Milko Bjelica

Uobičajena fraza - potiče iz sportske porodice, obično se odnosi na sina nekog fudbalera ili košarkaša, ali u ovom slučaju sporsku porodicu čine dve sestre i brat. Pored porodici Bjelica oni pripadaju i Zvezdinoj pordici. Najmlađa sestra Ana je bila lider i kapiten odbojkašica Crvene zvezde sa kojima je osvojila četiri uzastopne duple krune (2010-13) i reprezentativka je Srbije. Milka je bila uspešna košarkašica crveno-bele porodice i reprezentativka je Crne Gore. Ali o njima neki drugi put, tema ove priče je Milko, Zvezdino "dete" danas uspešan evroligaški košarkaš.

Milko Bjelica rođen je 4. juna 1984. godine u Beogradu. Za Crvenu zvezdu je nastupao pet sezona (od 2001. do 2006. godine) i odigrao 158 takmičarskih utakmica u kojima je postigao 811 poena. Sa crveno-belima je osvojio jedan trofej Kupa Radivoja Koraća iz sezone 2003/04.

Za prvi tim Crvene zvezde Bjelica je debitovao u sezoni 2001/02. Tada je kao mlad i talentovan košarkaš dobio priliku na pet utakmica u svim takmičenjima u kojima je postigao 19 poena. Na 4 utakmice u Vinston Juba Ligi prosečno je postizao 4,8 poena i po jedan skok. Zvezda je sezonu završila u četvrtfinalu plej-ofa eliminacijom od večitog rivala.

Sledeće sezone je malo više igrao i na 6 utakmica Jadranske lige postigao je ukupno 11 poena, ili u proseku 1,8 poena, uz 0,5 skokova za 5,8 minuta koliko je provodio na parketu. Na 6 utakmica Frikom Juba Liga beležio je 5,2 poena, 1,9 skokova i 1,5 asistencija. Zvezda je sezonu završila u polufinalu plej-ofa eliminacijom od FMP-a 2:1 u pobedama.

Nešto ozbiljniju ulogu u timu Crvene zvezde Milko je dobio u sezoni 2003/04. Na 25 utakmica Jadranske lige u proseku je davao 4,6 poena, uz 1,9 skokova za 11,5 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 56,9 % (iz 2 pokušaja po utakmici), trojke 46,2 % (iz 1 pokušaja po utakmici) i slobodna bacanja 68,8 % (iz 1,3 pokušaja po utakmici). Na deset utakmica u ULEB kupu u proseku je postizao 4,7 poena, 2,5 skokova i 0,6 asistencija za 12 minuta koliko je provodio na praketu. Najbolju partiju pružio je protiv Metis Varese kada je imao indeks korisnosti 21, a postigao 10 poena uz 7 skokova, 6 ukradenih lopti i 2 asistencije. Te sezone sa Zvezdom je osvojio Kup Radivoja Koraća u Novom Sadu. Na tri utakmice koje je Zvezda dobila nakon produžetaka, postigao je ukupno 17 poena. Na 13 utakmica Efes Pils Superlige postizao je 5,1 poena i 1,4 skokova, a Zvezda je sezonu završila u polufinalu plej-ofa eliminacijom od Hemofarma 2:0 u pobedama.

Najbolja sezona u Zvezdinom dresu Milko je pružio sezone 2004/05, kada je na 57 utakmica postigao ukupno 372 poena. Na 32 utakmica Jadranske lige u proseku je davao 7 poena uz 2,3 skoka za 13,7 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 59,1 % (iz 2,8 pokušaja po meču), trojke 36,7 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 79,5 % (iz 1,4 pokušaja po meču). Na deset utakmica u ULEB kupu u proseku je postizao 5,7 poena uz dva skoka za 12,37 minuta koliko je provodio na praketu. Najbolju partiju pružio je u ubedljivoj pobedi protiv Benfike (106:66) kada je postigao 16 poena uz 4 skokova i 2 asistencije, imao je ukupni indeks 15. Na 13 utakmica Efes Pils Superlige postizao je 5,7 poena uz 1,4 skoka. Zvezda je sezonu završila u polufinalu plej-ofa eliminacijom od večitog rivala 2:0 u pobedama.

U sezoni 2005/06 nastupao je u Jadranskoj ligi, ULEB kupu i Superligi Srbije i Crne Gore, ali ne i u Kupu Koraća koji su njegovi saigrači osvojili. Na 18 utakmica Jadranske lige u proseku je davao 4 poena uz 1,7 skokova za 11,6 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 53,3 % (iz 1,7 pokušaja po meču), trojke 31,8 % (iz 1,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 73,1 % (iz 1,4 pokušaja po meču). U ULEB kupu prosečno je beležio 4,7 poena i 2,7 skokova za 10,43 minuta. Najbolje partije pružio je u ubedljivim pobedama Zvezde protiv Le Mansa (85:73) kada je postigao 14 poena uz 4 skokova, a imao je ukupni indeks 17, kao i protiv Skajlajnersa kada je imao indeks 19, a postigao je 13 poena uz 5 skokova i 3 asistencije. Na 20 utakmica Superligi Srbije i Crne Gore postizao je 3,6 poena i 1,5 skokova. Zvezda je u plej-ofu krenula sa deobe prvog mesta sa partizanom, koji je u Grupi A, imao isti skor kao i Zvezda u Grupi B (6-1), ali zbog bolje koš razlike partizan je imao prednost domaćeg terena, što je dovelo do 3:0 u finalu. Očekivalo se da u toj sezoni (2005/06) u potpunosti opravda epitet velikog talenta, međutim, nije pronašao mesto u rotaciji Dragana Šakote i tek odlaskom iz Crvene zvezde se u potpunosti afirmisao i izgradio ime u evropskoj košarci.

Karijeru je nastavio u Nemačkoj u timu Fantoms iz Braušvajga. Imao je Bjelica dobru sezonu (2006/07) i prosečno je beležio 12 poena, pet skokova i jednu asistenciju na 33 meča.

Leta 2007. godine potpisao je za Keln 99-ers, gde ga je trenirao bivši igrač Crvene zvezde Saša Obradović. U ULEB kupu je beležio 12,5 poena, tri skoka i 1,4 asistencije po meču za 22 minuta koliko je provodio na parketu. U Nemačkoj ligi imao je prosek od 13,2 poena, 5 skokova i 1,6 asistencija, a uvršten je i u najbolju petorku stranaca. Međutim, na kraju sezone klub se rasformirao i morao je da promeni sredinu.

Od 2008. do 2011. godine nosio je dres Lijetuvos Ritasa. Već u prvoj sezoni okitio se trofejeima baltičke lige, litvanskog prvenstva i kupa, ali i Evrokupa. Bila je to najbolja i najtrofejnija sezona u istoriji Lijetuvas Ritasa. Baltičku ligu je osvojio pobedom nad Žalgirisom u finalu (97:74). A odigrao je ukupno 19 utakmica i beležio 9,3 poena i četiri skoka za 17,1 minuta. U Evrokupu na 14 mečeva u proseku je beležio po 9,9 poena i 4,6 skokova po utakmici za 23 minuta u igri. Trofej je osvojen pobedom nad Himkiem (80:74) u Torinu. U prvenstvu Litvanije ponovo je savladali Žalgiris sa 4:1 u pobedama, a na 27 utakmica beležio je 11,9 poena i četiri skoka u proseku.

U sezoni 2009/10 po prvi put je nastupio i u Evroligi i pružio odlične igre. Na 10 mečeva u elitnom takmičenju beležio je 11,8 poena, 4,3 skoka i 1,1 asistenciju za 21,27 minuta koliko je u proseku provodio na terenu. U Baltičkoj ligi odigrao je 15 utakmica i u proseku je beležio 14 poena i 3,3 skoka za 17,3 minuta. Osvojio je duplu  krunu u Litvaniju (titulu i Kup). Na 25 prvenstvenih utakmica za 19 minuta postizao je u proseku 8,4 poena uz to beležio je i dva skoka. Za titulu je lično zaslužan jer je u "majstorici" (sedmom meču plej-ofa) u pobedi nad Žalgirisom (80:71), zabeležio 24 poena i 6 skokova, a njegovih sedam vezanih poena na početku poslednjeg perioda definitivno je rešilo pitanje pobednika.

Treće sezone u Ritasu su mu izmakli trofeji, ali je pružao sjajne partije u veoma napornoj sezoni. U elitnom takmičenju Evrope sa timom prolazi u Top 16 fazu i na 16 utakmica beleži 12,3 poena, 4,7 skokova i 1,4 asistenciju za 26 minuta. U VTB ligi odigrao je 10 utakmica i u proseku postizao 11,6 poena uz 4 skoka i 1,6 asistenciju za 23,5 minuta. U Baltičkoj ligi prosečno je beležio 7 poena i 2,8 skokova za 16 minuta na 4 utakmica koliko je odigrao. Kao vicešampion Litvanije u 30 utakmica prvenstva beležio je 10,2 poena i 3,2 skoka za 19 minuta.

Zapaženim partijama u litvanskom klubu su ga preporučile Kahi Laboral, za koju je nastupao od 2011. do 2013. godine. Zanimljivo da je u to vreme u Kahi već igra njegov prezimenjak, Nemanja, takođe nekadašnji igrač Crvene zvezde. Prve sezone u najjačem Evropskom šampionatu (ENDESA ligi) prosečno je igrao 17 minuta, a beležio je 7,5 poena i 3,2 skoka. U Evroligi je bio još bolji u 8 utakmica ostvario prosek od 10,6 poena i 4 skoka po meču za 23,39 minuta.

I sezonu 2012/13 je proveo u Vitoriji, ali je klub iz sponzorskih razloga promenuo ime u Laboral Kutxa. U najkvalitetnijem klupskom takmičenju na starom kontinentu Baskonski tim je stigao do četvrtfinala, ali su poraženi od CSKA, sa 3:1. Na 27 utakmica prosečno je beležio 5,4 poena, 2,7 skokova i 1,2 asistencije po meču za 17,18 minuta. U španskom prvenstvu na 35 utakmica prosečno je beležio 7,5 poena, tri skoka i jednu asistenciju za 17 minuta.

Bjelica je tokom letnjeg prelaznog roka 2013. godine bio na meti Crvene zvezde, ali do dogovora nije došlo, a posle duge potrage za klubom vratio se u Laboral, u čijem dresu proveo prvi deo sezone 2013/14. Za tim iz Vitorije u Evroligi na osam mečeva imao je učinak od 12,8 poena, 4,4 skoka i 1,3 asistencije. U ENDESA ligi je na 9 utakmica prosečno beležio 9 poena, 11,5 skokova i jednu asistenciju. Tokom ove sezone prvi put je igrao i  protiv svog matičnog kluba, Crvene zvezde i u prvoj utakmici postigao 14, a u drugoj samo dva poena.

