešnija sezona u 70. godina dugoj istoriji kluba sa Malog Kalemegdana.

Prvo su crveno-beli košarkaši postali pobednici Kupa Radivoja Koraća u Nišu, osvojivši 8. trofej državnog kupa. U pohodu ka trećem uzastopnom trofeju kupa u polufinalu je pobeđen večiti rival (76:67), a u finalu prošlogodišnji protivnik iz istog takmičenja Mega Leks (80:74). Zatim, po prvi put u svojoj istoriji košarkaši Crvene Zvezde su stigli do naslova najboljeg tima iz regiona osvajanjem ABA lige. Kao i kupu u polufinalu ABA lige je pobeđen večiti rival (3:1), a u finalnoj seriji Cedevita, takođe 3:1 u pobedama. Ka kraju sezone, napokon je osvojena i Superliga Srbije. Tako je prvi put u istoriji osvojena titula prvaka Srbije, a to je ukupno 16 titulu državnog prvaka za tim sa Malog Kalemegdana (12 titula osvojene su u SFRJ, 3 u SRJ i 1 u Srbiji). Tako je Luka Mitrović postao prvi kapiten Crvene Zvezde koji je u jednoj sezoni podigao tri pehara, ali i prvi kapiten koji je u 21. veku podigao trofej državnog šampiona.

Iako je titula u ABA ligi, odnosno sami ulazak u finale "najvredniji" trofrj jer obezbeđuje učešće tima u Evroligi sledeće sezone, za navijače Zvezde upravo je titula prvaka Srbije najvažnija. Ali da bi shvatili koliko je uspešna ova sezona i kolliko je bitan ovaj pehar državnog prvaka vredi se prisetiti prethodnih pokušaja u pohodu ka tituli prvaka.

Od nezavisnosti Srbije i igranja Superlige Srbije (2006/07) Crvena Zvezda je igrala pet finala, i svih pet puta stala na tom poslednjem koraku.

U prvoj sezoni Superlige Srbije 2006/07 Zvezda je vidljivo pokradeni u finalnoj seriji već u prvoj utakmici kada je Drobnjak postigao očiglednu trojku iz auta za "pobedu" partizana (91:89). Nažalos ta utakmica ostaje upamćena po toj trojci iz auta, a ne po 40 poena koje je dao Milan Gurović. Zvezda nije uspela da se vrati u igru, seriju je izgubila 3:1, a za MVP-ja plej-ofa proglašen je Milan Gurović. Iako su "večiti rivali" igrali u finalu, zanimljivo da je Zvezda ligaški deo sezone završila na četvrtoj, a partizan na trećoj poziciji.

Naredno finale i najbliža osvajanju titule prvaka Srbije Crvena Zvzeda bila je sezone 2008/09, pri prvom mandatu Svetislava Pešića na klupi crveno-belih. Tada je Zvezda prvi put osvojili prvu poziciju posle ligaškog dela, ali tada je (jedini put) Superliga Srbija igrana u dve grupe, po 4 ekipe i 6 kola, a večiti rivali su bili raspoređeni u dve odvojene grupe. Zvezda je tada bila prva u svojoj grupi sa 5 pobeda i 1 porazom i to u drugom kolu od Hemofarma (82:79). Zvezda je lako u polufinalu izbacila FMP rezultatom 3:0 u pobedama (72:69, 72:54, 55:50). Ipak, prednost domaćeg terena u finalu imao je partizan koji je u drugoj grupi bio prvi sa 6 pobeda. U finalu posle 2:0 za partizan (58:70, 54:68), Zvezda je stigla do 2:2 (63:58, 75:73), ali je finalnu seriju izgubila sa 3:2 porazom u petoj utakmici 61:73. Posle te pete utakmice Pešić je tvrdio da je večiti rival tada osvojio titulu zahvaljujući novonastalom sudijskom kriterijumu u odlučujućem, petom meču. Posle osam sezona Superlige Srbije čini se da je Zvzeda upravo te sezone bila najbliža osvajanju titule prvaka Srbije.

