Stefan Jović

Kada je dolazio u Crvenu zvezdu predstavljen je kao borbeni plej sa mogućnošću napretka i u organizaciji igre, danas je glavni kreator igre, mozak, srce i duša Zvezdinog tima. Pogađate, u pitanju je Stefan Jović, Nišlija, rođen je 3. novembra 1990. godine. U ranom detinjstvu prvo je počeo da trenira vaterpolo, ali uspesi košarkaške reprezentacije i mali sobni koš koji mu je otac postavio opredelili su ga da zavoli magučnu igru pod obručom.

Košarkašku je počeo da trenira sa sedam godina u Beopetrolu iz Niša kod trenera Saše Perića. Zatim prelazi u Ergonom, koji je sa klupe vodio Milan Josić, i sa njim je 2005. godine postao kadetski prvak Srbije i Crne Gore. Posle Niša godinu dana je proveo u Leskovcu, gde je igrao u Zdravlju. Potom se vraća u Niš na još jednu godinu rada sa trenerom Josićem.

Dalje, put ga je odveo u Kraljevo i čuvenu Slogu, gde je za dve sezone igrajuću u Košarkaškoj ligi Srbije stekao potpunu igračku afirmaciju. Tokom prve sezone u Slogi (2010/11) odigrao je 23 utakmice i imao solidan učinak. Stefan je prosečno beležio 7,7 poena, 2,6 skokova, 2,1 asistenciju i 1,9 ukradenu loptu za 20,1 minut koliko je provodio na parketu. Ono što je bitnije imao je 58,4 % šuta za dva (iz 3,2 pokušaja po meču) i 40 % za tri (iz nešto više od jednu šutnuta po meču), a 66,7 % sa linije slobodnih bacanja.

Naredne sezone se uočio napredak u njegovoj igri a i statistički jer je u Košarkaškoj ligi Srbije na 16 utakmica prosečno je beležio 8,9 poena, 4,6 skokova i 4,3 asistencije za 26 minuta koliko je proveo u igri. Za dva poena je šutirao 55,4 % (iz 4,6 pokušaja po meču), trojke skromnih 28 % (iz 2,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja već standardnih 71 % (iz 2,4 pokušaja po meču). Verovatno da bi ti procenti šuta i statistički rezultati bili bolji da veliki deo sezone nije propustio zbog dve teške povrede, prelom ruke i naprsnuće kosti u stopalu.

Dobre igre u Slogi nisu prošle nezapaženo ni od strane Miroslavoma Nikolića i stigao je poziv od Radničkog. Jović nije mnogo razmišljao, jer se poziv i saradnja sa Mutom ne odbija.

Odlaskom u Radnički Stefan je prvi put zaigrao i regionalnu ABA ligu. Ali nije se puno naigrao kao treći plej te prve sezone pogotov u regionalnoj ligi. Teško je dobiti minute kada pored sebe imate najkorisnijeg igrača, MVP-a Jadranske lige Aleksandra Ćapina, koji je imao neverovatnu minutazu od 35,3 minuta u ABA ligi, i iskusnog Stivena Markovića. Tako da je Stefan na samo 8 utakmica igrao prosečno 5,1 minuta, uz samo 4 šuta iz kojih je dao 4 poena, sve protiv Cedevite. Tako da se može reći da je prve sezone u ABA ligi ostvario prosek od 0,5 poena, 0,9 asistencija i 0,6 skovka. Radnički je te sezone zauzeo rekrdno visoko treće mesto na tabeli, i posle uzbudljive završnice izgubio polufinale fajnal fora od Crvene zvezde. Nešto veću minutažu dobijao je u Super ligi Srbije, gde je odigrao 7 utakmica prosečno beležio 5,9 poena, jedan skok i dve asistencije po meču. Za dva poena je šutirao 64,7 % (iz 2,4 pokušaja po meču), trojke 60 % (iz samo 0,7 pokušaja po meču) i slobodna bacanja već standardnih 50 %.

Na početku nove sezone šef stručnog štaba Radničkog Miroslav Muta Nikolić je ukazao poverenje Stefanu Joviću i dodelio mu kapitensku traku. Međutim kapitensku traku je nosio do osmog kola ABA lige, posle kojeg je kažnjen od strane čelnika Kragujevčana zbog javne podrške Crvenoj zvezdi na društvenim mrežama tokom večitog derbija.

Kako trener Nikolić igru svoje ekipe zasniva na dobroj organizaciji i već godinama su plejmejkeri zaštitni znak Radničkog, posle Ćapina motor tima postao opet iskusni Marko Marinović. Kako je vreme prolazi i doprinos Stefana Jovića je postajao sve veći, njegova minutaža je rasla najviše zbog odlaska Stivena Markovića. Dugo je Stefan Jović čekao svoju šansu u Radničkom i kada ju je konačno dočekao povrede su ga sprečile da u potpunosti iskaže raskoš svog talenta. Samo od Nove godine tri puta je pravio prekid u trenažnom i igračkom procesu ("upala sinusa, palac desne šake i pokidan ligament").

Kako je prve sezone u Radničkom debitovao u regionalnoj, druge je debitovao u ULEB-ovim evropskim takmičenjima sa kragujevačkim klubom. Na 13 utakmica u Evrokupu beležio je 3,9 poena, uz 2,6 skokova i 3,1 asistenciju za 19,15 minuta koliko je provodio u igri. Opet je imao dobar šut za dva poena 58,3 % (iz 1,8 pokušaja po meču), ali ovaj put katastrofalnih 16,7 % šut za tri poena (iz 1,3 pokušaja po meču) i standardno dobrih 73,7 % šuta sa linije za slobodna bacanja (iz 1,4 pokušaja po meču). Posebno se istakao u mečevima protiv Panioniosa kada je ubacio deset poena i zabeležio šest skokova i protiv Neptunasa sa 10 uspešnih dodavanja kada je bio najbolji asistent četvrtog kola prve faze takmičenja.

U ABA ligi je na 18 utakmica ostvario 4,3 poena, uz 2,4 skoka, 2,7 asistencija i 1,4 ukradene lopte za prosečno 21 minut koliko je proveo u igri. Za dva poena je šutirao 64,7 % (iz 1,9 pokušaja po meču), trojke skromnih 22,9 % (iz 1,9 pokušaja po meču) i slobodna bacanja već standardnih 64,3 % (iz 0,8 pokušaja po meču). Sjajne partije pružo je protiv protiv Olimpije kada je zabeležio devet poena, pet skokova, šest asistencija i ukupni indeks korisnosti 22 i Igokee sa 16 poena, šest skokova, dve ukradene lopte i ukupni indeks korisnosti 21. Loša strana igra na dva fronta jeste manjak vremena za odmor, zbog toga su i nešto lošiji rezultati Radničkog u ABA ligi (11 pozicija na tabeli).

U Super ligi Srbije je odigrao samo 7 mečeva, imao je učinak od 4,6 poena, 3,5 skokova i 3,4 asistencije. Za dva poena je šutirao 54,5 % (iz 1,5 pokušaja po meču), trojke 50 % (iz 1,1 pokušaja po meču) i slobodna bacanja već standardnih 72,7 % (iz 1,5 pokušaja po meču).

Pred početak nove sezone potpisao je trogodišnji ugovor sa voljenom Zvezdom. Ako se za nekog igrača moze reći da je imao pravilan putput razvoja, onda je to Stefan Jović. Posle juniorskog staža, došla je Sloga i igranjne Košarkaške lige Srbije, zatim Radnički i ABA liga, potom i Evrokup, a onda i Crvena zvezda i Evroliga.

U prvoj sezoni u Zvezdinom dresu odigrao je ukupno 62 utakmice i postigao 251 poen. Sa crveno-belim je osvojio i prvi klupski trofej u Kup Radivoja Koraća, a zatim  i regionlanu Jadransku ligu i državno prvenstvo Srbije (Super ligu Srbije) i tako postao deo najuspešnije generacije u istoriji klubu sa Malog Kalemegdana koja je osvojila tri trofeja u jednoj sezoni.

U debitanskoj sezoni u najeltnijem evropskom takmičenju odigrao je 19 utakmica i prosečno je beležio 2,9 poena, uz 2,1 skok, 2,8 asistencija i ukupni indeks korisnosti 4,8 za prosečno 13,35 minut koliko je provodio u igri. Za dva poena je šutirao 42,1 % (iz 2 pokušaja po meču), trojke 26,1 % (iz 1,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 62,5 % (iz 0,4 pokušaja po meču). Najbolje partiju u Evroligi je pružio u Top 16 fazi protiv Barselone kada je zabeležio deset poena, pet skokova, tri asistencije i ukupni indeks korisnosti 18.

U ABA ligi Crvena zvezda je ubedljivo zauzela prvo mesto nakon 26 kola ligaškog dela ABA lige sa skorom 24/2, i tako ušla u plej-of. Tu je u polufinalu izbacila večitog rivala (3:1), a istim rezultatom u pobedama slavila je i u finalu protiv Cedevite. Stefan je na 29 utakmica ABA lige beležio 4,7 poena, uz 2,2 skoka, 2,6 asistencija i ukupni indeks korisnosti 6,4 za prosečno 14,8 minut koliko je provodio u igri. Za dva poena je šutirao 58,7 % (iz 2,2 pokušaja po meču), trojke 34,1 % (iz 1,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 67,7 % (iz 1,1 pokušaja po meču). Sjajne partije pružo je protiv MZT-a kada je zabeležio deset poena, dva skokova, pet asistencija i ukupni indeks korisnosti 17 i Metalca sa 11 poena, jednim skokom, tri asistencije i ukupni indeks korisnosti 15.