Posle zapažene polousezone u Laboralu, krajem 2013. godine prelazi u turski Anadolu Efes. Već u prvoj sezoni je odigrao 14 utakmica u Evroligi i prosečno je postizao 9,4 poena, uz 2,5 skokova i 1,2 asistencije za 22 minuta po utakmici. U turskom prvenstvu je na 19 utakmica beležio 9 poena, 3,8 skokova i 1,2 asistenciju.

Sezone 2014/15 u Evroligi odigrao je 28 utakmica i u proseku beležio 7,8 poena, 2,5 skokova i 0,8 asistencija za 16 minuta koliko je provodio na praketu. U sedmom kolu Top 16 faze Evrolige u susretu sa gradskim rivalom Fenerbahčeom Bjelica je odigrao svoj jubilarni 100. meč u elitnom takmičenju. Njegov Efes stao je u četvrtfinala Evrolige posle poraza od Reala (3:1), koji je kasnije postao i šampion. Anadolu Efes je osvojio kupa Turske, a njegovo učešće završeno je posle povrede u četvrtfinalu protiv Galatasaraja. U prvenstvu Turske na 22 utakmice beležio je u proseku 11,4 poena, 4,3 skoka i jednu asistenciju za 21 minut koliko je provodio na praketu. Imao je sjajno šut za tri poena (45 %), dok je za dva poena je šutirao 50 %, a slobodna bacanja 82 %.

Prošlu sezonu je proveo takođe u Turskoj, igrajući za Darušafaku. Na 24 utakmice u Evroligi u proseku je beležio 7,5 poena, 3,4 skoka i 0,8 asistencija za 19 minuta koliko je provodio na praketu. Za dva poena je šutirao 47,4 % (iz 4 pokušaja po meču), dok je za tri poena šutirao 35,4 % (iz dva pokušaja po meču), a slobodna bacanja 67,9 % (iz 2,3 pokušaja po meču). U grupnoj fazi najbolju partiju je pružio protiv Makabija kada je dostigao ukupni indeks korisnosti 20, uz 11 postignutih poena, osam skokova i 4 asistencije. U top 16 fazi dva puta se sastao sa Crvenom zvezdom i to su bile njegove najbolje partije u toj fazi takmičenja. U Istambulu je upisao 9 poena, a u Kombank areni u Beogrdu 13 poena i šest skokova.

Tokom osam sezona u Evroligi nastupajući za Lijetvuos ritas, Laboral kuću, Anadolu Efes i Darušafaku sakupio je ukupno 135 nastupa u elitnom evropskom takmičenju. Ukupno je postigao 1 175 poena, 442 skoka i 142 asistencije, što je prosečno po meču 8,7 poena, 3,3 skoka i 1,1 asistenciju.

U prvenstvu Turske na 24 utakmice beležio je u proseku 6,7 poena, 3,5 skokova i 1,3 asistencije za 21 minut koliko je provodio na praketu. Za tri poena je šutirao 31,4 % (iz 2,1 pokušaja po utakmici), dok je za dva poena šutirao 38 % (iz 3,6 pokušaja), a slobodna bacanja 78,3 % (iz 2,5 pokušaja).

Ovog leta posle drugog pokušaja Milko je potpisao dvogodišnji ugovor sa svojim matičnim klubom i po drugi put počinje svoj mandat u Crvenoj zvezdi.

Kako ima dvojno državljanstvo (sa očeve strane srpsko, a sa majčine crnogorsko), Milko je prvo dobio poziv iz Crne Gore pa se odlučio za tu reprezentaciju. Učestvovao je na prvom nastupu Crne Gore na Evropskim prvenstvima 2011. godine u Litvaniji i na pet utakmica prosečno belžio 6 poena i 2,4 skoka. Na sledećem EuroBasketu 2013. godine u Sloveniji prosečno je postizao 5,5 poena uz 2,3 skoka. U oba učešće na Evropskim prvenstvima reprezentacija Crne Gore je završila takmičenje već u prvom krugu (jednom kao 21. a drugi put kao 17.).

XVII Titula državnog prvaka Zvezdini košarkaša

Košarkaši Crvene zvezde osvojili su XVII titulu šampiona države, i drugu godinu zaredom šampioni su Srbije. Ovo je prvi put posle 22 godine da su crveno-beli šamioni uspeli da odbrane titulu.

Ove sezone Superliga Srbija igrana u dve grupe, po 4 ekipe i 6 kola, a večiti rivali su bili raspoređeni u dve odvojene grupe. Pored ove sezone sistem podele lige u dve grupe Superlige Srbije se igrao u sezoni 2008/09, ali i sezone 2005/06 kada je bila još državna zajednica Srbije i Crne Gore.

Na "otvaranju" Superlige Srbije Zvezda je ubedljivo savladala ekipu Tamiša iz Pančeva sa 94:54. Posle plus 40, i u drugom kolu je usledila nova ubedljiva pobeda na domaćem terenu nada Metalcem (102:67). Najveći otpor ošarkašima Zvezde pružio je tim FMP-a, ali i oni su savladani rutinski (91:83). Na gostovanju u Pančevu usledila je gotovo identična pobeda kao u Beogradu (94:57), a na ovom susretu Marko Simonović je odigrao 200 meč u crveno-belom dresu. Ni gostovanje u Valjevu nije predstavljalo veći problem i usledila je još jedna pobeda nada Metalcem (78:56). U celoj grupi Zvezda je najveće probleme zadavala upravo njena "filijala" (FMP) koja je jedina kao i u prvom susretu savladana jednocifrenom razlikom (72:67). Zvezda kao aktuelni šampion, ali i osvajač ABA lige očekivano osvojila prvu poziciju posle ligaškog dela svoje grupe Superlige Srbije bez poraza sa 6 pobeda.

Rezultat Zvezde i druge drupe hteo je da se, kao i prethodne tri sezone, u polufinalu crveno-beli satanu sa Mega Leksom. Iako je to bila i repriza finala ABA lige, relativno lako i bez previše neizvesnosti Zvezda je slavila i u "Pioniru" - dvorani "Aleksandar Nikolić" (77:66), a i u dvorani "Pinki" u Sremskoj Mitrovici (84:74).

Nakon rutinskih pobeda i sigurnih 2:0 nad "roze-zelenim" usledio je novi "večiti derbi" u petom međusobno finalu Superlige zaredom.

Crvena zvezda je na najbolji način otvorila finalnu seriju Super lige Srbije protiv partizana ubedljivim trijumfom 84:53. "Plus 31" ostaće velikim slovima upisano na Zvezdinim stranicama istorijske sveske košarkaških "večitih derbija". Ovo je najubedljiviji trijumf crveno-belih u prvenstvenim mečevima sa "večitim rivalom". Kada su u pitanju pobede Crvene zvezde nad partizanom sa najvećom ikada razlikom, onda je to ona iz 1971. godine, u kojoj su crveno-beli slavili 103:71 (32 razlike). Bilo je to u nacionalnom Kupu. U ovom istorijskom derbiju trener Dejan Radonjić je 170. put vodio tim Zvezde do pobede i tako izjednačio rekord Ranka Žeravice, kao trenera sa nejviše pobeda. U ovom susretu mlada nada našeg tima Nikola Rebić je odigrao svoj 100. meč u dresu Crvene zvezde.

U drugoj utakmici finalne serije Zvezda je slavila u gostima protiv crno-belih sa 87:86 trojkom Marka Gudruića sa devet metara od tablu u poslednjoj sekundi. Gudurić prvi put je ušao u igru u 28. minutu, ostao je na parketu do poslednjeg zvuka sirene i postigao 11 poena, uključujući pobedonosnu trojku preko ruke Vanje Marinkovića 0,9 sekundi pre kraja. Iako je dobio loptu u, naizgled, bezazlenoj situaciji, podigao se na šut sa 9 metara za drugi Zvezdin trijumf dupliranje prednosti u seriji na 2:0. Ovo je bila 171 pobeda šef struke crveno-belih Dejana Radonjića, koji je postao klupski rekorder kao trener sa najviše pobeda u istoriji Crvene zvezde.

U trećem meču finala Zvezda je ispustila prvu "meč loptu" pretrpevši prvi poraz od partizana 72:75 u finalnoj seriji ali i celoj Superligi Srbije. Zanimljiv je bio sam početak meča kada je Zvezda usled sjajne odbrane do kraja prve deonice uspela da primi samo 5 poena. Ali pošto u napadu nije blistala, posle 10 minuta imala je samo +8 (13:5). Do kraja poluvremena crveno-beli su zadržali prednost ali samo na +2 (29:27). U u 36. minutu partizan je preokrenuo rezultat, a dodatni zamajac dala im je trojka Vrabca (uz grešku u koracima) u poslednjoj sekundi treće deonice za +6. Veliki psihološki pad u poslednjih deset minuta imao je za posledici i minus 15 poena, ali je Zvezda u finišu za malo napravila još jedan veliki preokret. Međutim, ovoga puta uspela je da smanjili zaostatak na -3, ali ne i da izjednači poslednjim šutem Simonovića koji je bio jedan od inicijatora tog sustizanja zaostatka.

Posle ispuštene prve "meč lopte", usledio je četvrti susret gde je Zvezda bila nominalni gost u dvorani "Pionir". Iako nije sve počela dobro po crveno-bele, koji su već u šestom minutu gubili 8 razlike (14:6). Posle toga tim sa Malog Kalemega polako sustiže rivala i u drugo poluvreme ulazi sa prednošću od 2 poena (41:39). U drugom poluvremenu crveno-beli uključuju odbrambeni štit i za treću deonicu prmaju samo 9 poena. Čak ni povreda "mozga" ekipe Stefana Jovića nije remetila taktove mašine koja je samlela svaku napadačku zamisao partizana i sporim, ali nezaustavljivim hodom gradila dvocifrenu razliku. Velika borba i tvrda odbrana nastavila se u i poslednjih deset minuta, a Zvezda je uspela da sačuva prednost do kraja utakmice. Junak pobede bio je Majk Zirbes koji je pogodio četiri slobodna bacanja u poslednjem minutu utakmice, a proglašen je i za MVP-a finala. Pored MVP-ja finala u četvrtoj utakmici blistali su Simonović i Kinzi. Pobedom u četvrtom meču finala (70:65) i sa ukupno 3:1 Zvezda je odbranila titulu prvaka Srbije. Zanimljivo, da je ovo bila treća uzastopna pobeda nominalno gostujuće ekipe u finalu plej-ofa.