U prethodne tri godine Crvena Zvezda je tri puta igrala finale Superlige Srbije, ali nije uspela da osvoji trofej. Sve tri sezone Zvezda je u finalu plej-ofa gubila 3:1 u pobedama od večitog rivala.

Ni drugim mandatom na klupi Zvezde sezone 2011/12 Pešića nije uspeo da osvoji titulu sa crveno-belima. Kao trećeplasirani tim na tabeli Zvezda je imala dosta poteškoća i u polufinalu sa Radničkim, pogotov posle početnog poraza u prvoj utakmici (84:78). Ipak, uspevla je da dođe do preokreta i sa dve pobede dođe u novu mogućnost da se bori za titulu. Međutim, Zvezda gubi bitku u finalu od večitog rivala 3:1 u pobedama. Odlučujuća utakmica posle 2:1 za partizan igrana je u hali u Železniku zbog zauzetosti Pionira, ali u paklenoj atmosferi, bolje se snašao iskusan tim partizana i meč je rešen 30-ak sekundi pre (78:74).

Posle sjajnog prvog dela sezone 2012/13, ostvaren je plasman u finale ABA lige što je značilo palsman u Evroligu posle 13 sezona, zatim je usledio pad forme u Superligi Srbije i još jedan poraz u finalnoj seriji. Na ovakav rasplet uticao je kvalitet večitog rivala, ali i umor i povrede ključnih igrača (naročito Igora Rakočevića).

Nakon pobede u polufinalu (2:0) nad Mega Vizurom i pobede na gostujućem terenu u prvoj utakmici finala (88:97), činilo se da je trofej šampiona na domak ruke 2013/14. Ali u toj prvoj utakmici finala desilo se nešto što nije uobičajeno u svetu sporta, osim kod trenera partizana, kome ovo nije prvi puta da povlači ekipu sa terena (radio je to i davne 1989. kada je protiv Jugoplastike gubio 75:70 na 28 sekundi pre kraja). Razlika je samo u tome što su se ovoga puta košarkaši partizana vratili na teren, ali umesto košarke dobili smo opštu tuču na terenu i jedva završenu utakmicu. Da ćirkus iz Humske bude još veći prva violina njihovog tima posle poraza (88:97) u prvoj utakmici finala plej-ofa izjavljuje da će dobro razmisliti da li da igra za nacionalni tim. A u ironiju prepourčio da savez licencira Zvezdine igrače Dženkinsa, Lazić, Simonović... Tako je mlada nada uslovio igranje za nacionalni tim povlašćenim statusom u ostatku finalne serije. Epilog je dobro poznat, Zvezda nije uspela da se snađe u promenjenom sudijskom kriterijumu u sledećim susretima i doživela tri poraz. Četvrti susret na Zvezdinom terenu odlučen je posle produžetka, gde Zvezda protiv gostiju i sudija nije imala šansua. Zanimljivo da je jedan igrač partizana (uparavo glasnogovornik uslova igranja za reprezentaciju Srbije Bogdanović) šutirao više slobodnih bacanja nego ceo tim Zvezde. Ali da je pravda dostižna govori podatak da je upravo prozvani Simonović (uz Katića iz Zvezde) bio član reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu, iako to glasnogovornik nije želeo. Da ne govori o tome kako je savkom navijaču Zvezde bilo puno srce kada je upravo Marko Smionović pogodio dva odlučujuće slobodna bacanaja u polufinalu protiv Francuske i poslao "orlove" u finale Svetskog prvenstva.

Pored ovih pet finala Zvezda je još dva puta stala u polufinalu (2007/08 i 2009/10), i oba puta je seriju izgubila 2:0 u pobedama od večitog rivala. Jednom je Zvzeda takmičenje Superlige Srbije završila pre plej-ofa bilo je to sezone 2010/11 kada je zauzela petu poziciju na tabeli.