Sa Crvenom zvezdom je osvojio i titulu nacionalnog šampiona, što predstavlja prvu titulu šampiona Srbije od samostalnosti (2006) i novi šampionski pehar posle sedamnaest godina. U Super ligi Srbije je odigrao 11 utakmica i beležio 4,7 poena, uz 2,1 skok, 3,3 asistencije. Za dva poena je šutirao 55,5 % (iz 2,4 pokušaja po meču), trojke 28,6 % (iz 1,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 90,9 % (iz jednog pokušaja po meču).

Ukupno je u sezoni 2014/15 odigrao 62 utakmice, postigao 251 poen uz 171 asistenciju, 135 skokova i 58 ukradenih lopti.

Sezone 2015/16 dobija nešto veću minutažu (23), ali napokon je spojio i duži period bez povrede i to se odmah vidilo na parketu, što bi se žargonski reklo "eksplodirao je". Preuzeo je komandantnu palicu i kao prvi plej Zvezde u Evroligi je prosečno beležio 7 poena uz 5,7 asistencija i 3 skoka uz prosečni indeks korisnosti 9,7.

U fenomenalnoj sezoni Stefan Jović je postavio novi rekord Evrolige u broju asistencija. Zvezdin plej je 19 asistencija zabeležio 12. novembra 2015. godine u petom kolu Evrolige u pobedi nad Bajern u Minhenu (79:90). Zanimljivo da je tako za dve asistencije nadmašio dotadašnjeg rekordera Markusa Vilijamsa, takođe, Zvezdinog pleja koji je u sezoni ranije na meču protiv Galatasaraja 21. novembra 2015. zabeležio 17. Neverovatno deluje podatak da je sam Jović na utakmici u Minhenu imao više asistencija nego ceo tim Bajerna, koji je na ekipnom nivou imao 18 asitencija. Jović je na terenu proveo 31 minut i utakmicu je završio sa četiri poena, pet skokova, 19 asistencija, jednom ukradenom loptom i dve izgubljene, što mu je donelo indeks korisnosti 25 i ststus najkorisnijeg igrača utakmice. Jedna od tih 19 asistencija, ačnije dodavanje za Majka Cirbesa našlo se među top 10 poteza kola.

U drugoj uzastopnoj sezoni četa Dejana Radonjića uzela je meru aktuelnom evropskom šampionu, 2015. Makabiju u Areni, 2016. Realu u srcu hrama košarke (94:88). Do polovine treće četvrtine Jović je zabeležio 12 poena, razigravao saigrače i zabeležio četiri asistencije i dva skoka. Međutim, u 35 minutu je zaradio 3 ličnu, a u istom momentu i tehničku grešku zbog prigovora. Nervozan je otišao na klupu, psovao i šutirao flašice u izlivu besa, posle čega ga je trener Radonjić udaljio sa terena i poslao u svlačionicu. To mu je bila škola...

Zvezda je prošla u Top 16 fazi Evrolige, a Stefan se istakao kao glavni kreator ekipe. Blistao je pobedi nad Panatinaikosom u Atini, učinak od devet poena i po osam skokova i asistencija. Tako je zaslužio mesto u najboljoj petorci 3. kola Top 16 faze Evrolige. U pobedi nad Unikahom (87-73) Jovke je bio najefikasniji sa 15 poena (4/4 za dva, 1/2 za tri, 4/4 slobodna bacanja), a dodao je pet asistencija i tri skoka. Predvodio je Zvezdu i drugom susretu sa Unikahom u fantastičnom preokretu od minus 19 do plus 6 (72:78), uz 16 poena, 7 asistencija i 5 skokova bio je najkorisniji igrač sa indeksom 24.

Sjajnu sezonu Jović i Zvezda su krunisali plasmanom u četvrtfinale, ali tu je Zvezdin san prekinuo moćni CSKA iz Moskve, budući šampion Evrope. 

Specijalizovani košarkaški portal "Eurohups" je napravio listu od deset igrača koji su najviše napredovali ove sezone, a na prvom mestu je Stefan Jović. Oni ga predstavljaju kao mozak, srce i kompjuter Zvezde. "Dvadesetpetogodišnji plejmejker je postao lider srpskog tima u još jednoj uspešnoj sezoni. Prošle godine je debitovao u Evroligi, ali nije pokazivao ovoliki talenat i kretivnost kao sada. Prosečno beleži 7,4 asistencije po meču, a uz to je stalna pretnja za odbranu protivnika sa 7,8 poena i indeks od 12,8 po meču. Koliko je napredovao najbolje govore podaci da je prošle godine prosek bio 2,9 poena, 2,8 asistencija i da mu je indeks korisnosti bio 4,8 poena po meču."

Specijalizovani košarkaški portal "Jurohups", koji je i direktni partner Evrolige, bira najboljeg defanzivca najelitnijeg evropskog košarkaškog takmičenja. A, među šestoricom odabranih košarkaša bio je i Stefan Jović.

U Jadranskoj ligi Crvena zvezda je zauzela drugo mesto nakon 26 kola ligaškog dela ABA lige sa skorom 20/6, i tako ušla u plej-of. U polufinalu crveno-beli su izbacila Cedivitu (2:0), a Stefan je poenima u poslednjim sekundama doneo pobedu u prvom susretu. Zvezda je odbranila titulu pobedom nad Mega Leksom sa 3-0, a Jović je proglašen je za najkorisnijeg igrača finalne serije ABA lige, imao je prosečan indeks korisnosti 15,6. U prvom meču je postigao 11 poena uz devet asistencija i tri ukradene lopte (indeks 19), u drugom je imao po devet poena i proigravanja, uz četiri ukradene lopte (indeks 20), dok je u trećem ubacio tri poena uz šest asistencija, četiri skoka i tri ukradene lopte (indeks 12). Na ukupno 30 utakmica, koliko je odigrao u ABA ligi beležio je prosečno 8,1 poena, uz 3,7 skokova, 5,6 asistencija i ukupni indeks korisnosti 12,7 za prosečno 23,4 minut koliko je provodio u igri. Za tri poena je šutirao skromnih 26,9 % (iz 1,7 pokušaja po meču), za dva poena je šutirao 56,6 % (iz 4,8 pokušaja po meču), i slobodna bacanja 66,7% (iz 1,9 pokušaja po meču).

Zbog povrede nije nastupao na finalnom turniru kupa Koraća i Zvezda je stala u polufinalu. Kruna fenomenalne sezone Crvene zvezde i njenog "mozga" bila je odbrana titulu naconalnog šampiona. Stefan je u Super ligi Srbije odigrao 12 utakmica i beležio 8 poena, uz 2,8 skokova, 6,6 asistencija. Za dva poena je šutirao 72,5 % (iz 3,3 pokušaja po meču), trojke 35 % (iz 1,66 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 70,8 % (iz dva pokušaja po meču).

U sezoni 2015/16 sa Zvezdom je osvojio je dva trofeje: titulu regionalnog šampiona (ABA ligu) i titulu šampiona Srbije (Super-ligu Srbije). Odigrao je ukupno 69 utakmica, postigao 527 poena uz 404 asistencije, 211 skokova i 108 ukradenih lopti.

Ove sezone u prva četiri kola Evrolige prosečno je beležio 7,3 poena, uz 2,5 skokova, 5,8 asistencija i indeks korisnosti 10,8. U prvih 7 kola ABA ligi prosečno je beležio 8 poena, uz 2,5 skokova, 6,1 asistenciju i ukupni indeks korisnosti 14,1 za prosečno 21,7 minut koliko je provodio u igri. Svoju magiju Jović je nastavio i ove sezone, i već u drugom kolu ABA lige u pobedi nad Cedevitom (88:64) imao je 16 asistencija, koliko su imali i svi protivnički igrači zajedno.

U dresu Crvene zvezde do sada je odigrao 142 utakmice, postigao 864 poena i učestvovao u osvajanju pet trofeja – dve titule prvaka Srbije, dva šampionska prstena ABA lige i Kupa Radivoja Koraća u sezoni 2014/15.

Leta 2013. godine nastupao je u univerzitetskoj reprezentaciji Srbije na Univerzijadi u Kazanju i tada se okitio bronzanom medaljom. Iste godine je na Mediteranskim igrama u Mersinu osvojio srebro. Boravak u reprezentaciji i dve medalje na Univerzijadi u Kazanju i Mediteranskim igrama u Mersinu smatrao je krunom dotadašnje karijere i motiv da još više trenira i radi na nedostacima.

Za seniorsku reprezentacuju Srbije debitovao je na pripremama za Svetsko prvenstvo u Španiji 2014. godine. Iako je malo ko očekivao Stefana i na širem spisku, on je dobrim partijama zadobio poverenje selektora Đorđevića i otišao na Mundobasket.

Na 9 utakmica Mundobasketa u proseku je beležio tri poena, 2,1 skok, 1,7 asistencija i 1,3 ukradene lopte za 16 minuta koliko je provodio u igri. Za dva poena je šutirao 64,3 % (iz 1,6 pokušaja po meču), za tri 25 % (iz 0,4 pokušaja po meču) a sa linije slobodnih bacanja 85,7 % (iz 0,8 pokušaja po meču). Na šampionatu je unosio veliku svežinu u tim kada je ulazio na parket, pre svega fantastičnom defanzivnom igrom pokazao svoj kvalitet, ali je i neretko imao odličnih napadačkih roli, kao i uloga asistenta, čime je vrlo brzo postao jedan od miljenika nacije. Najbolju partiju pružio je u grupnoj fazi protiv Francuske kada je zabeležio devet poena i četiri ukradene lopte. Sjajan utisak je ostavio i protiv Španije, kada je poput krpelja bio zalepljen za Serhija Rodrigeza, koji je meč završio sa svega dva poena, oba sa slobodnih bacanja, iz igre 0/4. A u finalu je imao sjajno dodavanje posle kontranapada za zakucavanje Vladimira Štimca.