Osim trofeja u domaćem šampionatu, košarkaši su ove sezone odbranili trofej i u regionalnoj ABA ligi, a plasirali su se i među osam najboljih timova Evrope. U osvajanju XVII titule državnog prvaka učestvovali su: Luku Mitorvić, Branko Lazić, Stefan Jović, Vasilije Micić, Nikola Rebić, Tarens Kinzi, Marko Gudurić, Nemanja Dangubić, Marko Simonović, Kvinsi Miler, Boriša Simanić, Maik Zirbes, i Vladimir Štimac. Uz odlično vođenje najuspešnijeg trenera Crvene zvezde Dejana Radonjića sa svojim stručnim štabom.

Ovom titulom ispisana je i nova stranica istorije Sportskog društva Crvena zvezda - jer su prvi put od 1969. godine i fudbalska i košarkaška sekcija u istoj godini osvojile titule. A još od 1951. godine Crvena zvezda nije osvojila titule u fudbalu, košarci i odbojci, što se takođe dogodilo ove sezone, i to je drugi put u istoriji Sportskog društva Crvena zvezda.

Zvezda šampion Srbije

Košarkaši Crvene Zvezde najbolji su u Srbiji. Rečenica koja je čekalna od 2006. godine i prvog prvenstva Srbije, a rečenica koja se čeka od 1998. godine je da su košarkaši Crvene Zvezde državni prvaci. Posle sedamnaest godina čekanja titule došao je i taj dan Zvezda je šampion države. Pored šampionata Srbije košarkaši Crvene Zvezde ove godine osvojili su ukupno tri trofeja ("tripletu"). Tako da po broju trofeja ovo najuspešnija sezona u 70. godina dugoj istoriji kluba sa Malog Kalemegdana.

Prvo su crveno-beli košarkaši postali pobednici Kupa Radivoja Koraća u Nišu, osvojivši 8. trofej državnog kupa. U pohodu ka trećem uzastopnom trofeju kupa u polufinalu je pobeđen večiti rival (76:67), a u finalu prošlogodišnji protivnik iz istog takmičenja Mega Leks (80:74). Zatim, po prvi put u svojoj istoriji košarkaši Crvene Zvezde su stigli do naslova najboljeg tima iz regiona osvajanjem ABA lige. Kao i kupu u polufinalu ABA lige je pobeđen večiti rival (3:1), a u finalnoj seriji Cedevita, takođe 3:1 u pobedama. Ka kraju sezone, napokon je osvojena i Superliga Srbije. Tako je prvi put u istoriji osvojena titula prvaka Srbije, a to je ukupno 16 titulu državnog prvaka za tim sa Malog Kalemegdana (12 titula osvojene su u SFRJ, 3 u SRJ i 1 u Srbiji). Tako je Luka Mitrović postao prvi kapiten Crvene Zvezde koji je u jednoj sezoni podigao tri pehara, ali i prvi kapiten koji je u 21. veku podigao trofej državnog šampiona.

Iako je titula u ABA ligi, odnosno sami ulazak u finale "najvredniji" trofrj jer obezbeđuje učešće tima u Evroligi sledeće sezone, za navijače Zvezde upravo je titula prvaka Srbije najvažnija. Ali da bi shvatili koliko je uspešna ova sezona i kolliko je bitan ovaj pehar državnog prvaka vredi se prisetiti prethodnih pokušaja u pohodu ka tituli prvaka.

Od nezavisnosti Srbije i igranja Superlige Srbije (2006/07) Crvena Zvezda je igrala pet finala, i svih pet puta stala na tom poslednjem koraku.

U prvoj sezoni Superlige Srbije 2006/07 Zvezda je vidljivo pokradeni u finalnoj seriji već u prvoj utakmici kada je Drobnjak postigao očiglednu trojku iz auta za "pobedu" partizana (91:89). Nažalos ta utakmica ostaje upamćena po toj trojci iz auta, a ne po 40 poena koje je dao Milan Gurović. Zvezda nije uspela da se vrati u igru, seriju je izgubila 3:1, a za MVP-ja plej-ofa proglašen je Milan Gurović. Iako su "večiti rivali" igrali u finalu, zanimljivo da je Zvezda ligaški deo sezone završila na četvrtoj, a partizan na trećoj poziciji.

Naredno finale i najbliža osvajanju titule prvaka Srbije Crvena Zvzeda bila je sezone 2008/09, pri prvom mandatu Svetislava Pešića na klupi crveno-belih. Tada je Zvezda prvi put osvojili prvu poziciju posle ligaškog dela, ali tada je (jedini put) Superliga Srbija igrana u dve grupe, po 4 ekipe i 6 kola, a večiti rivali su bili raspoređeni u dve odvojene grupe. Zvezda je tada bila prva u svojoj grupi sa 5 pobeda i 1 porazom i to u drugom kolu od Hemofarma (82:79). Zvezda je lako u polufinalu izbacila FMP rezultatom 3:0 u pobedama (72:69, 72:54, 55:50). Ipak, prednost domaćeg terena u finalu imao je partizan koji je u drugoj grupi bio prvi sa 6 pobeda. U finalu posle 2:0 za partizan (58:70, 54:68), Zvezda je stigla do 2:2 (63:58, 75:73), ali je finalnu seriju izgubila sa 3:2 porazom u petoj utakmici 61:73. Posle te pete utakmice Pešić je tvrdio da je večiti rival tada osvojio titulu zahvaljujući novonastalom sudijskom kriterijumu u odlučujućem, petom meču. Posle osam sezona Superlige Srbije čini se da je Zvzeda upravo te sezone bila najbliža osvajanju titule prvaka Srbije.

U prethodne tri godine Crvena Zvezda je tri puta igrala finale Superlige Srbije, ali nije uspela da osvoji trofej. Sve tri sezone Zvezda je u finalu plej-ofa gubila 3:1 u pobedama od večitog rivala.

Ni drugim mandatom na klupi Zvezde sezone 2011/12 Pešića nije uspeo da osvoji titulu sa crveno-belima. Kao trećeplasirani tim na tabeli Zvezda je imala dosta poteškoća i u polufinalu sa Radničkim, pogotov posle početnog poraza u prvoj utakmici (84:78). Ipak, uspevla je da dođe do preokreta i sa dve pobede dođe u novu mogućnost da se bori za titulu. Međutim, Zvezda gubi bitku u finalu od večitog rivala 3:1 u pobedama. Odlučujuća utakmica posle 2:1 za partizan igrana je u hali u Železniku zbog zauzetosti Pionira, ali u paklenoj atmosferi, bolje se snašao iskusan tim partizana i meč je rešen 30-ak sekundi pre (78:74).

Posle sjajnog prvog dela sezone 2012/13, ostvaren je plasman u finale ABA lige što je značilo palsman u Evroligu posle 13 sezona, zatim je usledio pad forme u Superligi Srbije i još jedan poraz u finalnoj seriji. Na ovakav rasplet uticao je kvalitet večitog rivala, ali i umor i povrede ključnih igrača (naročito Igora Rakočevića).

Nakon pobede u polufinalu (2:0) nad Mega Vizurom i pobede na gostujućem terenu u prvoj utakmici finala (88:97), činilo se da je trofej šampiona na domak ruke 2013/14. Ali u toj prvoj utakmici finala desilo se nešto što nije uobičajeno u svetu sporta, osim kod trenera partizana, kome ovo nije prvi puta da povlači ekipu sa terena (radio je to i davne 1989. kada je protiv Jugoplastike gubio 75:70 na 28 sekundi pre kraja). Razlika je samo u tome što su se ovoga puta košarkaši partizana vratili na teren, ali umesto košarke dobili smo opštu tuču na terenu i jedva završenu utakmicu. Da ćirkus iz Humske bude još veći prva violina njihovog tima posle poraza (88:97) u prvoj utakmici finala plej-ofa izjavljuje da će dobro razmisliti da li da igra za nacionalni tim. A u ironiju prepourčio da savez licencira Zvezdine igrače Dženkinsa, Lazić, Simonović... Tako je mlada nada uslovio igranje za nacionalni tim povlašćenim statusom u ostatku finalne serije. Epilog je dobro poznat, Zvezda nije uspela da se snađe u promenjenom sudijskom kriterijumu u sledećim susretima i doživela tri poraz. Četvrti susret na Zvezdinom terenu odlučen je posle produžetka, gde Zvezda protiv gostiju i sudija nije imala šansua. Zanimljivo da je jedan igrač partizana (uparavo glasnogovornik uslova igranja za reprezentaciju Srbije Bogdanović) šutirao više slobodnih bacanja nego ceo tim Zvezde. Ali da je pravda dostižna govori podatak da je upravo prozvani Simonović (uz Katića iz Zvezde) bio član reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu, iako to glasnogovornik nije želeo. Da ne govori o tome kako je savkom navijaču Zvezde bilo puno srce kada je upravo Marko Smionović pogodio dva odlučujuće slobodna bacanaja u polufinalu protiv Francuske i poslao "orlove" u finale Svetskog prvenstva.

Pored ovih pet finala Zvezda je još dva puta stala u polufinalu (2007/08 i 2009/10), i oba puta je seriju izgubila 2:0 u pobedama od večitog rivala. Jednom je Zvzeda takmičenje Superlige Srbije završila pre plej-ofa bilo je to sezone 2010/11 kada je zauzela petu poziciju na tabeli.

Ono što razlikuje ovu sezonu od ostalih sezona Superlige Srbije jeste da je Zvezda bila prva posle ligaškog dela takmičenja i imala prednost domaćeg terena u finalu. U Srbiji u ovom takmičenju to je prvi put da Zvezda ima prednost domaćeg terena. Naravno, ovde pričamo samo o košarci u samostalnoj Srbiji od 2006 godine. Ako bi išli dalje došli bi do sezone 2005/06 i tada je Superliga Srbije i Crne Gore igrana u dve grupe. Zvezda krenuli u plej-of sa deobe prvog mesta sa partizanom, koji je u Grupi A, imao isti skor kao i Zvezda u Grupi B (9/1), ali zbog bolje koš razlike nije imala prednost domaćeg terena. A poslednji put prednost domaćeg terena i prvu poziciju na tabeli pred plej-of Zvezda je imala sada već davne 1993. godine u ligi SRJ. Upravo ta prednost domaćeg terena donela je 13. titulu prvaka u klupskoj istoriji posle 21 godine čekanja, jer je u petoj utakmici savladan večiti rival (72:64).