Ono što razlikuje ovu sezonu od ostalih sezona Superlige Srbije jeste da je Zvezda bila prva posle ligaškog dela takmičenja i imala prednost domaćeg terena u finalu. U Srbiji u ovom takmičenju to je prvi put da Zvezda ima prednost domaćeg terena. Naravno, ovde pričamo samo o košarci u samostalnoj Srbiji od 2006 godine. Ako bi išli dalje došli bi do sezone 2005/06 i tada je Superliga Srbije i Crne Gore igrana u dve grupe. Zvezda krenuli u plej-of sa deobe prvog mesta sa partizanom, koji je u Grupi A, imao isti skor kao i Zvezda u Grupi B (9/1), ali zbog bolje koš razlike nije imala prednost domaćeg terena. A poslednji put prednost domaćeg terena i prvu poziciju na tabeli pred plej-of Zvezda je imala sada već davne 1993. godine u ligi SRJ. Upravo ta prednost domaćeg terena donela je 13. titulu prvaka u klupskoj istoriji posle 21 godine čekanja, jer je u petoj utakmici savladan večiti rival (72:64).

Ove sezone Crvena Zvezda ima skoro savršenu Superligu Srbije i u ligaškom delu šampionata zabeležili su 13 pobeda i jedan poraz. Sve je počelo ubedljivim pobedama nad Mega Leksom (107:83) i Metalcem (76:69), a zatim je usledila jednomesečna pauza zbog plej-ofa ABA lige. Posle osvojila ABA lige, ponovo kreće nezaustaviva mašinerija sa Malog Kalemegdana i redom su "padali" Tamiš (84:54), Konstantin (87:60), FMP (81:69), Vojvodina (87:58) i partizan (92:76) i još jednom Mega Leks (90:86), Metalac (87:69), Tamiš (74:52), Konstantin (104:68), FMP (91:77), Vojvodina (91:82) i jedan poraz od partizana (82:92). Zvezda je ligaški deo takmičenja završili na prvoj poziciji sa skorom 13/1. Isti skor imao je i večiti rival, ali i lošiji međusobni skor jer je prvi meč Zvezda dobila sa 16 poena razlike (92:76) a drugi izgubila sa 10 (82:92), time je obezbedila prednost domaćeg terena u eventualnom finalu.

Pored poraza u poslednjem kolu bez posledica, teže nego igde u Superligi Srbije Zvezda je do pobede došla u Sremskoj Mitrovicu. Samo pet minuta pre kraja utakmice imala je Mega velikih osam poena prednosti, ali je u samom finišu do izražaja došao kvalitet crveno-belih i srce pobednika (90:86). Interesantno da najveći otpor izabranicima Dejana Radonjića u Pioniru pružila je ekipa Vojvodine (91:82), ali bilo je evidentno i da beogradski crveno-beli ne igraju u najjačem ritmu, već tačno koliko je bilo potrebno da se obezbedi još jedna pobeda.

Boban Marjanović je poneo MVP titulu i u ovom takmičenju, pošto je sakupio najviše 354 indeksni poena (25,3 po meču). Uz Bobija i Čarls Dženkins sa 11 poena i indeksom 14,5 po utakmici našao se u idealnoj petorci ligaškog dela Superlige Srbije.

Kao i prethodne dve sezone u polufinalu plej-ofa Superlige, Zvezda se sastala sa Mega Leksom. U prvoj utakmici u Pioniru crveno-beli su rutinski i ubedljivo pobedili "roze-ljubičaste" (109:80). U drugom meču u Sremskoj Mitrovici domaći tim je imao veliku šansu da slavi, ali su crveno-beli mini serijom 5:0, uz šest promašaja i dve izgubljene lopte Mege u poslednja tri i po minuta preuzeli vođstvo. Nije im pomoglo ni Kalinićevo gubljenje lopte na 11 sekundi pre kraja susreta, jer je Kešelj promašio šut van linije 6,75 za pobedu. Ovom pobedom (89:90) crveno-beli su došli do konačnih 2:0 u polufinalnoj seriji i plasirali se u finale. Bila je ovo 1000. pobeda Crvene Zvezde u državnim prvenstvima u 1568 odigranih utakmica od 1946. godine pa sve do danas.