Osvojanjem srebrne medalje na svetskom prvenstvu postao je prvi Nišlija koji je sa košarkaškom reprezentacijom Srbije osvojio medalju. Na kraju 2014. godine, proglašen je za sportsku ličnost grada Niša u izboru Sekcije sportskih novinara Niša.

Leta 2015 je pozvan na okupljanje reprezentativaca Srbije, ali zbog povrede je morao da propusti odlazak na Evrobasket.

Sa seniorsku reprezentacuju Srbije osvojio je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Riu 2016. Na 8 utakmica u proseku je beležio 3,4 poena, 2,6 skokova i 2,1 asistenciju za 15,3 minuta koliko je provodio u igri. Za dva poena je šutirao 50 % (iz 2,2 pokušaja po meču), za tri 28,6% % (iz 0,9 pokušaja po meču) a sa linije slobodnih bacanja 60 % (iz 0,6 pokušaja po meču).

Milko Bjelica

Uobičajena fraza - potiče iz sportske porodice, obično se odnosi na sina nekog fudbalera ili košarkaša, ali u ovom slučaju sporsku porodicu čine dve sestre i brat. Pored porodici Bjelica oni pripadaju i Zvezdinoj pordici. Najmlađa sestra Ana je bila lider i kapiten odbojkašica Crvene zvezde sa kojima je osvojila četiri uzastopne duple krune (2010-13) i reprezentativka je Srbije. Milka je bila uspešna košarkašica crveno-bele porodice i reprezentativka je Crne Gore. Ali o njima neki drugi put, tema ove priče je Milko, Zvezdino "dete" danas uspešan evroligaški košarkaš.

Milko Bjelica rođen je 4. juna 1984. godine u Beogradu. Za Crvenu zvezdu je nastupao pet sezona (od 2001. do 2006. godine) i odigrao 158 takmičarskih utakmica u kojima je postigao 811 poena. Sa crveno-belima je osvojio jedan trofej Kupa Radivoja Koraća iz sezone 2003/04.

Za prvi tim Crvene zvezde Bjelica je debitovao u sezoni 2001/02. Tada je kao mlad i talentovan košarkaš dobio priliku na pet utakmica u svim takmičenjima u kojima je postigao 19 poena. Na 4 utakmice u Vinston Juba Ligi prosečno je postizao 4,8 poena i po jedan skok. Zvezda je sezonu završila u četvrtfinalu plej-ofa eliminacijom od večitog rivala.

Sledeće sezone je malo više igrao i na 6 utakmica Jadranske lige postigao je ukupno 11 poena, ili u proseku 1,8 poena, uz 0,5 skokova za 5,8 minuta koliko je provodio na parketu. Na 6 utakmica Frikom Juba Liga beležio je 5,2 poena, 1,9 skokova i 1,5 asistencija. Zvezda je sezonu završila u polufinalu plej-ofa eliminacijom od FMP-a 2:1 u pobedama.

Nešto ozbiljniju ulogu u timu Crvene zvezde Milko je dobio u sezoni 2003/04. Na 25 utakmica Jadranske lige u proseku je davao 4,6 poena, uz 1,9 skokova za 11,5 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 56,9 % (iz 2 pokušaja po utakmici), trojke 46,2 % (iz 1 pokušaja po utakmici) i slobodna bacanja 68,8 % (iz 1,3 pokušaja po utakmici). Na deset utakmica u ULEB kupu u proseku je postizao 4,7 poena, 2,5 skokova i 0,6 asistencija za 12 minuta koliko je provodio na praketu. Najbolju partiju pružio je protiv Metis Varese kada je imao indeks korisnosti 21, a postigao 10 poena uz 7 skokova, 6 ukradenih lopti i 2 asistencije. Te sezone sa Zvezdom je osvojio Kup Radivoja Koraća u Novom Sadu. Na tri utakmice koje je Zvezda dobila nakon produžetaka, postigao je ukupno 17 poena. Na 13 utakmica Efes Pils Superlige postizao je 5,1 poena i 1,4 skokova, a Zvezda je sezonu završila u polufinalu plej-ofa eliminacijom od Hemofarma 2:0 u pobedama.

Najbolja sezona u Zvezdinom dresu Milko je pružio sezone 2004/05, kada je na 57 utakmica postigao ukupno 372 poena. Na 32 utakmica Jadranske lige u proseku je davao 7 poena uz 2,3 skoka za 13,7 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 59,1 % (iz 2,8 pokušaja po meču), trojke 36,7 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 79,5 % (iz 1,4 pokušaja po meču). Na deset utakmica u ULEB kupu u proseku je postizao 5,7 poena uz dva skoka za 12,37 minuta koliko je provodio na praketu. Najbolju partiju pružio je u ubedljivoj pobedi protiv Benfike (106:66) kada je postigao 16 poena uz 4 skokova i 2 asistencije, imao je ukupni indeks 15. Na 13 utakmica Efes Pils Superlige postizao je 5,7 poena uz 1,4 skoka. Zvezda je sezonu završila u polufinalu plej-ofa eliminacijom od večitog rivala 2:0 u pobedama.

U sezoni 2005/06 nastupao je u Jadranskoj ligi, ULEB kupu i Superligi Srbije i Crne Gore, ali ne i u Kupu Koraća koji su njegovi saigrači osvojili. Na 18 utakmica Jadranske lige u proseku je davao 4 poena uz 1,7 skokova za 11,6 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 53,3 % (iz 1,7 pokušaja po meču), trojke 31,8 % (iz 1,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 73,1 % (iz 1,4 pokušaja po meču). U ULEB kupu prosečno je beležio 4,7 poena i 2,7 skokova za 10,43 minuta. Najbolje partije pružio je u ubedljivim pobedama Zvezde protiv Le Mansa (85:73) kada je postigao 14 poena uz 4 skokova, a imao je ukupni indeks 17, kao i protiv Skajlajnersa kada je imao indeks 19, a postigao je 13 poena uz 5 skokova i 3 asistencije. Na 20 utakmica Superligi Srbije i Crne Gore postizao je 3,6 poena i 1,5 skokova. Zvezda je u plej-ofu krenula sa deobe prvog mesta sa partizanom, koji je u Grupi A, imao isti skor kao i Zvezda u Grupi B (6-1), ali zbog bolje koš razlike partizan je imao prednost domaćeg terena, što je dovelo do 3:0 u finalu. Očekivalo se da u toj sezoni (2005/06) u potpunosti opravda epitet velikog talenta, međutim, nije pronašao mesto u rotaciji Dragana Šakote i tek odlaskom iz Crvene zvezde se u potpunosti afirmisao i izgradio ime u evropskoj košarci.

Karijeru je nastavio u Nemačkoj u timu Fantoms iz Braušvajga. Imao je Bjelica dobru sezonu (2006/07) i prosečno je beležio 12 poena, pet skokova i jednu asistenciju na 33 meča.

Leta 2007. godine potpisao je za Keln 99-ers, gde ga je trenirao bivši igrač Crvene zvezde Saša Obradović. U ULEB kupu je beležio 12,5 poena, tri skoka i 1,4 asistencije po meču za 22 minuta koliko je provodio na parketu. U Nemačkoj ligi imao je prosek od 13,2 poena, 5 skokova i 1,6 asistencija, a uvršten je i u najbolju petorku stranaca. Međutim, na kraju sezone klub se rasformirao i morao je da promeni sredinu.

Od 2008. do 2011. godine nosio je dres Lijetuvos Ritasa. Već u prvoj sezoni okitio se trofejeima baltičke lige, litvanskog prvenstva i kupa, ali i Evrokupa. Bila je to najbolja i najtrofejnija sezona u istoriji Lijetuvas Ritasa. Baltičku ligu je osvojio pobedom nad Žalgirisom u finalu (97:74). A odigrao je ukupno 19 utakmica i beležio 9,3 poena i četiri skoka za 17,1 minuta. U Evrokupu na 14 mečeva u proseku je beležio po 9,9 poena i 4,6 skokova po utakmici za 23 minuta u igri. Trofej je osvojen pobedom nad Himkiem (80:74) u Torinu. U prvenstvu Litvanije ponovo je savladali Žalgiris sa 4:1 u pobedama, a na 27 utakmica beležio je 11,9 poena i četiri skoka u proseku.

U sezoni 2009/10 po prvi put je nastupio i u Evroligi i pružio odlične igre. Na 10 mečeva u elitnom takmičenju beležio je 11,8 poena, 4,3 skoka i 1,1 asistenciju za 21,27 minuta koliko je u proseku provodio na terenu. U Baltičkoj ligi odigrao je 15 utakmica i u proseku je beležio 14 poena i 3,3 skoka za 17,3 minuta. Osvojio je duplu  krunu u Litvaniju (titulu i Kup). Na 25 prvenstvenih utakmica za 19 minuta postizao je u proseku 8,4 poena uz to beležio je i dva skoka. Za titulu je lično zaslužan jer je u "majstorici" (sedmom meču plej-ofa) u pobedi nad Žalgirisom (80:71), zabeležio 24 poena i 6 skokova, a njegovih sedam vezanih poena na početku poslednjeg perioda definitivno je rešilo pitanje pobednika.