Ove sezone Crvena Zvezda ima skoro savršenu Superligu Srbije i u ligaškom delu šampionata zabeležili su 13 pobeda i jedan poraz. Sve je počelo ubedljivim pobedama nad Mega Leksom (107:83) i Metalcem (76:69), a zatim je usledila jednomesečna pauza zbog plej-ofa ABA lige. Posle osvojila ABA lige, ponovo kreće nezaustaviva mašinerija sa Malog Kalemegdana i redom su "padali" Tamiš (84:54), Konstantin (87:60), FMP (81:69), Vojvodina (87:58) i partizan (92:76) i još jednom Mega Leks (90:86), Metalac (87:69), Tamiš (74:52), Konstantin (104:68), FMP (91:77), Vojvodina (91:82) i jedan poraz od partizana (82:92). Zvezda je ligaški deo takmičenja završili na prvoj poziciji sa skorom 13/1. Isti skor imao je i večiti rival, ali i lošiji međusobni skor jer je prvi meč Zvezda dobila sa 16 poena razlike (92:76) a drugi izgubila sa 10 (82:92), time je obezbedila prednost domaćeg terena u eventualnom finalu.

Pored poraza u poslednjem kolu bez posledica, teže nego igde u Superligi Srbije Zvezda je do pobede došla u Sremskoj Mitrovicu. Samo pet minuta pre kraja utakmice imala je Mega velikih osam poena prednosti, ali je u samom finišu do izražaja došao kvalitet crveno-belih i srce pobednika (90:86). Interesantno da najveći otpor izabranicima Dejana Radonjića u Pioniru pružila je ekipa Vojvodine (91:82), ali bilo je evidentno i da beogradski crveno-beli ne igraju u najjačem ritmu, već tačno koliko je bilo potrebno da se obezbedi još jedna pobeda.

Boban Marjanović je poneo MVP titulu i u ovom takmičenju, pošto je sakupio najviše 354 indeksni poena (25,3 po meču). Uz Bobija i Čarls Dženkins sa 11 poena i indeksom 14,5 po utakmici našao se u idealnoj petorci ligaškog dela Superlige Srbije.

Kao i prethodne dve sezone u polufinalu plej-ofa Superlige, Zvezda se sastala sa Mega Leksom. U prvoj utakmici u Pioniru crveno-beli su rutinski i ubedljivo pobedili "roze-ljubičaste" (109:80). U drugom meču u Sremskoj Mitrovici domaći tim je imao veliku šansu da slavi, ali su crveno-beli mini serijom 5:0, uz šest promašaja i dve izgubljene lopte Mege u poslednja tri i po minuta preuzeli vođstvo. Nije im pomoglo ni Kalinićevo gubljenje lopte na 11 sekundi pre kraja susreta, jer je Kešelj promašio šut van linije 6,75 za pobedu. Ovom pobedom (89:90) crveno-beli su došli do konačnih 2:0 u polufinalnoj seriji i plasirali se u finale. Bila je ovo 1000. pobeda Crvene Zvezde u državnim prvenstvima u 1568 odigranih utakmica od 1946. godine pa sve do danas.

Zanimljivo je da je ovo bio sedmi međusobni duel Zvezde i Mega Leksa ove sezone, a crveno-beli su ostvarili svih sedam pobeda. Zvezda je i treći put ove sezone u gostima kaznila Milojevićev tim za veliki pad u prelomnim momentima.

Četrvrtu godinu zaredom u finalnoj serije plej-ofa Superlige Srbije Crvena Zvezda se sastala sa večitim rivalom. Ove sezone prednost domaćeg terena u prvom meču materijalizovana je od strane košarkaša Zvzede ubedljivom pobedom (78:64). Ključnu razliku crveno-beli su napravili zahvaljujući izvanrednoj odbrani u trećoj deonici kada su večitom rivalu dozvolili da postigne samo deset poena (19:10). Prvi meč finalne serije plej-ofa između "večitih rivala" obeležio je potez Zvezdinog beka Branka Lazića. Akcija u kojoj je veliki posao odradio Boban Marjanović ulaskom u reket i navlačenjem dvojice igrača na sebe otvorila je Laziću prostor da od linije za tri poena krene u trk ka košu i izvede brutalno zakucavanje i tako upiše svoj 1000. poena u dresu Crvene Zvezde. Završnicu utakmice je obeležio veliki broj faulova koji su pravili košarkaši partizana čak i kada je lopta bila van igre. Tako je utakmica u vrelom Pioniru produžena na skoro dva sata. Pored celog tima koji je nadoknadio nedostatak povređenog Jovića, najveće pohvale i zasluge za trijumf Zvezde ima nemački centar Maik Cirbes, koji je sa 17 poena, 5 skokova i indeksom korisnosti 23 za skoro pola sata na terenu potpuno odmenio rovitog Bobana Marjanovića.

Brejkom u drugoj utakmici finalne serije (72:69) Crvena Zvezda je došli do 2:0 u pobedama i na korak od trofeja. Igrač odluke bio je Nikola Kalinić, koji je ugrabio loptu posle promašenog slobodnog bacanja Mitrovića i postigao pobedonosne poene na 11 sekundi pre kraja. Zanimljivo sličnim potezom Kalinić je doneo pobedu Crvenoj Zvezdi i u Podgorici protiv Budućnosti (77:76), samo je tada drugo bacanje promaašio Vilijams. Iako nije bio košgeterski na svom nivou (4/7 za dva, 0/6 za tri), Kalinić je završio meč sa 12 poena, devet skokova i čak šest ukradenih lopti. Najefikasniji u pobedničkom timu bio je Čarls Dženkins sa 18 poena (4/6 za dva, 3/8 za tri) od toga 11 u četvrtoj četvrtini i pet skokova. Pored neizvesne završnice, ovaj derbi je obeležio i huligan partizana koji je sa tribina stolicom u glavu pogodio Stefana Jovića dok je sedeo na klupi za rezerve. Iako još nedovoljno oporavljen od povrede Jović je u 13. minutu morao da napusti halu "Pionir" raskrvavljenog potiljka. Na kraju utakmice 500 pristalica crveno-belih pristalica zapevalo je reči dobro poznate navijačke pesme "Još jedna pobeda i titula".

Upravo taj jedan korak napravili su crveno-beli košarkaši u trećoj utakmici finalne serije i pred svojim navijačima proslavili titulu šampiona Srbije 18. juna 2015. godine. Iako nije bilo lako, posebno posle prvog poluvremena i minus devet, ali Zvezda je sjajnom odbranom u drugom poluvremenu dozvolila partizanu da postigne samo 17 poena za 20 minuta i preokrenula rezultat u svoju korist. Tačku na "i" stavio je 3,9 sekundi pre kraja Majk Cirbes hladnokrvnom realizacijom sa linije sa slobodna bacanja za konačni 58:54 i 3:0 u pobedama. Bila je ovo 61. pobeda u sezoni od ukupno 80 utakmica koliko su odigrali crveno-beli ove sezone. To je najviše pobeda i najviše odigranih utakmica u jednoj sezoni u 70 godina dugoj istoriji Crvene Zvezde. Cirbes je bio najkorisniji igrač Zvezde u trećoj utakmici sa indeksom 18 uz devet poena (3/4 za dva, 3/4 penali), 11 uhvačenih lopti i jedom asistencijom. Sjajne partije u pobedničkom timu pružili su Branko Lazić i Luka Mitrović sa po 13 poena. Ali ovu titulu i prethodna dva trofeja ove sezone osvojio je TIM.

Fantastična sezona završena je i ubedljivim skorom nad večitim rivalom (9:3). Sve je počelo pobedom u regionalnoj ABA ligi, a posle 1:1 u ligaškom delu, Zvezda je bila bolja u polufinalu 3:1 u pobedama (ukupno 4:2 u ABA ligi). Uz trijumf u polufinalu Kupa Radivoja Koraća (1:0 u Kupu), kao i 1:1 u ligaškom delu Superlige Srbije, crveno-beli su dominaciju u sezoni pokazali u finalu plej-ofa slavivši sa 3:0 (ukupno 4:1 u Superligi Srbije).

Šesnaestu titulu državnog prvak, ali prvu u samostalnoj Srbiji Crvena Zvezda je osvojila veoma ubedljivo. Ekipa Dejana Radonjića postala je prva u 70. godišnjoj istoriji Crvene zvezde koja je protivnike u plej-ofa dobila bez izgubljene utakmice u seriji - sa nulom (2:0 u polufinalu Mega Leks i 3:0 u finalu partizan).

Potvrda vrhunskih rezultata ekipa Dejana Radonjića je i podatak da 12 od 16 igrača koji su nastupali za prvi tim Zvezde dobili poziv od svoje reprezentacije. Selektor A tima Srbije Aleksandar Đorđević na širi spisak od 24 igrača koji će konkurisati za dres sa državnim grbom za šampionat Evrope uvrstio je petoricu prvotimaca Crvene Zvezde: Luku Mitorvića, Stefana Jovića, Nemanju Dangubića, Nikolu Kalinića i Bobana Marjanovića. Dva stranca Jaka Blažič i Maik Zirbes su takođe reprezentativci svojih zemalja i gledaćemo ih na EuroBasketu u dresu Slovenije, odnosno Nemačke. Na to treba dodati i podatak da još trojica članova prvog tima crveno-belih (Nikola Rebić, Marko Tejić i Đorđe Kaplanović) nalazi na spisku U-20 selekcije, i dvojica (Aleksa Radanov i Aleksandar Aranitović) na spisku U-18 reprezentacije Srbije. Zvezdin sastav pored 12 pomenutih reprezentativaca činili su i Branko Lazić (čovek sa trenutno najdužim stažom u crveno-belom dresu i jedan od najboljih defanzivaca Evrolige), i dojica stranaca sa iskustvom igranja u NBA (Marcus Williams i Charles Jenkins) koji bi mogla da igraju u svakoj reprezentaciju sveta osim njihovoj matičnoj (SAD). Među 16 igrača Crvene Zvezde koji su osvojili tri trofeja ove sezone bio je i talentovani Nikola Čvorović koji je veći deo sezone propustio zbog povrede.

Najuspešniju i najtrofejniju sezonu Crvene Zvzede treba dodati i podatak da su sve selekcije crveno-belih (pioniri, kadeti i juniori) osvojile titulu šampiona Srbije.