Zanimljivo je da je ovo bio sedmi međusobni duel Zvezde i Mega Leksa ove sezone, a crveno-beli su ostvarili svih sedam pobeda. Zvezda je i treći put ove sezone u gostima kaznila Milojevićev tim za veliki pad u prelomnim momentima.

Četrvrtu godinu zaredom u finalnoj serije plej-ofa Superlige Srbije Crvena Zvezda se sastala sa večitim rivalom. Ove sezone prednost domaćeg terena u prvom meču materijalizovana je od strane košarkaša Zvzede ubedljivom pobedom (78:64). Ključnu razliku crveno-beli su napravili zahvaljujući izvanrednoj odbrani u trećoj deonici kada su večitom rivalu dozvolili da postigne samo deset poena (19:10). Prvi meč finalne serije plej-ofa između "večitih rivala" obeležio je potez Zvezdinog beka Branka Lazića. Akcija u kojoj je veliki posao odradio Boban Marjanović ulaskom u reket i navlačenjem dvojice igrača na sebe otvorila je Laziću prostor da od linije za tri poena krene u trk ka košu i izvede brutalno zakucavanje i tako upiše svoj 1000. poena u dresu Crvene Zvezde. Završnicu utakmice je obeležio veliki broj faulova koji su pravili košarkaši partizana čak i kada je lopta bila van igre. Tako je utakmica u vrelom Pioniru produžena na skoro dva sata. Pored celog tima koji je nadoknadio nedostatak povređenog Jovića, najveće pohvale i zasluge za trijumf Zvezde ima nemački centar Maik Cirbes, koji je sa 17 poena, 5 skokova i indeksom korisnosti 23 za skoro pola sata na terenu potpuno odmenio rovitog Bobana Marjanovića.

Brejkom u drugoj utakmici finalne serije (72:69) Crvena Zvezda je došli do 2:0 u pobedama i na korak od trofeja. Igrač odluke bio je Nikola Kalinić, koji je ugrabio loptu posle promašenog slobodnog bacanja Mitrovića i postigao pobedonosne poene na 11 sekundi pre kraja. Zanimljivo sličnim potezom Kalinić je doneo pobedu Crvenoj Zvezdi i u Podgorici protiv Budućnosti (77:76), samo je tada drugo bacanje promaašio Vilijams. Iako nije bio košgeterski na svom nivou (4/7 za dva, 0/6 za tri), Kalinić je završio meč sa 12 poena, devet skokova i čak šest ukradenih lopti. Najefikasniji u pobedničkom timu bio je Čarls Dženkins sa 18 poena (4/6 za dva, 3/8 za tri) od toga 11 u četvrtoj četvrtini i pet skokova. Pored neizvesne završnice, ovaj derbi je obeležio i huligan partizana koji je sa tribina stolicom u glavu pogodio Stefana Jovića dok je sedeo na klupi za rezerve. Iako još nedovoljno oporavljen od povrede Jović je u 13. minutu morao da napusti halu "Pionir" raskrvavljenog potiljka. Na kraju utakmice 500 pristalica crveno-belih pristalica zapevalo je reči dobro poznate navijačke pesme "Još jedna pobeda i titula".