Treće sezone u Ritasu su mu izmakli trofeji, ali je pružao sjajne partije u veoma napornoj sezoni. U elitnom takmičenju Evrope sa timom prolazi u Top 16 fazu i na 16 utakmica beleži 12,3 poena, 4,7 skokova i 1,4 asistenciju za 26 minuta. U VTB ligi odigrao je 10 utakmica i u proseku postizao 11,6 poena uz 4 skoka i 1,6 asistenciju za 23,5 minuta. U Baltičkoj ligi prosečno je beležio 7 poena i 2,8 skokova za 16 minuta na 4 utakmica koliko je odigrao. Kao vicešampion Litvanije u 30 utakmica prvenstva beležio je 10,2 poena i 3,2 skoka za 19 minuta.

Zapaženim partijama u litvanskom klubu su ga preporučile Kahi Laboral, za koju je nastupao od 2011. do 2013. godine. Zanimljivo da je u to vreme u Kahi već igra njegov prezimenjak, Nemanja, takođe nekadašnji igrač Crvene zvezde. Prve sezone u najjačem Evropskom šampionatu (ENDESA ligi) prosečno je igrao 17 minuta, a beležio je 7,5 poena i 3,2 skoka. U Evroligi je bio još bolji u 8 utakmica ostvario prosek od 10,6 poena i 4 skoka po meču za 23,39 minuta.

I sezonu 2012/13 je proveo u Vitoriji, ali je klub iz sponzorskih razloga promenuo ime u Laboral Kutxa. U najkvalitetnijem klupskom takmičenju na starom kontinentu Baskonski tim je stigao do četvrtfinala, ali su poraženi od CSKA, sa 3:1. Na 27 utakmica prosečno je beležio 5,4 poena, 2,7 skokova i 1,2 asistencije po meču za 17,18 minuta. U španskom prvenstvu na 35 utakmica prosečno je beležio 7,5 poena, tri skoka i jednu asistenciju za 17 minuta.

Bjelica je tokom letnjeg prelaznog roka 2013. godine bio na meti Crvene zvezde, ali do dogovora nije došlo, a posle duge potrage za klubom vratio se u Laboral, u čijem dresu proveo prvi deo sezone 2013/14. Za tim iz Vitorije u Evroligi na osam mečeva imao je učinak od 12,8 poena, 4,4 skoka i 1,3 asistencije. U ENDESA ligi je na 9 utakmica prosečno beležio 9 poena, 11,5 skokova i jednu asistenciju. Tokom ove sezone prvi put je igrao i  protiv svog matičnog kluba, Crvene zvezde i u prvoj utakmici postigao 14, a u drugoj samo dva poena.

Posle zapažene polousezone u Laboralu, krajem 2013. godine prelazi u turski Anadolu Efes. Već u prvoj sezoni je odigrao 14 utakmica u Evroligi i prosečno je postizao 9,4 poena, uz 2,5 skokova i 1,2 asistencije za 22 minuta po utakmici. U turskom prvenstvu je na 19 utakmica beležio 9 poena, 3,8 skokova i 1,2 asistenciju.

Sezone 2014/15 u Evroligi odigrao je 28 utakmica i u proseku beležio 7,8 poena, 2,5 skokova i 0,8 asistencija za 16 minuta koliko je provodio na praketu. U sedmom kolu Top 16 faze Evrolige u susretu sa gradskim rivalom Fenerbahčeom Bjelica je odigrao svoj jubilarni 100. meč u elitnom takmičenju. Njegov Efes stao je u četvrtfinala Evrolige posle poraza od Reala (3:1), koji je kasnije postao i šampion. Anadolu Efes je osvojio kupa Turske, a njegovo učešće završeno je posle povrede u četvrtfinalu protiv Galatasaraja. U prvenstvu Turske na 22 utakmice beležio je u proseku 11,4 poena, 4,3 skoka i jednu asistenciju za 21 minut koliko je provodio na praketu. Imao je sjajno šut za tri poena (45 %), dok je za dva poena je šutirao 50 %, a slobodna bacanja 82 %.

Prošlu sezonu je proveo takođe u Turskoj, igrajući za Darušafaku. Na 24 utakmice u Evroligi u proseku je beležio 7,5 poena, 3,4 skoka i 0,8 asistencija za 19 minuta koliko je provodio na praketu. Za dva poena je šutirao 47,4 % (iz 4 pokušaja po meču), dok je za tri poena šutirao 35,4 % (iz dva pokušaja po meču), a slobodna bacanja 67,9 % (iz 2,3 pokušaja po meču). U grupnoj fazi najbolju partiju je pružio protiv Makabija kada je dostigao ukupni indeks korisnosti 20, uz 11 postignutih poena, osam skokova i 4 asistencije. U top 16 fazi dva puta se sastao sa Crvenom zvezdom i to su bile njegove najbolje partije u toj fazi takmičenja. U Istambulu je upisao 9 poena, a u Kombank areni u Beogrdu 13 poena i šest skokova.

Tokom osam sezona u Evroligi nastupajući za Lijetvuos ritas, Laboral kuću, Anadolu Efes i Darušafaku sakupio je ukupno 135 nastupa u elitnom evropskom takmičenju. Ukupno je postigao 1 175 poena, 442 skoka i 142 asistencije, što je prosečno po meču 8,7 poena, 3,3 skoka i 1,1 asistenciju.

U prvenstvu Turske na 24 utakmice beležio je u proseku 6,7 poena, 3,5 skokova i 1,3 asistencije za 21 minut koliko je provodio na praketu. Za tri poena je šutirao 31,4 % (iz 2,1 pokušaja po utakmici), dok je za dva poena šutirao 38 % (iz 3,6 pokušaja), a slobodna bacanja 78,3 % (iz 2,5 pokušaja).

Ovog leta posle drugog pokušaja Milko je potpisao dvogodišnji ugovor sa svojim matičnim klubom i po drugi put počinje svoj mandat u Crvenoj zvezdi.

Kako ima dvojno državljanstvo (sa očeve strane srpsko, a sa majčine crnogorsko), Milko je prvo dobio poziv iz Crne Gore pa se odlučio za tu reprezentaciju. Učestvovao je na prvom nastupu Crne Gore na Evropskim prvenstvima 2011. godine u Litvaniji i na pet utakmica prosečno belžio 6 poena i 2,4 skoka. Na sledećem EuroBasketu 2013. godine u Sloveniji prosečno je postizao 5,5 poena uz 2,3 skoka. U oba učešće na Evropskim prvenstvima reprezentacija Crne Gore je završila takmičenje već u prvom krugu (jednom kao 21. a drugi put kao 17.).

XVII Titula državnog prvaka Zvezdini košarkaša

Košarkaši Crvene zvezde osvojili su XVII titulu šampiona države, i drugu godinu zaredom šampioni su Srbije. Ovo je prvi put posle 22 godine da su crveno-beli šamioni uspeli da odbrane titulu.

Ove sezone Superliga Srbija igrana u dve grupe, po 4 ekipe i 6 kola, a večiti rivali su bili raspoređeni u dve odvojene grupe. Pored ove sezone sistem podele lige u dve grupe Superlige Srbije se igrao u sezoni 2008/09, ali i sezone 2005/06 kada je bila još državna zajednica Srbije i Crne Gore.

Na "otvaranju" Superlige Srbije Zvezda je ubedljivo savladala ekipu Tamiša iz Pančeva sa 94:54. Posle plus 40, i u drugom kolu je usledila nova ubedljiva pobeda na domaćem terenu nada Metalcem (102:67). Najveći otpor ošarkašima Zvezde pružio je tim FMP-a, ali i oni su savladani rutinski (91:83). Na gostovanju u Pančevu usledila je gotovo identična pobeda kao u Beogradu (94:57), a na ovom susretu Marko Simonović je odigrao 200 meč u crveno-belom dresu. Ni gostovanje u Valjevu nije predstavljalo veći problem i usledila je još jedna pobeda nada Metalcem (78:56). U celoj grupi Zvezda je najveće probleme zadavala upravo njena "filijala" (FMP) koja je jedina kao i u prvom susretu savladana jednocifrenom razlikom (72:67). Zvezda kao aktuelni šampion, ali i osvajač ABA lige očekivano osvojila prvu poziciju posle ligaškog dela svoje grupe Superlige Srbije bez poraza sa 6 pobeda.

Rezultat Zvezde i druge drupe hteo je da se, kao i prethodne tri sezone, u polufinalu crveno-beli satanu sa Mega Leksom. Iako je to bila i repriza finala ABA lige, relativno lako i bez previše neizvesnosti Zvezda je slavila i u "Pioniru" - dvorani "Aleksandar Nikolić" (77:66), a i u dvorani "Pinki" u Sremskoj Mitrovici (84:74).

Nakon rutinskih pobeda i sigurnih 2:0 nad "roze-zelenim" usledio je novi "večiti derbi" u petom međusobno finalu Superlige zaredom.

Crvena zvezda je na najbolji način otvorila finalnu seriju Super lige Srbije protiv partizana ubedljivim trijumfom 84:53. "Plus 31" ostaće velikim slovima upisano na Zvezdinim stranicama istorijske sveske košarkaških "večitih derbija". Ovo je najubedljiviji trijumf crveno-belih u prvenstvenim mečevima sa "večitim rivalom". Kada su u pitanju pobede Crvene zvezde nad partizanom sa najvećom ikada razlikom, onda je to ona iz 1971. godine, u kojoj su crveno-beli slavili 103:71 (32 razlike). Bilo je to u nacionalnom Kupu. U ovom istorijskom derbiju trener Dejan Radonjić je 170. put vodio tim Zvezde do pobede i tako izjednačio rekord Ranka Žeravice, kao trenera sa nejviše pobeda. U ovom susretu mlada nada našeg tima Nikola Rebić je odigrao svoj 100. meč u dresu Crvene zvezde.