Nemanja Nedović

"Evropski Derik Rouz" rođen je 16. juna 1991. godine u Novoj Varoši. Još kao mali navikao se na sporski život seleći se po Francuskoj, Austriji, Italiji, jer je tamo njegov otac igrao rukomet. Vođen očevim stopama prvo je krenuo da trenira rukomet, ali mu se nije dopalo da bude golman. Potom pokušava sa tenisom i fudbal, ali je i od toga odustao kada ga je mama odvela na košarkaški trening u Askoliju (mestu u blizini Rima).

Nakon godinu dana provedenih u Italiji vraća se u Srbiju i dve godine trenira u Košarkaškom klubu Zlatar iz Nove Varoši. Sa 12 godina, još dok nije mogao da drži košarkašku loptu jednom rukom, uspeo je da zakucao odbojkašku loptu u obruč školske sale u Novoj Varoši. Nakon toga godinu dana je proveo u Šampionu iz Užica, gde je mnogo napredovao i boravak u ovom klubu je mnogo uticao na njegovu dalju karijeru.

Iz Šampiona, tadašnje Zvezdine filijale 2005. godine je došao na Mali Kalemegdan. U Zvezdi je pokazao raskošni talenat i 2008. godine plasirao se na fajnal-ejt juniorske Evrolige u Madridu, pošto su crveno-beli osvojili treće mesto na Evroliginom turniru u Beogradu. Na turniru u Železniku Nemanja je za 21,5 minuta u proseku po utakmici beležio 12,7 poena, 2,5 asistencija i jedan skok. Na fajnal-ejt u Madridu prvi put zapao za oko NBA skautima i za 22,13 minuta beležio je 12,3 poena, 1,3 asistencije i dva skoka. Sa trenerom Aleksandrom Nikitovićem stigao do titule prvaka Srbije u juniorskoj konkurenciji 2008. godine. A odlične igre u crveno-belom dresu donele su mu nagradu za najboljeg juniora SD Crvena Zvezda za 2008. godinu.

I sledeće sezone je učestvovao na Evroliginom turniru u Beogradu, ali ovoga puta Crvena Zvezda nije uspela da se plasira na fajnal-ejt u Berlin 2009. Nemanja je za 26 minuta prosečno beležio 11 poena, uz 3,5 skokova i 3,8 asistencija.

Sa 17 godina, debitovao je za prvi tim Crvene Zvzede u drugom kolu ABA (NLB) lige 7. oktobra 2008. godine protiv Krke u Novom Mestu (56:83). A 19. januara 2009. godine debitovao je i u Evrokupu protiv Brose Basketsa u Bambergu (53:67). Prve i jedini 6 poena te sezone upisao je u Last 16 fazi Evrokupa protiv našeg Hemofarma, u Beogradu (65:91). Te 2008/09 sezone Svetislav Pešić mu je dao priliku na ukupno 13 utakmica u svim takmičenjima i postigao je šest poena i to sve u Evrokupu. Iako je uglavnom radio sa prvim timom, sjsna stvar za prelazak iz juniorske u seniorsku konkurenciju bilo je igranje za drugi tim crveno-belih (Crvena Zvezda 2) koja je nastupala u prvoj B ligi. Nemanja je 23 utakmica u proseku postizao 15 poena, uz 1,7 skokova 2,2 asistencije. Za dva poena je šutirao 58,3 % (iz 6,5 pokušaja po meču), trojke 37 % (iz 4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 82,4 % (iz 3,6 pokušaja po meču).

Naredne sezone dobija veću minutažu u prvom timu i na 15 utakmica Jadranskoj ligi je u proseku je provodio 8 minuta na parketu, a beležio je 2,7 poena, 0,7 skokova i 0,8 asistencija. U četvrtfinalu Kupa Radivoja Korać Zvezda je izgubila od FMP (76:79), a Nemanja je postigao 9 poena. U Evrokupu je odigrao 5 utakmica i dao 3 poena, dok je u Superligi Srbije bio nešto efikasniji i na 16 utakmica imao je prosek od 5,6 poena, uz 1,4 skoka i 1,9 asistencija. Tokom druge seniorske sezone (2009/10) odigrao je ukupno 37 utakmica za Crvenu Zvezdu i postigao 143 poena.

Usledila je jako turbulentna sezona i borba za opstanak u Jadranskoj ligi i to sa ekipom sa kojom se Zvezda u svojoj prvoj sezoni borila za finale ABA lige. Ovoga puta, Zadrani nisu uspeli kao te 2003 da budu bolje od Zvezda, koja je sa pobedom više obezbedila opstanak. Imala je Zvezda bolji i međusobnim skorom od Zadra pošto je posle poraza u Beogradu (76:89), u drugoj utakmici u Zadru pobedila (60-83). Uz Janga i Marša, Nedović je sa 12 poena bio jedan od junaka ubedljive pobede u Zadru koja je u to vreme bila prava senzacija. U Jadranskoj ligi na 25 utakmica Nedović je u proseku beležio 10,8 poena, 1,6 skokova i 2,5 asistencija za 22,5 minuta. Za dva poena je šutirao 48,3 % (iz 6 pokušaja po meču), trojke 28,6 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 67,3 % (iz 4,3 pokušaja po meču). U Kupa Radivoja Korać Zvezda je u četvrtfinalu eliminisala Radnički basket (81:69), da bi u polufinala izgubila od FMP-a (79:90), a Nemanja je ukupno postigao 20 poena. Iako se činilo da ne može gore pred početak Superlige Srbije stranci (Entoni Majls, Rikardo Marš i Džamar Jang) su napustili klub zbog nedostatka novca, a Mihajla Uvalina zamenio je Saša Nikitović, sa kojim je Nemanja sarađivao i u mlađim kategorijama. Na 14 utakmica Superlige Nemanja je u proseku beležio 16,4 poena, 1,9 skokova i četiri asistencije za 28 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 54 % (iz 8 pokušaja po meču), trojke 35 % (iz 3,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 91 % (iz 4,6 pokušaja po meču). U ovoj turbulentnoj sezoni 2010/11 Zvezda je završila na petom mestu, a jedina svetla tačka bio je Nemanja Nedović, koji je postao nosioc igre, bio drugi strelac lige sa 230 postignutih poena, iza saigrača Uroša Nikolića (235). Nedović izbija u prvi plan i po ukupnom broju poena, je bio najefikasniji košarkaš Zvezde sa ukupno 520 poena u 41 utakmici.

Usledila je sezona konsolidacije integracijom sa FMP-om, dolaskom Nebojše Čovića za predsednika i povratka trenera Svetislava Pešića. Nedović kao najveći ljubimac Zvezdinih navijača često je atraktivnim zakucavanjima podizao navijače na noge i bio pokretačka snaga ekipe. Ali njegova osciliranja u igri i problemi u odbrani dovodili su do toga da Pešić često ostavlja na klupi. U ABA ligi je nastupio 22 puta i imao prosek od 6,7 poena, 1,4 skoka i 1,5 asistencija za 17,4 minuta. Za dva poena je šutirao 54,8 % (iz 4,2 pokušaja po meču), trojke 21,6 % (iz 1,7 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 72,4 % (iz 1,3 pokušaja po meču). U Kupa Radivoja Korać Zvezda je ovoga puta stigla do finala gde je poražena od večitog rivala (51:64), a Nemanja je u tri utakmice postigao 7 poena. Tokom sezone lako je moglo da se desi da napusti Mali Kalemegdan, ali je ponuda Lietuvas Ritasa odbijena. Navijači Zvezde ga pamte i po atraktivnom zakucavanje u prvom kolu Superlige protiv Hemofarama (73:60), kada je centra gostiju Đorđa Gagića "stavio na poster". Nedović je loptu dobio na "trojci", sjajnim prvim korakom pobegao Bakiću, a nije se zaustavio ni kada se pred njim pojavio 210 centimetara visoki centar Hemofarma. Naprotiv, iako skoro 20 centimetara niži, skočio je i onda desnom rukom zakucao "u lice" Gagiću koji ga je uz to i faulirao. U Superligi Srbije je nastupio 19 puta i postigao ukupno 113 poena i 22 asistencije, ili u proseku 5,9 poena i 1,1 asistenciju. Za dva poena je šutirao 52 % (iz 2,6 pokušaja po meču), trojke 29 % (iz 2,1 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 68 % (iz 1,9 pokušaja po meču). Usled smanjene minutaže Nemanja je te 2011/12 sezone na 44 utakmice ukupno postigao 267 poena.

U prvom timu Crvene Zvezde Nemanja Nedović je proveo četiri sezone, od 2008. do 2012. godine i postigao 936 poena na 128 takmičarskih utakmica.

Karijeru je nastavio u litvanskom Lijetuvos Ritasu, gde je u sezoni 2012/13 i na 18 utakmica u domaćem prvenstvu prosečno je postizao 11,1 poen, 2,4 skoka i 3,8 asistencija za 20,8 minuta. Za dva poena je šutirao 57,3 % (iz 4,5 pokušaja po meču), trojke 39 % (iz 3,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 78,7 % (iz 2,6 pokušaja po meču). U regionalnoj VTB  ligi odigrao je 17 utakmica i prosečno beležio 10,4 poena, 2,4 skoka i 2,5 asistenciju po meču za 21,2 minuta. Za dva poena je šutirao 44,4 % (iz 5,2 pokušaja po meču), trojke 42,4 % (iz 3,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 77,8 % (iz 1,5 pokušaja po meču). U svojoj debitanskoj sezoni u Evroligi Nemanja je na 10 utakmica prosečno postizao 9,8 poena uz 2,5 skokova i 2,1 asistenciju po meču za 23,13 minuta. Za dva poena je šutirao 38,1 % (iz 6,3 pokušaja po meču), trojke 34,3 % (iz 3,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 70 % (iz 2 pokušaja po meču).

Na Adidasovom NBA kampu u Trevizu juna 2013. godine bio najbolji u dve kategorije na fizičkim merenjima. U sprintu na ¾ terena Nedović je bio najbolji sa rezultatom od 3,15 sekunde, kao i na "reaction shuttle" (testiranje igračevih refleksa, reakcija) koje je završio za 2,91 sekeunde. Tada mu je izmeren i skok od 41 inč (104 centimetra i 14 milimetara).