Upravo taj jedan korak napravili su crveno-beli košarkaši u trećoj utakmici finalne serije i pred svojim navijačima proslavili titulu šampiona Srbije 18. juna 2015. godine. Iako nije bilo lako, posebno posle prvog poluvremena i minus devet, ali Zvezda je sjajnom odbranom u drugom poluvremenu dozvolila partizanu da postigne samo 17 poena za 20 minuta i preokrenula rezultat u svoju korist. Tačku na "i" stavio je 3,9 sekundi pre kraja Majk Cirbes hladnokrvnom realizacijom sa linije sa slobodna bacanja za konačni 58:54 i 3:0 u pobedama. Bila je ovo 61. pobeda u sezoni od ukupno 80 utakmica koliko su odigrali crveno-beli ove sezone. To je najviše pobeda i najviše odigranih utakmica u jednoj sezoni u 70 godina dugoj istoriji Crvene Zvezde. Cirbes je bio najkorisniji igrač Zvezde u trećoj utakmici sa indeksom 18 uz devet poena (3/4 za dva, 3/4 penali), 11 uhvačenih lopti i jedom asistencijom. Sjajne partije u pobedničkom timu pružili su Branko Lazić i Luka Mitrović sa po 13 poena. Ali ovu titulu i prethodna dva trofeja ove sezone osvojio je TIM.

Fantastična sezona završena je i ubedljivim skorom nad večitim rivalom (9:3). Sve je počelo pobedom u regionalnoj ABA ligi, a posle 1:1 u ligaškom delu, Zvezda je bila bolja u polufinalu 3:1 u pobedama (ukupno 4:2 u ABA ligi). Uz trijumf u polufinalu Kupa Radivoja Koraća (1:0 u Kupu), kao i 1:1 u ligaškom delu Superlige Srbije, crveno-beli su dominaciju u sezoni pokazali u finalu plej-ofa slavivši sa 3:0 (ukupno 4:1 u Superligi Srbije).

Šesnaestu titulu državnog prvak, ali prvu u samostalnoj Srbiji Crvena Zvezda je osvojila veoma ubedljivo. Ekipa Dejana Radonjića postala je prva u 70. godišnjoj istoriji Crvene zvezde koja je protivnike u plej-ofa dobila bez izgubljene utakmice u seriji - sa nulom (2:0 u polufinalu Mega Leks i 3:0 u finalu partizan).

Potvrda vrhunskih rezultata ekipa Dejana Radonjića je i podatak da 12 od 16 igrača koji su nastupali za prvi tim Zvezde dobili poziv od svoje reprezentacije. Selektor A tima Srbije Aleksandar Đorđević na širi spisak od 24 igrača koji će konkurisati za dres sa državnim grbom za šampionat Evrope uvrstio je petoricu prvotimaca Crvene Zvezde: Luku Mitorvića, Stefana Jovića, Nemanju Dangubića, Nikolu Kalinića i Bobana Marjanovića. Dva stranca Jaka Blažič i Maik Zirbes su takođe reprezentativci svojih zemalja i gledaćemo ih na EuroBasketu u dresu Slovenije, odnosno Nemačke. Na to treba dodati i podatak da još trojica članova prvog tima crveno-belih (Nikola Rebić, Marko Tejić i Đorđe Kaplanović) nalazi na spisku U-20 selekcije, i dvojica (Aleksa Radanov i Aleksandar Aranitović) na spisku U-18 reprezentacije Srbije. Zvezdin sastav pored 12 pomenutih reprezentativaca činili su i Branko Lazić (čovek sa trenutno najdužim stažom u crveno-belom dresu i jedan od najboljih defanzivaca Evrolige), i dojica stranaca sa iskustvom igranja u NBA (Marcus Williams i Charles Jenkins) koji bi mogla da igraju u svakoj reprezentaciju sveta osim njihovoj matičnoj (SAD). Među 16 igrača Crvene Zvezde koji su osvojili tri trofeja ove sezone bio je i talentovani Nikola Čvorović koji je veći deo sezone propustio zbog povrede.

Najuspešniju i najtrofejniju sezonu Crvene Zvzede treba dodati i podatak da su sve selekcije crveno-belih (pioniri, kadeti i juniori) osvojile titulu šampiona Srbije.