U drugoj utakmici finalne serije Zvezda je slavila u gostima protiv crno-belih sa 87:86 trojkom Marka Gudruića sa devet metara od tablu u poslednjoj sekundi. Gudurić prvi put je ušao u igru u 28. minutu, ostao je na parketu do poslednjeg zvuka sirene i postigao 11 poena, uključujući pobedonosnu trojku preko ruke Vanje Marinkovića 0,9 sekundi pre kraja. Iako je dobio loptu u, naizgled, bezazlenoj situaciji, podigao se na šut sa 9 metara za drugi Zvezdin trijumf dupliranje prednosti u seriji na 2:0. Ovo je bila 171 pobeda šef struke crveno-belih Dejana Radonjića, koji je postao klupski rekorder kao trener sa najviše pobeda u istoriji Crvene zvezde.

U trećem meču finala Zvezda je ispustila prvu "meč loptu" pretrpevši prvi poraz od partizana 72:75 u finalnoj seriji ali i celoj Superligi Srbije. Zanimljiv je bio sam početak meča kada je Zvezda usled sjajne odbrane do kraja prve deonice uspela da primi samo 5 poena. Ali pošto u napadu nije blistala, posle 10 minuta imala je samo +8 (13:5). Do kraja poluvremena crveno-beli su zadržali prednost ali samo na +2 (29:27). U u 36. minutu partizan je preokrenuo rezultat, a dodatni zamajac dala im je trojka Vrabca (uz grešku u koracima) u poslednjoj sekundi treće deonice za +6. Veliki psihološki pad u poslednjih deset minuta imao je za posledici i minus 15 poena, ali je Zvezda u finišu za malo napravila još jedan veliki preokret. Međutim, ovoga puta uspela je da smanjili zaostatak na -3, ali ne i da izjednači poslednjim šutem Simonovića koji je bio jedan od inicijatora tog sustizanja zaostatka.

Posle ispuštene prve "meč lopte", usledio je četvrti susret gde je Zvezda bila nominalni gost u dvorani "Pionir". Iako nije sve počela dobro po crveno-bele, koji su već u šestom minutu gubili 8 razlike (14:6). Posle toga tim sa Malog Kalemega polako sustiže rivala i u drugo poluvreme ulazi sa prednošću od 2 poena (41:39). U drugom poluvremenu crveno-beli uključuju odbrambeni štit i za treću deonicu prmaju samo 9 poena. Čak ni povreda "mozga" ekipe Stefana Jovića nije remetila taktove mašine koja je samlela svaku napadačku zamisao partizana i sporim, ali nezaustavljivim hodom gradila dvocifrenu razliku. Velika borba i tvrda odbrana nastavila se u i poslednjih deset minuta, a Zvezda je uspela da sačuva prednost do kraja utakmice. Junak pobede bio je Majk Zirbes koji je pogodio četiri slobodna bacanja u poslednjem minutu utakmice, a proglašen je i za MVP-a finala. Pored MVP-ja finala u četvrtoj utakmici blistali su Simonović i Kinzi. Pobedom u četvrtom meču finala (70:65) i sa ukupno 3:1 Zvezda je odbranila titulu prvaka Srbije. Zanimljivo, da je ovo bila treća uzastopna pobeda nominalno gostujuće ekipe u finalu plej-ofa.

Osim trofeja u domaćem šampionatu, košarkaši su ove sezone odbranili trofej i u regionalnoj ABA ligi, a plasirali su se i među osam najboljih timova Evrope. U osvajanju XVII titule državnog prvaka učestvovali su: Luku Mitorvić, Branko Lazić, Stefan Jović, Vasilije Micić, Nikola Rebić, Tarens Kinzi, Marko Gudurić, Nemanja Dangubić, Marko Simonović, Kvinsi Miler, Boriša Simanić, Maik Zirbes, i Vladimir Štimac. Uz odlično vođenje najuspešnijeg trenera Crvene zvezde Dejana Radonjića sa svojim stručnim štabom.

Ovom titulom ispisana je i nova stranica istorije Sportskog društva Crvena zvezda - jer su prvi put od 1969. godine i fudbalska i košarkaška sekcija u istoj godini osvojile titule. A još od 1951. godine Crvena zvezda nije osvojila titule u fudbalu, košarci i odbojci, što se takođe dogodilo ove sezone, i to je drugi put u istoriji Sportskog društva Crvena zvezda.

Zvezda šampion Srbije

Košarkaši Crvene Zvezde najbolji su u Srbiji. Rečenica koja je čekalna od 2006. godine i prvog prvenstva Srbije, a rečenica koja se čeka od 1998. godine je da su košarkaši Crvene Zvezde državni prvaci. Posle sedamnaest godina čekanja titule došao je i taj dan Zvezda je šampion države. Pored šampionata Srbije košarkaši Crvene Zvezde ove godine osvojili su ukupno tri trofeja ("tripletu"). Tako da po broju trofeja ovo najuspešnija sezona u 70. godina dugoj istoriji kluba sa Malog Kalemegdana.

Prvo su crveno-beli košarkaši postali pobednici Kupa Radivoja Koraća u Nišu, osvojivši 8. trofej državnog kupa. U pohodu ka trećem uzastopnom trofeju kupa u polufinalu je pobeđen večiti rival (76:67), a u finalu prošlogodišnji protivnik iz istog takmičenja Mega Leks (80:74). Zatim, po prvi put u svojoj istoriji košarkaši Crvene Zvezde su stigli do naslova najboljeg tima iz regiona osvajanjem ABA lige. Kao i kupu u polufinalu ABA lige je pobeđen večiti rival (3:1), a u finalnoj seriji Cedevita, takođe 3:1 u pobedama. Ka kraju sezone, napokon je osvojena i Superliga Srbije. Tako je prvi put u istoriji osvojena titula prvaka Srbije, a to je ukupno 16 titulu državnog prvaka za tim sa Malog Kalemegdana (12 titula osvojene su u SFRJ, 3 u SRJ i 1 u Srbiji). Tako je Luka Mitrović postao prvi kapiten Crvene Zvezde koji je u jednoj sezoni podigao tri pehara, ali i prvi kapiten koji je u 21. veku podigao trofej državnog šampiona.

Iako je titula u ABA ligi, odnosno sami ulazak u finale "najvredniji" trofrj jer obezbeđuje učešće tima u Evroligi sledeće sezone, za navijače Zvezde upravo je titula prvaka Srbije najvažnija. Ali da bi shvatili koliko je uspešna ova sezona i kolliko je bitan ovaj pehar državnog prvaka vredi se prisetiti prethodnih pokušaja u pohodu ka tituli prvaka.

Od nezavisnosti Srbije i igranja Superlige Srbije (2006/07) Crvena Zvezda je igrala pet finala, i svih pet puta stala na tom poslednjem koraku.

U prvoj sezoni Superlige Srbije 2006/07 Zvezda je vidljivo pokradeni u finalnoj seriji već u prvoj utakmici kada je Drobnjak postigao očiglednu trojku iz auta za "pobedu" partizana (91:89). Nažalos ta utakmica ostaje upamćena po toj trojci iz auta, a ne po 40 poena koje je dao Milan Gurović. Zvezda nije uspela da se vrati u igru, seriju je izgubila 3:1, a za MVP-ja plej-ofa proglašen je Milan Gurović. Iako su "večiti rivali" igrali u finalu, zanimljivo da je Zvezda ligaški deo sezone završila na četvrtoj, a partizan na trećoj poziciji.

Naredno finale i najbliža osvajanju titule prvaka Srbije Crvena Zvzeda bila je sezone 2008/09, pri prvom mandatu Svetislava Pešića na klupi crveno-belih. Tada je Zvezda prvi put osvojili prvu poziciju posle ligaškog dela, ali tada je (jedini put) Superliga Srbija igrana u dve grupe, po 4 ekipe i 6 kola, a večiti rivali su bili raspoređeni u dve odvojene grupe. Zvezda je tada bila prva u svojoj grupi sa 5 pobeda i 1 porazom i to u drugom kolu od Hemofarma (82:79). Zvezda je lako u polufinalu izbacila FMP rezultatom 3:0 u pobedama (72:69, 72:54, 55:50). Ipak, prednost domaćeg terena u finalu imao je partizan koji je u drugoj grupi bio prvi sa 6 pobeda. U finalu posle 2:0 za partizan (58:70, 54:68), Zvezda je stigla do 2:2 (63:58, 75:73), ali je finalnu seriju izgubila sa 3:2 porazom u petoj utakmici 61:73. Posle te pete utakmice Pešić je tvrdio da je večiti rival tada osvojio titulu zahvaljujući novonastalom sudijskom kriterijumu u odlučujućem, petom meču. Posle osam sezona Superlige Srbije čini se da je Zvzeda upravo te sezone bila najbliža osvajanju titule prvaka Srbije.

U prethodne tri godine Crvena Zvezda je tri puta igrala finale Superlige Srbije, ali nije uspela da osvoji trofej. Sve tri sezone Zvezda je u finalu plej-ofa gubila 3:1 u pobedama od večitog rivala.

Ni drugim mandatom na klupi Zvezde sezone 2011/12 Pešića nije uspeo da osvoji titulu sa crveno-belima. Kao trećeplasirani tim na tabeli Zvezda je imala dosta poteškoća i u polufinalu sa Radničkim, pogotov posle početnog poraza u prvoj utakmici (84:78). Ipak, uspevla je da dođe do preokreta i sa dve pobede dođe u novu mogućnost da se bori za titulu. Međutim, Zvezda gubi bitku u finalu od večitog rivala 3:1 u pobedama. Odlučujuća utakmica posle 2:1 za partizan igrana je u hali u Železniku zbog zauzetosti Pionira, ali u paklenoj atmosferi, bolje se snašao iskusan tim partizana i meč je rešen 30-ak sekundi pre (78:74).