Na NBA draftu 2013 izabran je kao 30. pik prve runde od strane Finiks Sansa i potom prosleđen Golden Stejt Voriorsima (Sansi dobili prava na 29. pik i Malkoma Lija). Ujedno, Nedović se upisao u istoriju jer je bio poslednji igrač čije ime je pročitao Dejvid Štern. Naime, komesar NBA lige se povukao sa funkcije u februaru 2014. godine nakon tri decenije rada. Prvo ime koje je pročitao bilo je Hakim Olajdžuvon 1984, a poslednje Nemanja Nedović 27. juna 2013 godine. Nemanje je prvi Srbin posle deset godina koji je izabran u prvoj rundi NBA Drafta. Podsećanja radi, poslednji kome je to pošlo za rukom bio je Darko Miličić 2003. godine. S' tim što je tadašnji centar vršačkog Hemofarma izabran od Detroita kao drugi pik, što je bio najbolji plasman jednog Evropljanina do tada.

Već 9. jula 2013. godine zvanično je potpisao ugovor sa Golden Stejt Voriorsima. Na 24 utakmice NBA lige sezone 2013/14 u igri je provodio svega 5,9 minuta i prosečno beležio 1,1 poen uz 0,6 skokova i 0,5 asistencija. Neko vreme igrao je i za tim Voriorsa u Razvojnoj ligi Santa Kruz, u čijem dresu je na 17 mečeva prosečno postizao 13,9 poena uz 4,2 asistencije i 2,5 skokova za 27,5 minuta na terenu. Za dva poena je šutirao 47,4 % (iz 3,1 pokušaja po meču), trojke 30,1 % (iz 5,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 86,3 % (iz 3 pokušaja po meču).

Početkom nove sezone nije dobio šansu i dolazi do raskida ugovora sa Golden Stejt Voriorsima. Nemanja je imao nesreću da Golden Stejt bude prebukiran na njegovim pozicijama. U prvoj sezoni u timu su na bekovskim pozicijama igrali Stef Kari, Klej Tomson, Džordan Kroford i Stiv Blejk a druge su umesto poslednje dvojice, u tim došli Leandro Barbosa i Šon Livingston, pa mesta za Nedovića, nažalost nije bilo.

Krajem novembra 2014. godine vraća se u Evropu i postaje član Valensije. Odigrao je 5 utakmica u Evroligi i prosečno postizao 8 poena, uz 3,6 asistencija i jedan skok po meču za 19,20 minuta. Za dva poena je šutirao 41 % (iz 4,4 pokušaja po meču), trojke 40 % (iz 3 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 100 % (iz 0,8 pokušaja po meču). Nakon ispadanja iz Evrolige Valensija je igrala Evrokup i stigla do četvrtfinala. Na 8 utakmica u Evrokupu prosečno je postizao 7,5 poena uz 1,8 skokova i 3,8 asistencija po meču za 16,34 minuta. Za dva poena je šutirao 41,2 % (iz 4,2 pokušaja po meču), trojke 30 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 77,8 % (iz 2,2 pokušaja po meču). U ENDESA ligi odigrao je 30 utakmica u prosečno je postizao 7,5 poena uz 1,4 skokova i 1,8 asistencije po meču za 15 minuta. Za dva poena je šutirao 52,9 % (iz 2,9 pokušaja po meču), trojke 37,5 % (iz 2,7 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 70 % (iz 2 pokušaja po meču).

Igrao je i za selekciju Srbije do 20 godina na tri Evropska prvenstva. Sjajan učinak imao je na Prvenstvu Evrope do 20 godina u Španiji 2011. godine kada je bio prvi strelac tima sa 19,6 poena po meču. Za seniorsku reprezentaciju Srbije debitovao je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2013. A na velikim takmičenjima debitovao na Evropskom šampionatu u Sloveniji 2013. godine, kada je na 11 utakmica postigao 98 poena i sa prosekom od 8,9 poena po meču bio četvrti strelac Srbije. Zbog povrede je propustio prošlo Svetsko prvenstvo u Španiji, gde je naša reprezentacija zauzela drugo mesto.

Zvezdini juniori najbolji u Srbiji i drugi u Evropi

Malo je nedostajalo da najbolji juniori Srbije postanu i najbolji u Evropi. Imali su priliku mladi košarkaši Crvene Zvezde drugu godinu zaredom da osvoje titulu prvaka Evrope, ali ovoga puta stali su na polednjoj prepreci.

Drugi u Evropi, nije mala stvar. Niko se ne bi bunio da i ostale sekcije i klubovi SD Crvene Zvzede budu drugu u Evropi u svojoj konkurenciji.

Imalju mladi košarkaši Crvene Zvezde sjajnu sezonu, osvojili su Evroligin kvalifikaci turnir u Beogradu i prvenstvo Srbije pobedom na završnom turniru u Čačku. Dominacija u mlađim kategorijama potvrdili su sve kategorije crveno-belih, jer pored juniora titulu šampiona Srbije osvojili su i pioniri i kadeti, kao i kadetkinje i juniorke ŽKK Crvene Zvezde.

No, ovo je priča o selekciji crveno-belih do 18 godina pa krenimo redom...

Prvo je Zvezdina selekcija do 18 godina po peti put od 2011. godine osvojila Evroligin kvalifikacioni u Beogradu (Adidas Next Generation turnira – Matrko Ivković) i tako obezbedila učešće na završnom turniru u Madridu. Prvu poziciju u A grupe crveno-beli su obezbedili ubedljivim pobedama nad Albom (96:64), Verloseom (97:46) i Mega Leksom (80:62). Ništa manje ubedljivo, u polufinalu Zvezdini klinci savladali su Zemun (94:69), a posebnio su se istakli Nemanja Kapetanović sa 18 poena i Vojislav Stojanović koji je uz 16 koševa upisao i sedam skokova. Sjajnom timskom igrom i agresivnom odbranom u finalu je savladan večiti rival (73:51). Efikasniji od ostalih bili su Nikola Popović sa 14 i sjajni Aleksa Radanov sa 11 poena, a najkorisniji igrač finala bio je Stefan Kenić sa 16 indeksnih poena, koji je uz 4 poena zabeležio je 11 skokova.

Zvezda je turnir završila bez poraza, a koliko su crveno-beli bili dominantni pokazije i podatak da su u proseku postizali 88 poena i dozvoljavala protivniku da da samo 58,4 poena po utakmici. Pet pobeda, sa neverovatnom prosečnom razlikom od 29,6 poena.

Drugu godinu za redom za najkorisnijeg igrača turnira proglašen je Vojislav Stojanović, a uvršten je i u najbolju petorku turnira. Voja je na 5 utakmica turnira prosečno beležio 9 poena, 4,8 skoka i 4 asistencije, uz indeks 13,4 po meču za 19 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 75 % (iz 3,2 pokušaja po meču), trojke 23,8 % (iz 4,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 60 % (iz 2 pokušaja po meču).

Osvajanjem finalnog turnira u Čačku, juniori Crvene Zvezde posle sjajne sezone u prvenstvu postali su i šampioni Srbije. Zvezdina selekcija do 18 godina u polufinalu je savladala Beovuk (90:67), a u finalu posle dramatične završnice i Kaptanovićeve trojke sa više od sedam metara uz zvuk sirene i večitog rivala (69:66). Zanimljivo da mladi košarkaš Nemanja Kapetanović drugu godinu u nizu trojkom uz zvuk sirene odlučio juniorskog šampiona Srbije u duelima "večitih" rivala. Prošle sezone Kapetanović je trojkom doneo partizanu trofej, u međuvremenu je crno-beli zamenio crveno-belim dresom, i sada na isti način doneo titulu Zvezdi. Pored junaka utakmice, trebalo bi svakako pomenuti i Aleksandra Aranitovića koji je meč završio sa čak 26 poena uz šest skokova i četiri asistencije što mu je donelo indeks korisnosti 29 i epitet igrača utakmice.

Treba napomenuti da je supertalentovani Aranitović bio i najkorisniji igrač finalnog turnira kadetske lige Srbije gde je takođe postao šampion sa Crvenom Zvezdom. Titule u dve konkurencije osvojili su i Aleksa Radanov i Matija Radović. Ipak, ni to nije sve jer je Aranitovića zajedno sa Radanovim debitovao i za prvi tim Crvene Zvezde.

Kruna sezone bio je fajnal-ejt u Madridu, ali juniori Zvezde nisu uspeli da odbrane titulu prvaka Evrope osvojenu prošle godine u Milanu. Izabranici Slobodana Klipe bili su najbolji tim B grupe, ispred Unikahe, Sparsa i Žalgirisa. Zvezdina deca u prvom kolu savladali su Unikahu iz Malage rezultatom 73:68. Najefikasniji u redovima crveno-belih bio je Boriša Simanić sa 13 poena i 6 skokova, a dvocifren učinak ostvarili su još Vojislav Stojanović sa 12 poena, 5 skokova i 6 asistencija i Aleksa Radanov sa 10 poena, 6 skokova i 4 asistencije. Zatim u drugom kolu aktuelni šampion Evrope ubedljivo je deklasirao i sarajevske Sparse (95:47). Najbolji među pobednicima je bio Stojanović sa 18 poena, 6 skokova i 8 asistencija, a istakli su se i Aranitović sa 16, odnosno Miladinović sa 14 poena. Uz poraz Žalgirisa od Unikahe ove dve pobede su bile dovoljne za konačnu prvu poziciju u grupi i plasman u finale završnog turnira Evrolige već posle dve runde grupne faze. U poslednjem kolu B grupe u meču bez takmičarskog značaja Zvezda je poražen od Žalgirisa (63:72). Najefikasniji pojedinac u crveno-belom timu bio je Aranitović sa 18 poena, 4 skokova i 4 asistencije, a strateg Zvezde Slobodan Klipa promešao je karte i odmarao lakše povređenog Aleksu Radanova.

U finalu kao i prošle godine u Milanu mladi košarkaši Crvene Zvezde igrali su sa madridskim Realom. Ovoga puta u Madridu crveno-beli juniori nisu uspeli da odbrane titulu šampiona Evrope pošto su poraženi od domaćeg Reala u dramatičnoj završnici 73:70. U vrlo neizvesnoj završnici crveno-beli su imali priliku da u dva napada u poslednjih 10 sekundi dođu do izjednačenja, ali je nisu iskoristili. Aranitović je promašio trojku za produžetak sa devet metara, ali je pre toga bio najbolji akter meča sa 26 poena (5/14 za dva, 3/10 za tri), 6 skokova i 5 ukradenih lopti.  