Posle sjajnog prvog dela sezone 2012/13, ostvaren je plasman u finale ABA lige što je značilo palsman u Evroligu posle 13 sezona, zatim je usledio pad forme u Superligi Srbije i još jedan poraz u finalnoj seriji. Na ovakav rasplet uticao je kvalitet večitog rivala, ali i umor i povrede ključnih igrača (naročito Igora Rakočevića).

Nakon pobede u polufinalu (2:0) nad Mega Vizurom i pobede na gostujućem terenu u prvoj utakmici finala (88:97), činilo se da je trofej šampiona na domak ruke 2013/14. Ali u toj prvoj utakmici finala desilo se nešto što nije uobičajeno u svetu sporta, osim kod trenera partizana, kome ovo nije prvi puta da povlači ekipu sa terena (radio je to i davne 1989. kada je protiv Jugoplastike gubio 75:70 na 28 sekundi pre kraja). Razlika je samo u tome što su se ovoga puta košarkaši partizana vratili na teren, ali umesto košarke dobili smo opštu tuču na terenu i jedva završenu utakmicu. Da ćirkus iz Humske bude još veći prva violina njihovog tima posle poraza (88:97) u prvoj utakmici finala plej-ofa izjavljuje da će dobro razmisliti da li da igra za nacionalni tim. A u ironiju prepourčio da savez licencira Zvezdine igrače Dženkinsa, Lazić, Simonović... Tako je mlada nada uslovio igranje za nacionalni tim povlašćenim statusom u ostatku finalne serije. Epilog je dobro poznat, Zvezda nije uspela da se snađe u promenjenom sudijskom kriterijumu u sledećim susretima i doživela tri poraz. Četvrti susret na Zvezdinom terenu odlučen je posle produžetka, gde Zvezda protiv gostiju i sudija nije imala šansua. Zanimljivo da je jedan igrač partizana (uparavo glasnogovornik uslova igranja za reprezentaciju Srbije Bogdanović) šutirao više slobodnih bacanja nego ceo tim Zvezde. Ali da je pravda dostižna govori podatak da je upravo prozvani Simonović (uz Katića iz Zvezde) bio član reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu, iako to glasnogovornik nije želeo. Da ne govori o tome kako je savkom navijaču Zvezde bilo puno srce kada je upravo Marko Smionović pogodio dva odlučujuće slobodna bacanaja u polufinalu protiv Francuske i poslao "orlove" u finale Svetskog prvenstva.

Pored ovih pet finala Zvezda je još dva puta stala u polufinalu (2007/08 i 2009/10), i oba puta je seriju izgubila 2:0 u pobedama od večitog rivala. Jednom je Zvzeda takmičenje Superlige Srbije završila pre plej-ofa bilo je to sezone 2010/11 kada je zauzela petu poziciju na tabeli.

Ono što razlikuje ovu sezonu od ostalih sezona Superlige Srbije jeste da je Zvezda bila prva posle ligaškog dela takmičenja i imala prednost domaćeg terena u finalu. U Srbiji u ovom takmičenju to je prvi put da Zvezda ima prednost domaćeg terena. Naravno, ovde pričamo samo o košarci u samostalnoj Srbiji od 2006 godine. Ako bi išli dalje došli bi do sezone 2005/06 i tada je Superliga Srbije i Crne Gore igrana u dve grupe. Zvezda krenuli u plej-of sa deobe prvog mesta sa partizanom, koji je u Grupi A, imao isti skor kao i Zvezda u Grupi B (9/1), ali zbog bolje koš razlike nije imala prednost domaćeg terena. A poslednji put prednost domaćeg terena i prvu poziciju na tabeli pred plej-of Zvezda je imala sada već davne 1993. godine u ligi SRJ. Upravo ta prednost domaćeg terena donela je 13. titulu prvaka u klupskoj istoriji posle 21 godine čekanja, jer je u petoj utakmici savladan večiti rival (72:64).

Ove sezone Crvena Zvezda ima skoro savršenu Superligu Srbije i u ligaškom delu šampionata zabeležili su 13 pobeda i jedan poraz. Sve je počelo ubedljivim pobedama nad Mega Leksom (107:83) i Metalcem (76:69), a zatim je usledila jednomesečna pauza zbog plej-ofa ABA lige. Posle osvojila ABA lige, ponovo kreće nezaustaviva mašinerija sa Malog Kalemegdana i redom su "padali" Tamiš (84:54), Konstantin (87:60), FMP (81:69), Vojvodina (87:58) i partizan (92:76) i još jednom Mega Leks (90:86), Metalac (87:69), Tamiš (74:52), Konstantin (104:68), FMP (91:77), Vojvodina (91:82) i jedan poraz od partizana (82:92). Zvezda je ligaški deo takmičenja završili na prvoj poziciji sa skorom 13/1. Isti skor imao je i večiti rival, ali i lošiji međusobni skor jer je prvi meč Zvezda dobila sa 16 poena razlike (92:76) a drugi izgubila sa 10 (82:92), time je obezbedila prednost domaćeg terena u eventualnom finalu.

Pored poraza u poslednjem kolu bez posledica, teže nego igde u Superligi Srbije Zvezda je do pobede došla u Sremskoj Mitrovicu. Samo pet minuta pre kraja utakmice imala je Mega velikih osam poena prednosti, ali je u samom finišu do izražaja došao kvalitet crveno-belih i srce pobednika (90:86). Interesantno da najveći otpor izabranicima Dejana Radonjića u Pioniru pružila je ekipa Vojvodine (91:82), ali bilo je evidentno i da beogradski crveno-beli ne igraju u najjačem ritmu, već tačno koliko je bilo potrebno da se obezbedi još jedna pobeda.

Boban Marjanović je poneo MVP titulu i u ovom takmičenju, pošto je sakupio najviše 354 indeksni poena (25,3 po meču). Uz Bobija i Čarls Dženkins sa 11 poena i indeksom 14,5 po utakmici našao se u idealnoj petorci ligaškog dela Superlige Srbije.

Kao i prethodne dve sezone u polufinalu plej-ofa Superlige, Zvezda se sastala sa Mega Leksom. U prvoj utakmici u Pioniru crveno-beli su rutinski i ubedljivo pobedili "roze-ljubičaste" (109:80). U drugom meču u Sremskoj Mitrovici domaći tim je imao veliku šansu da slavi, ali su crveno-beli mini serijom 5:0, uz šest promašaja i dve izgubljene lopte Mege u poslednja tri i po minuta preuzeli vođstvo. Nije im pomoglo ni Kalinićevo gubljenje lopte na 11 sekundi pre kraja susreta, jer je Kešelj promašio šut van linije 6,75 za pobedu. Ovom pobedom (89:90) crveno-beli su došli do konačnih 2:0 u polufinalnoj seriji i plasirali se u finale. Bila je ovo 1000. pobeda Crvene Zvezde u državnim prvenstvima u 1568 odigranih utakmica od 1946. godine pa sve do danas.

Zanimljivo je da je ovo bio sedmi međusobni duel Zvezde i Mega Leksa ove sezone, a crveno-beli su ostvarili svih sedam pobeda. Zvezda je i treći put ove sezone u gostima kaznila Milojevićev tim za veliki pad u prelomnim momentima.

Četrvrtu godinu zaredom u finalnoj serije plej-ofa Superlige Srbije Crvena Zvezda se sastala sa večitim rivalom. Ove sezone prednost domaćeg terena u prvom meču materijalizovana je od strane košarkaša Zvzede ubedljivom pobedom (78:64). Ključnu razliku crveno-beli su napravili zahvaljujući izvanrednoj odbrani u trećoj deonici kada su večitom rivalu dozvolili da postigne samo deset poena (19:10). Prvi meč finalne serije plej-ofa između "večitih rivala" obeležio je potez Zvezdinog beka Branka Lazića. Akcija u kojoj je veliki posao odradio Boban Marjanović ulaskom u reket i navlačenjem dvojice igrača na sebe otvorila je Laziću prostor da od linije za tri poena krene u trk ka košu i izvede brutalno zakucavanje i tako upiše svoj 1000. poena u dresu Crvene Zvezde. Završnicu utakmice je obeležio veliki broj faulova koji su pravili košarkaši partizana čak i kada je lopta bila van igre. Tako je utakmica u vrelom Pioniru produžena na skoro dva sata. Pored celog tima koji je nadoknadio nedostatak povređenog Jovića, najveće pohvale i zasluge za trijumf Zvezde ima nemački centar Maik Cirbes, koji je sa 17 poena, 5 skokova i indeksom korisnosti 23 za skoro pola sata na terenu potpuno odmenio rovitog Bobana Marjanovića.

Brejkom u drugoj utakmici finalne serije (72:69) Crvena Zvezda je došli do 2:0 u pobedama i na korak od trofeja. Igrač odluke bio je Nikola Kalinić, koji je ugrabio loptu posle promašenog slobodnog bacanja Mitrovića i postigao pobedonosne poene na 11 sekundi pre kraja. Zanimljivo sličnim potezom Kalinić je doneo pobedu Crvenoj Zvezdi i u Podgorici protiv Budućnosti (77:76), samo je tada drugo bacanje promaašio Vilijams. Iako nije bio košgeterski na svom nivou (4/7 za dva, 0/6 za tri), Kalinić je završio meč sa 12 poena, devet skokova i čak šest ukradenih lopti. Najefikasniji u pobedničkom timu bio je Čarls Dženkins sa 18 poena (4/6 za dva, 3/8 za tri) od toga 11 u četvrtoj četvrtini i pet skokova. Pored neizvesne završnice, ovaj derbi je obeležio i huligan partizana koji je sa tribina stolicom u glavu pogodio Stefana Jovića dok je sedeo na klupi za rezerve. Iako još nedovoljno oporavljen od povrede Jović je u 13. minutu morao da napusti halu "Pionir" raskrvavljenog potiljka. Na kraju utakmice 500 pristalica crveno-belih pristalica zapevalo je reči dobro poznate navijačke pesme "Još jedna pobeda i titula".

Upravo taj jedan korak napravili su crveno-beli košarkaši u trećoj utakmici finalne serije i pred svojim navijačima proslavili titulu šampiona Srbije 18. juna 2015. godine. Iako nije bilo lako, posebno posle prvog poluvremena i minus devet, ali Zvezda je sjajnom odbranom u drugom poluvremenu dozvolila partizanu da postigne samo 17 poena za 20 minuta i preokrenula rezultat u svoju korist. Tačku na "i" stavio je 3,9 sekundi pre kraja Majk Cirbes hladnokrvnom realizacijom sa linije sa slobodna bacanja za konačni 58:54 i 3:0 u pobedama. Bila je ovo 61. pobeda u sezoni od ukupno 80 utakmica koliko su odigrali crveno-beli ove sezone. To je najviše pobeda i najviše odigranih utakmica u jednoj sezoni u 70 godina dugoj istoriji Crvene Zvezde. Cirbes je bio najkorisniji igrač Zvezde u trećoj utakmici sa indeksom 18 uz devet poena (3/4 za dva, 3/4 penali), 11 uhvačenih lopti i jedom asistencijom. Sjajne partije u pobedničkom timu pružili su Branko Lazić i Luka Mitrović sa po 13 poena. Ali ovu titulu i prethodna dva trofeja ove sezone osvojio je TIM.

Fantastična sezona završena je i ubedljivim skorom nad večitim rivalom (9:3). Sve je počelo pobedom u regionalnoj ABA ligi, a posle 1:1 u ligaškom delu, Zvezda je bila bolja u polufinalu 3:1 u pobedama (ukupno 4:2 u ABA ligi). Uz trijumf u polufinalu Kupa Radivoja Koraća (1:0 u Kupu), kao i 1:1 u ligaškom delu Superlige Srbije, crveno-beli su dominaciju u sezoni pokazali u finalu plej-ofa slavivši sa 3:0 (ukupno 4:1 u Superligi Srbije).

Šesnaestu titulu državnog prvak, ali prvu u samostalnoj Srbiji Crvena Zvezda je osvojila veoma ubedljivo. Ekipa Dejana Radonjića postala je prva u 70. godišnjoj istoriji Crvene zvezde koja je protivnike u plej-ofa dobila bez izgubljene utakmice u seriji - sa nulom (2:0 u polufinalu Mega Leks i 3:0 u finalu partizan).

Potvrda vrhunskih rezultata ekipa Dejana Radonjića je i podatak da 12 od 16 igrača koji su nastupali za prvi tim Zvezde dobili poziv od svoje reprezentacije. Selektor A tima Srbije Aleksandar Đorđević na širi spisak od 24 igrača koji će konkurisati za dres sa državnim grbom za šampionat Evrope uvrstio je petoricu prvotimaca Crvene Zvezde: Luku Mitorvića, Stefana Jovića, Nemanju Dangubića, Nikolu Kalinića i Bobana Marjanovića. Dva stranca Jaka Blažič i Maik Zirbes su takođe reprezentativci svojih zemalja i gledaćemo ih na EuroBasketu u dresu Slovenije, odnosno Nemačke. Na to treba dodati i podatak da još trojica članova prvog tima crveno-belih (Nikola Rebić, Marko Tejić i Đorđe Kaplanović) nalazi na spisku U-20 selekcije, i dvojica (Aleksa Radanov i Aleksandar Aranitović) na spisku U-18 reprezentacije Srbije. Zvezdin sastav pored 12 pomenutih reprezentativaca činili su i Branko Lazić (čovek sa trenutno najdužim stažom u crveno-belom dresu i jedan od najboljih defanzivaca Evrolige), i dojica stranaca sa iskustvom igranja u NBA (Marcus Williams i Charles Jenkins) koji bi mogla da igraju u svakoj reprezentaciju sveta osim njihovoj matičnoj (SAD). Među 16 igrača Crvene Zvezde koji su osvojili tri trofeja ove sezone bio je i talentovani Nikola Čvorović koji je veći deo sezone propustio zbog povrede.

Najuspešniju i najtrofejniju sezonu Crvene Zvzede treba dodati i podatak da su sve selekcije crveno-belih (pioniri, kadeti i juniori) osvojile titulu šampiona Srbije.

Nemanja Nedović

"Evropski Derik Rouz" rođen je 16. juna 1991. godine u Novoj Varoši. Još kao mali navikao se na sporski život seleći se po Francuskoj, Austriji, Italiji, jer je tamo njegov otac igrao rukomet. Vođen očevim stopama prvo je krenuo da trenira rukomet, ali mu se nije dopalo da bude golman. Potom pokušava sa tenisom i fudbal, ali je i od toga odustao kada ga je mama odvela na košarkaški trening u Askoliju (mestu u blizini Rima).

Nakon godinu dana provedenih u Italiji vraća se u Srbiju i dve godine trenira u Košarkaškom klubu Zlatar iz Nove Varoši. Sa 12 godina, još dok nije mogao da drži košarkašku loptu jednom rukom, uspeo je da zakucao odbojkašku loptu u obruč školske sale u Novoj Varoši. Nakon toga godinu dana je proveo u Šampionu iz Užica, gde je mnogo napredovao i boravak u ovom klubu je mnogo uticao na njegovu dalju karijeru.

Iz Šampiona, tadašnje Zvezdine filijale 2005. godine je došao na Mali Kalemegdan. U Zvezdi je pokazao raskošni talenat i 2008. godine plasirao se na fajnal-ejt juniorske Evrolige u Madridu, pošto su crveno-beli osvojili treće mesto na Evroliginom turniru u Beogradu. Na turniru u Železniku Nemanja je za 21,5 minuta u proseku po utakmici beležio 12,7 poena, 2,5 asistencija i jedan skok. Na fajnal-ejt u Madridu prvi put zapao za oko NBA skautima i za 22,13 minuta beležio je 12,3 poena, 1,3 asistencije i dva skoka. Sa trenerom Aleksandrom Nikitovićem stigao do titule prvaka Srbije u juniorskoj konkurenciji 2008. godine. A odlične igre u crveno-belom dresu donele su mu nagradu za najboljeg juniora SD Crvena Zvezda za 2008. godinu.

I sledeće sezone je učestvovao na Evroliginom turniru u Beogradu, ali ovoga puta Crvena Zvezda nije uspela da se plasira na fajnal-ejt u Berlin 2009. Nemanja je za 26 minuta prosečno beležio 11 poena, uz 3,5 skokova i 3,8 asistencija.

Sa 17 godina, debitovao je za prvi tim Crvene Zvzede u drugom kolu ABA (NLB) lige 7. oktobra 2008. godine protiv Krke u Novom Mestu (56:83). A 19. januara 2009. godine debitovao je i u Evrokupu protiv Brose Basketsa u Bambergu (53:67). Prve i jedini 6 poena te sezone upisao je u Last 16 fazi Evrokupa protiv našeg Hemofarma, u Beogradu (65:91). Te 2008/09 sezone Svetislav Pešić mu je dao priliku na ukupno 13 utakmica u svim takmičenjima i postigao je šest poena i to sve u Evrokupu. Iako je uglavnom radio sa prvim timom, sjsna stvar za prelazak iz juniorske u seniorsku konkurenciju bilo je igranje za drugi tim crveno-belih (Crvena Zvezda 2) koja je nastupala u prvoj B ligi. Nemanja je 23 utakmica u proseku postizao 15 poena, uz 1,7 skokova 2,2 asistencije. Za dva poena je šutirao 58,3 % (iz 6,5 pokušaja po meču), trojke 37 % (iz 4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 82,4 % (iz 3,6 pokušaja po meču).

Naredne sezone dobija veću minutažu u prvom timu i na 15 utakmica Jadranskoj ligi je u proseku je provodio 8 minuta na parketu, a beležio je 2,7 poena, 0,7 skokova i 0,8 asistencija. U četvrtfinalu Kupa Radivoja Korać Zvezda je izgubila od FMP (76:79), a Nemanja je postigao 9 poena. U Evrokupu je odigrao 5 utakmica i dao 3 poena, dok je u Superligi Srbije bio nešto efikasniji i na 16 utakmica imao je prosek od 5,6 poena, uz 1,4 skoka i 1,9 asistencija. Tokom druge seniorske sezone (2009/10) odigrao je ukupno 37 utakmica za Crvenu Zvezdu i postigao 143 poena.