Trener Slobodan Klipa selektirao je juniorski tim koji čine: David Miladinović, Ivan Ćorović, Nemanja Kapetanović, Aleksandra Aranitovića, Vojislav Stojanović, Aleksa Radanov, Stefan Kenić, Jovan Drljača, Nikola Popović, Boriša Simanić, Nikola Rakićević i Matija Radović. Pored ostatka stručnog štaba i komplrtne uprave zasluge za Zvezdine uspehe u juniorskoj konkurenciji ima i Marko Bordaš koji je igrao na kvalifikacionom turniru u Beogradu, kao i Bratislav Jeković, Nikola Kovačević, Jovan Andjelković, Pavle Cvetinović i Minja Cvetković koji su bili članovi šampionskog tima u prvenstvu Srbije.

Prvim mestom u Srbiji i drugim u Evropi Zvezda je pokazala da se u njenoj školi izvanredno radi sa mlađim kategorijama, a da pored Aranitovića, Radanova i Simanića za budućnost klub sa Malog Kalemegdana nema zime.

Nemanja Bjelica

Trenutno jedan od najbolji košarkaša Evrope, zvenično najkorisniji igrača (MVP) Evrolige za sezonu 2014/15 je Nemanja Bjelica - popularni Beli. Jedni ga nazivaju "srpski Toni Kukoč", a drugi "balkanskom verzijom Dirka Novickog", a u domovini ga smatraju "istinskim naslednikom Dejana Bodiroge". Sa visinom od 209 cm i rasponom ruku od 222 cm (kao Sabonis), jedan je od retkih igrača koji mogu podjednako uspešno da igra od plejmejkera do centra, "ol raund" igrač.

Rođen je 9. maja 1988. godine u Beogradu. Već kao klinac od sedam godina počeo je da trenira košarku u OŠ "20. oktobar", koja je bila pri školi košarke partizana, pa je tu i proveo kadetski i juniorski štaž. Sa 15 godina ga zatiče odlukom kluba da raspusti njegovu generaciju (Bjelica, Lešić, Sinovec…), tako da je morao da traži novi klub.

U međuvremenu je preko leta porastao 10 centimetara. Zajedno sa najboljim drugarom Savom Lešićem karijeru je nastavio u ekipi Superfunda. Igrali su juniorsku ligu Srbije, bili strah i trepet, izvodio neke atraktivne poteze i akcije sa NBA špica. Imao je u proseku više od 30 poena i 10 skokova, ali to nije bilo dovoljno da ga pozovu u juniorsku reprezentaciju. Jedna od najboljih njegovih utakmica u tom uzrastu, ujedno i poslednja u Superfundu, bila je upravo protiv partizana. Izgubili su tesno, a on je dao 43 poena, uz 15 skokova i desetak dodavanja. Meč je odigran baš u njegovom Bloku 70 što mu je bilo posebno važno, jer se ponosi time što je iz "blokova".

Godine 2006. odlazi u austrijsku Arkadiju, ali prve sezone nije igrao zbog problema sa vizom. To vreme je iskoristio za učešće na brojnim turnirima i kampovima. Najpre je igrao na jednom turniru za madridski Real, zajedno s' Bojanom Bogdanovićem (i bio s' njim cimer, da bi kasnije sa njim igrao zajedno u Fenerbahčeu), a potom je usledio tromesečni boravak na kampu u Trevizu.

Druge godine u Beču (sezona 2007/08) odigrao je 26 utakmica u austrijskoj ligi i postizao prosečno 8,5 poena, uz to beležio je 3,5 skokova i 1,2 asistencije za 16 minuta po utakmici.

Na kaju sezone odlazi na probu u Fenerbahčeu, u njemu trenirao tri nedelje sa najvećim talentima (Preldžić i Vidmar), ali nije potpisao ugovor zbog broja stranaca, odnosno mogao je da igra samo u Evroligi, što je u tom trenutku bilo nerealno. Ali taj kratak period u Fenerbahčeu ostao mu je u lepom sećanju, tim pre što je tadašnji selektor Turske Bogdan Tanjević javno rekao da je "Bjelica suvo zlato"!

Ali, tog leta 2008. godine se desio i jedan od klučnih momenata u njegovoj karijeri. Momak iz bloka vratio se u rodni Beograd, i to na Mali Kalemegdan da bi u Crvenoj Zvezdi radio sa prekaljenim stručnjakom Svetislavom Pešićem. U crveno-belom dresu nastupao je dve sezone, odigrao 101 zvaničnu utakmicu i postigao 850 poena.

Zanimljiva je priča kako je u Crvenoj Zvezdi izabrao broj na dresu 44. U razgovoru sa trenerom Pešićem i tim-menadžerom Nebojšom Ilićem Nemanja je izrazio želju da dobije dres sa brojem "8" (to mu je omiljeni broj), ali taj broj je povučen iz upotrebe u znak sećanja na Slobodana Jankovića. Zatim je Bjelica tražio 53 (jer pet i tri su osam), ali Pešić ga je ubedio da ipak uzme 44, jer na njegovim uskim ramena mogu da stanu samo duguljasti brojevi.

Debi u crveno belom dresu imao je protiv ekipe Krke u Novom Mestu gde je sa 6 poena doprineo Zvezdinoj ubedljivoj pobedi (56:83). Isti broj poena dao je i na sledećem meču protiv Vojvodine u Novom Sadu, ali ovoga puta u monentu kada se lomio rezultat to su bile dakometne trojke (jedna sa 8, a druga sa 9 metara) koje su na kraju bile neophodne za novu pobedu Zvezde (81:82). U trećem kolu Jadranske lige debitovao je pred Zvezdinom publikom u Pioniru bez učinka. A već narednim meču se iskupio i u duelu protiv Bosne (100:87) postiže 12 poena ali mu trener Pešić daje novu ulogu da igra plejmejkera. Na 25 utakmica Jadranske lige u proseku je davao po 4 poena, uz 2,4 skoka i 1,4 asistenciju za 14,3 minuta koliko je provodio na parketu. Za dva poena je šutirao 50 % (iz 2 pokušaja po meču), trojke 28,1 % (iz 1,3 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 68,8 % (iz 1,3 pokušaja po meču). Na kraju ligaškog dela klub sa Malog Kalemagdana je završio na četvrtom mestu, a imao 45 bodova kao i drugoplasirana Cibona i trećeplasirani Hemofarm. To četvrto mesto odvelo je na Fajnal-for koji je odigran u Beogradskoj areni, ali je Zvezda tu poražena od partizana 64:58.

U Eurokupu Bjelica je odigrao 12 utakmica i u proseku beležio 4,8 poena, 1,8 skokova i 0,7 asistencije u 13,9 minuta. Zvezda je zabeležila 6 pobeda i 6 poraza i stigla do II faze (Top 16). Za dva poena je šutirao 72,7 % (iz 2 pokušaja po meču), trojke 22,2 % (iz 1,6 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 82,4 % (iz 1,5 pokušaja po meču).

U Superligi Srbije odigrao je 11 utakmica i u proseku beležio 4,6 poena, 2,8 skokova i 1,8 asistencije za 18 minuta. Za dva poena je šutirao 33,3 % (iz 2 pokušaja po meču), trojke 44,4 % (iz 1,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 78,3 % (iz 1,9 pokušaja po meču). Ipak sjana igra Pešićevih pulena nije krunisana osvajanjem trofeja, a nedostajala je samo jedna pobeda u finalnoj seriji koju su izgubili od večitog rivala 3:2. Posle gubitka 2:0 usledila je treća utakmica koju je u neizvesnoj završnici praktično prelomio Bjelica sa 6 poena iz 6 slobodnih bacanja. Tada se videla hrabrost ali i klasa, uspeo je da se nosi sa pritiskom odgovornosti ali i punim tribinama protivničkih navijača koje mu zvižde. Do 2:2 crveno-bele predvodio je upravo sjajni Bjelica sa 13 poena i pet skokova. Posle pete utakmice Pešić je tvrdio da je večiti rival tada osvojio titulu zahvaljujući novonastalom sudijskom kriterijumu u odlučujućem, petom meču.

U svojoj prvoj sezoni u Crvenoj Zvezdi ukupno je odigrao 52 utakmice i postigao 239 poena.

Sledeće sezone Zveda je imala dosta slabiji tim, a jedina svetla tačka te sezone bio je Nemanja Bjelica koji je stekao punu afirmaciju kod trenera Trifunovića. U ABA ligi je na 20 utakmica u proseku beležio 9,9 poena, 4,6 skokova, 2,4 asistencije i 1,6 ukradene lopte za 25,1 minuta. Za dva poena je šutirao 57,1 % (iz 3,9 pokušaja po meču), trojke 29,6 % (iz 2,7 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 80,3 % (iz 3,8 pokušaja po meču). Posebno se istakao u susretu sa Heliosom kada je postigao 29 poena (šut 9/13) uz devet skokova, tri asistencije i pet ukradenih lopti za samo 25 minuta. Bio je sjajan i u susretima protiv Širokog (sa 27 poena, šest skokova i tri asistencije), Hemofarma (19 poena i šest asistencija), Zadra (17 poena, osam skokova i četiri asistencije).

U Evrokupu Bjelica je na 12 utakmica prosečno beležio 8,5 poena, 5,8 skokova, 2 asistencije i 1 ukradene lopte za 23,16  minuta, što mu je davalo ukupni indeks korisnosti od 10,7. Za dva poena je šutirao 50 % (iz 4,8 pokušaja po meču), trojke 23,5 % (iz 2,8 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 66,7 % (iz 2,5 pokušaja po meču). Bjelica je pružio zapažene partije protiv Gran Canarie sa 22 poena (šut iz igre7/8) i šest skokova za 21 minuta, kao i sa Turk Telekom koje je dao 15 poena, uz šest skokova i šest asistencija, a Dinam u iz Moskve je dao 12 poena, uz 11 skokova i tri asistencije za 24 minuta.

U Superligi Srbije beležio je 18,9 poena, 7,3 skoka, 3,3 asistencije i 1,5 ukradenu loptu. Za dva poena je šutirao 50 % (iz 5,7 pokušaja po meču), trojke 36,6 % (iz 5,1 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 83,9 % (iz 7,7 pokušaja po meču). Najbolju partiju pružio je u meč sa Radničkim iz Kragujevca koji je završio sa 31 poenom, 10 skokova, tri asistencije, dve "krađe" i dve blokade. Bio je najzaslužniji za pobedu crveno-belih protiv Borca (82:66), kada je za 35 minuta zabeležio 24 poena, sedam skokova i tri asistencije. Blistao je i u dva susreta sa FMP-om, kada je u prvom susretu (93:52) dao je 23 poena, uz sedam skokova i tri asistencije, a u drugom susretu (72:65) je dao 18 poena uz deset skokova i četiri asistencije. Istakao se i večitom derbiju kada je zabeležio 18 poena, devet skokova i tri asistencije. Zvezda je stala u polufinalu plej ofa, a Bjelica je izabran u najboljoj petorku regularnog dela Superlige.