Usledila je jako turbulentna sezona i borba za opstanak u Jadranskoj ligi i to sa ekipom sa kojom se Zvezda u svojoj prvoj sezoni borila za finale ABA lige. Ovoga puta, Zadrani nisu uspeli kao te 2003 da budu bolje od Zvezda, koja je sa pobedom više obezbedila opstanak. Imala je Zvezda bolji i međusobnim skorom od Zadra pošto je posle poraza u Beogradu (76:89), u drugoj utakmici u Zadru pobedila (60-83). Uz Janga i Marša, Nedović je sa 12 poena bio jedan od junaka ubedljive pobede u Zadru koja je u to vreme bila prava senzacija. U Jadranskoj ligi na 25 utakmica Nedović je u proseku beležio 10,8 poena, 1,6 skokova i 2,5 asistencija za 22,5 minuta. Za dva poena je šutirao 48,3 % (iz 6 pokušaja po meču), trojke 28,6 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 67,3 % (iz 4,3 pokušaja po meču). U Kupa Radivoja Korać Zvezda je u četvrtfinalu eliminisala Radnički basket (81:69), da bi u polufinala izgubila od FMP-a (79:90), a Nemanja je ukupno postigao 20 poena. Iako se činilo da ne može gore pred početak Superlige Srbije stranci (Entoni Majls, Rikardo Marš i Džamar Jang) su napustili klub zbog nedostatka novca, a Mihajla Uvalina zamenio je Saša Nikitović, sa kojim je Nemanja sarađivao i u mlađim kategorijama. Na 14 utakmica Superlige Nemanja je u proseku beležio 16,4 poena, 1,9 skokova i četiri asistencije za 28 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 54 % (iz 8 pokušaja po meču), trojke 35 % (iz 3,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 91 % (iz 4,6 pokušaja po meču). U ovoj turbulentnoj sezoni 2010/11 Zvezda je završila na petom mestu, a jedina svetla tačka bio je Nemanja Nedović, koji je postao nosioc igre, bio drugi strelac lige sa 230 postignutih poena, iza saigrača Uroša Nikolića (235). Nedović izbija u prvi plan i po ukupnom broju poena, je bio najefikasniji košarkaš Zvezde sa ukupno 520 poena u 41 utakmici.

Usledila je sezona konsolidacije integracijom sa FMP-om, dolaskom Nebojše Čovića za predsednika i povratka trenera Svetislava Pešića. Nedović kao najveći ljubimac Zvezdinih navijača često je atraktivnim zakucavanjima podizao navijače na noge i bio pokretačka snaga ekipe. Ali njegova osciliranja u igri i problemi u odbrani dovodili su do toga da Pešić često ostavlja na klupi. U ABA ligi je nastupio 22 puta i imao prosek od 6,7 poena, 1,4 skoka i 1,5 asistencija za 17,4 minuta. Za dva poena je šutirao 54,8 % (iz 4,2 pokušaja po meču), trojke 21,6 % (iz 1,7 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 72,4 % (iz 1,3 pokušaja po meču). U Kupa Radivoja Korać Zvezda je ovoga puta stigla do finala gde je poražena od večitog rivala (51:64), a Nemanja je u tri utakmice postigao 7 poena. Tokom sezone lako je moglo da se desi da napusti Mali Kalemegdan, ali je ponuda Lietuvas Ritasa odbijena. Navijači Zvezde ga pamte i po atraktivnom zakucavanje u prvom kolu Superlige protiv Hemofarama (73:60), kada je centra gostiju Đorđa Gagića "stavio na poster". Nedović je loptu dobio na "trojci", sjajnim prvim korakom pobegao Bakiću, a nije se zaustavio ni kada se pred njim pojavio 210 centimetara visoki centar Hemofarma. Naprotiv, iako skoro 20 centimetara niži, skočio je i onda desnom rukom zakucao "u lice" Gagiću koji ga je uz to i faulirao. U Superligi Srbije je nastupio 19 puta i postigao ukupno 113 poena i 22 asistencije, ili u proseku 5,9 poena i 1,1 asistenciju. Za dva poena je šutirao 52 % (iz 2,6 pokušaja po meču), trojke 29 % (iz 2,1 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 68 % (iz 1,9 pokušaja po meču). Usled smanjene minutaže Nemanja je te 2011/12 sezone na 44 utakmice ukupno postigao 267 poena.

U prvom timu Crvene Zvezde Nemanja Nedović je proveo četiri sezone, od 2008. do 2012. godine i postigao 936 poena na 128 takmičarskih utakmica.

Karijeru je nastavio u litvanskom Lijetuvos Ritasu, gde je u sezoni 2012/13 i na 18 utakmica u domaćem prvenstvu prosečno je postizao 11,1 poen, 2,4 skoka i 3,8 asistencija za 20,8 minuta. Za dva poena je šutirao 57,3 % (iz 4,5 pokušaja po meču), trojke 39 % (iz 3,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 78,7 % (iz 2,6 pokušaja po meču). U regionalnoj VTB  ligi odigrao je 17 utakmica i prosečno beležio 10,4 poena, 2,4 skoka i 2,5 asistenciju po meču za 21,2 minuta. Za dva poena je šutirao 44,4 % (iz 5,2 pokušaja po meču), trojke 42,4 % (iz 3,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 77,8 % (iz 1,5 pokušaja po meču). U svojoj debitanskoj sezoni u Evroligi Nemanja je na 10 utakmica prosečno postizao 9,8 poena uz 2,5 skokova i 2,1 asistenciju po meču za 23,13 minuta. Za dva poena je šutirao 38,1 % (iz 6,3 pokušaja po meču), trojke 34,3 % (iz 3,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 70 % (iz 2 pokušaja po meču).

Na Adidasovom NBA kampu u Trevizu juna 2013. godine bio najbolji u dve kategorije na fizičkim merenjima. U sprintu na ¾ terena Nedović je bio najbolji sa rezultatom od 3,15 sekunde, kao i na "reaction shuttle" (testiranje igračevih refleksa, reakcija) koje je završio za 2,91 sekeunde. Tada mu je izmeren i skok od 41 inč (104 centimetra i 14 milimetara).

Na NBA draftu 2013 izabran je kao 30. pik prve runde od strane Finiks Sansa i potom prosleđen Golden Stejt Voriorsima (Sansi dobili prava na 29. pik i Malkoma Lija). Ujedno, Nedović se upisao u istoriju jer je bio poslednji igrač čije ime je pročitao Dejvid Štern. Naime, komesar NBA lige se povukao sa funkcije u februaru 2014. godine nakon tri decenije rada. Prvo ime koje je pročitao bilo je Hakim Olajdžuvon 1984, a poslednje Nemanja Nedović 27. juna 2013 godine. Nemanje je prvi Srbin posle deset godina koji je izabran u prvoj rundi NBA Drafta. Podsećanja radi, poslednji kome je to pošlo za rukom bio je Darko Miličić 2003. godine. S' tim što je tadašnji centar vršačkog Hemofarma izabran od Detroita kao drugi pik, što je bio najbolji plasman jednog Evropljanina do tada.

Već 9. jula 2013. godine zvanično je potpisao ugovor sa Golden Stejt Voriorsima. Na 24 utakmice NBA lige sezone 2013/14 u igri je provodio svega 5,9 minuta i prosečno beležio 1,1 poen uz 0,6 skokova i 0,5 asistencija. Neko vreme igrao je i za tim Voriorsa u Razvojnoj ligi Santa Kruz, u čijem dresu je na 17 mečeva prosečno postizao 13,9 poena uz 4,2 asistencije i 2,5 skokova za 27,5 minuta na terenu. Za dva poena je šutirao 47,4 % (iz 3,1 pokušaja po meču), trojke 30,1 % (iz 5,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 86,3 % (iz 3 pokušaja po meču).

Početkom nove sezone nije dobio šansu i dolazi do raskida ugovora sa Golden Stejt Voriorsima. Nemanja je imao nesreću da Golden Stejt bude prebukiran na njegovim pozicijama. U prvoj sezoni u timu su na bekovskim pozicijama igrali Stef Kari, Klej Tomson, Džordan Kroford i Stiv Blejk a druge su umesto poslednje dvojice, u tim došli Leandro Barbosa i Šon Livingston, pa mesta za Nedovića, nažalost nije bilo.

Krajem novembra 2014. godine vraća se u Evropu i postaje član Valensije. Odigrao je 5 utakmica u Evroligi i prosečno postizao 8 poena, uz 3,6 asistencija i jedan skok po meču za 19,20 minuta. Za dva poena je šutirao 41 % (iz 4,4 pokušaja po meču), trojke 40 % (iz 3 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 100 % (iz 0,8 pokušaja po meču). Nakon ispadanja iz Evrolige Valensija je igrala Evrokup i stigla do četvrtfinala. Na 8 utakmica u Evrokupu prosečno je postizao 7,5 poena uz 1,8 skokova i 3,8 asistencija po meču za 16,34 minuta. Za dva poena je šutirao 41,2 % (iz 4,2 pokušaja po meču), trojke 30 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 77,8 % (iz 2,2 pokušaja po meču). U ENDESA ligi odigrao je 30 utakmica u prosečno je postizao 7,5 poena uz 1,4 skokova i 1,8 asistencije po meču za 15 minuta. Za dva poena je šutirao 52,9 % (iz 2,9 pokušaja po meču), trojke 37,5 % (iz 2,7 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 70 % (iz 2 pokušaja po meču).

Igrao je i za selekciju Srbije do 20 godina na tri Evropska prvenstva. Sjajan učinak imao je na Prvenstvu Evrope do 20 godina u Španiji 2011. godine kada je bio prvi strelac tima sa 19,6 poena po meču. Za seniorsku reprezentaciju Srbije debitovao je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2013. A na velikim takmičenjima debitovao na Evropskom šampionatu u Sloveniji 2013. godine, kada je na 11 utakmica postigao 98 poena i sa prosekom od 8,9 poena po meču bio četvrti strelac Srbije. Zbog povrede je propustio prošlo Svetsko prvenstvo u Španiji, gde je naša reprezentacija zauzela drugo mesto.