Sa 262 poena bio je najbolji strelac ekipe, i drugi strelac Supreligi Srbije iza Miroslava Raduljice, kao i drugi najkorisniji igrač Superlige sa 334 indeksnih poena, takođe iza Raduljice iz FMP-a, a ispred Milana Mačvana iz Hemofarma.

U čitavoj sezoni bio je najbolji strelac ekipe jer je u 49 utakmica u svim takmičenjima postigao 611 poena. Sa Zvezdom ipak nije osvojio trofej, a odlične igre u crveno-belom dresu donele su mu nagradu za najboljeg igrača SD Crvena Zvezda za 2009. godinu.

Nakon odličnih igara u Crvenoj Zvezdi Bjelica je dostepo na NBA draft, gde je izabran u drugoj rundi kao 35. pik od strane Vašington Vizardsi, koji se ga trejdovali u Minesotu.

Između NBA lige, Barselone, Benetona, Olimpijakosa, Bjelica je odlučio da karijeru nastavi u prvaku Španije Kahu Laboral sa kojom je potpisao petogodišnji ugovor. Kao najbolju odskočnu dasku za prelazak u NBA Nemanja je odabrao tim u kojem ima mogućnost igranja u dve najjače lige na Starom kontinentu (španskoj ACB ligi i Evroligi), ali i rad sa Duškom Ivanovićem (verovatno najnapornijim trenerskim drilom u Evropi).

U Kahi Laboral je proveo tri sezone od 2010. do 2013. godine. U svojoj prvoj sezoni u Evroligi odigrao je 13 utakmica, i u proseku je davao 1,2 poena, uz 1,7 skokova i 0,5 asistencija za 9 minuta koliko je provodio na terenu. Nešto bolji učinak imao je u španskoj ligi sa 3,9 poena, 2 skoka i 0,5 asistencija.

Već u drugoj sezoni dobija veću minutažu i na 10 utakmica Evrolige prosečno daje 4,8 poena, 2,1 skok, 1 asistenciju za 14 minuta. Imao je fenomenalan štu (69,2 % za dva, 47,4 % za tri i 75 % sa linije za slobodna bacanja) što je uticalo da mu indeks korisnosti bude 6,2. U španskoj ligi odigrao je 40 utakmica i postizao 6,2 poena uz 3,8 skokova i 0,8 asistencija.

Njegov treći sezone u Laboral Kutxi kako se iz sponzorskih razloga tada zvao klub iz Vitorije (Saski-Baskonia) bila je i najuspešnija, u Evroligi je stigao do četvrtfinala, namučili su CSKA, ali poraženi sa 3:1. Na 26 utakmica u najelitnijem evropskom takmičenju u proseku je davao 9,9 poena uz 4,8 skokova i 1,3 asistencije za 23 minuta po utakmici što je davalo 10,1 indeks korisnosti. Za dva poena je šutirao 62,5 % (iz 4 pokušaja po meču), trojke 31 % (iz 4,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 74,1 % (iz 1 pokušaja po meču). Blistao je Bjelica i u ACB ligi za prosečno 23,7 minuta na praketu beležio je 9,8 poena uz 5,7 skokova i 1,1 asistenciju. Za dva poena je šutirao 50 % (iz 3,5 pokušaja po meču), trojke 40 % (iz 1,4 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 68,8 % (iz 1,4 pokušaja po meču).

Iako je odlučio da ode u NBA, u julu 2013. godine stigao je poziv Željka Obradovića i potpisuje trogodišnji ugovor sa Fenerbahče Ulkerom. Već u prvoj sezoni bio jedan od nosilaca igre Fenerbahčea u Evroligi, prosečno je beleži 10,4 poena, 6,1 skokova (prvi skakač tima) i 2,2 asistencije po meču uz prosečan indeks korisnosti 13,6 za 25 minuta koliko je provodio na parketu. Imao je fenomenalan šut za tri poena 46 % (iz 3,7 pokušaja po meču), za dva poena je šutirao 52,5 % (iz 4,2 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 84,6 % (iz 1,6 pokušaja po meču). Sa Fenerbahčeom je osvojio titulu šampiona Turske 2014. godine i na 37 utakmica u prvenstvu prosečno davao 8,5 poena, uz 5,8 skokova i 1,7 asistencije. Za dva poena je šutirao 59,8 % (iz 3,1 pokušaja po meču), trojke 40,2 % (iz 3 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 79,2 % (iz 1,2 pokušaja po meču).

Naš as ove sezone pruža fantastične partije u dresu Fenerbahčea, to na terenu deluje impresivno i igra se sa rivalima. Statističke brojke potvrđuju opšti utisak da je Bjelica izrastao u zvezdu na samo svog tima, već i Evrolige. Tokom sezone, u kojoj nije propustio niti jedan susret, on je prosečno beležio 11, 9 poena, 8,6 skokova, 2 asistencije, 1,2 ukradene lopte i 0,7 blokada po meču. Sa 18,3 indeksnih poena najkorisniji je igrač timova koju su se plasirali na fajnal for, a ukupno je na četvrtom mestu (prvi je Bobi sa nedostižnih 25,7). Odmah iza Marjanovićevih (10,7) je i po broju skokova 8,6 (ukupno 231 skok u Evrolige). Bjelica je iamo najviše skokova u odbrani ove sezone - 180 defanzivnih skokova. Za dva poena je šutirao 56,9 % (iz 5,9 pokušaja po meču), trojke 34,8 % (iz 2,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 69,8 % (iz 3,5 pokušaja po meču).

Dabl-dabl učinak za Bjelicu je postao uobičajen tokom ove sezone, ostvario ga je na osam mečeva Top 16 faze, a tri puta mu je pobegao samo zbog jednog skoka. Posle pet sezona igranja u najjačem evropskom takmičenju prvi je put izabran i za najboljeg igrača meseca marta ove godine. Predvodio je turski tim sa prosekom od 14,5 poena, devet skokova i tri asistencije do pobeda nad Nižnjim (92:79), Olimpijakosom (73:64), Armanijem (98:77) i Unikahom (78:63). Najbolju partiju odigrao je u Pireju kada je Olimpijakos prvi put poražen na domaćem terenu ove sezone, a krilni košarkaš je utakmicu završio sa 15 poena, devet skokova, tri asistencije i jednom blokadom.

Najveći uspeh u Evroligaškoj karijeri ostvario je plasmanom na fajnal-for Evrolige u Madridu, gde će imati priliku da se bori za titulu prvaka Evrope. Njegov Fener je u četvrtfinalu brže nego što se očekivalo u samo tri utakmice eliminisao aktuelnog šampiona Evrope Makabi (3:0), a Bjelica je beležio u proseku 9 poena, 11 skokova, 2,7 asistencija, 1 ukradenu loptu, uz indeks korisnosti 12,3 za 22,4 minuta koliko je provodio na parketu. Sa 11 skokova najbolji je skakač četvrtfinalne plej-of serije.

U izboru posetilaca sajta Evrolige izabran je za najboljig igrača elitnog takmičenja, dobio je 15,7 odsto glasova, a zanimljivo da među najboljih pet nalaze se samo srpski košarkaši (Marjanović, Bogdanović, Teodosić i Kalinić). Glasanje navijača imalo je 25 odsto udela prilikom izbora za najboljeg igrača, a ostalih 75 su glasovi trenera i predstavnika medija. Našao je Nemanja mesto i među tih pet najboljih igrača Evrolige. Zanimljivo da su među najboljih pet izabrana trojica Srba: Miloš Teodosić (CSKA), Nemanja Bjelica (Fenerbahče) i Boban Marjanović (Crvena zvezda), a uz njih tu su i iskusni Vasilis Spanulis (Olimpijakos) i Felipe Rejes (Real Madrid). Treneri Evrolige izabrali su Bjelicu za drugog najboljeg defanzivnog igrača za sezonu 2014/15 iza Brajanta Danstona iz Olimpijakosa koji je drugu godinu zaredom najbolji odbrambeni igrač Evolige.

U okviru svečane ceremonije otvaranja fajnal fora u Madridu Bjelica je proglašen za najkorisnijeg igrača (MVP) Evrolige za sezonu 2014/2015. Bivši igrač Crvene Zvezde postao je tako drugi Srbin koji može da se pohvali ovom titulom, posle Miloša Teodosića koji je nagradu zaslužio 2010 godine.

U prvenstu Turske je na 27 utakmica prosečno davao 11,3 poena, uz 8 skokova i 1,7 asistencije. Za dva poena je šutirao 68,3 %, trojke 46,4 % i slobodna bacanja 73,4 %.

Odlične igre u prvoj sezoni u Zvezdi donele su mu prvi reprezentativni nastup i sa univerzizetskom reprezentacijom Srbije na Univerzijadi u Beogradu 2009. osvojio je zlatnu medalju. Nakon dobrih partija u univerzitetskom timu, selektor Dušan Ivković ga poziva na pripreme A reprezentacije za Eurobasket u Poljskoj. Debitovao je na meču protiv Nemačke, a malo ko mu je davao šanse da će se naći među putnicima za Poljsku, ali Ivković je imao poverenja u njega kao i Pešić na klupskom planu. Njegova uloga na terenu nije bila od vitalnog značaja, ali je često kao "X faktor" zbunjivao protivnike. U srebrnom sastavu Srbije bio je prvi skakač nacionalnog tima sa 5,1 skokom po utakmici, a uz to beležio je beležio i 2,6 poena i i 1,1 asistenciju.

Godinu dana kasnije samo sudijska graška u polufinalu protiv domaćina Turske ga je sprečila da sa reprezentacijom postane i drugi na svetu. Srbija je zauzela četvrto mesto, a Nemanja je beležio je 5,7 poena, 2,8 skokova i 0,7 asistencija. Uz to je imao i neverovatan šut za tri poena 53,8 % (iz 1,4 pokušaja po meču), za dva poena je šutirao 78,6 % (iz 1,5 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 72,7 % (iz 1,2 pokušaja po meču). Zapažene rolu je imao u istorijskom trijumfu protiv aktuelnog šampiona Sveta selekcije Španije u četvrtfinalu (92:89), kada je postigao 14 poena (2/2 za dva, 3/3 za tri), uz 2 skoka i jednu asistenciju.

Na Evropskom prvenstvu 2011. godine u Litvaniji beležio je 3,7 poena 2,8 skoka i 0,8 asistencije. Najbolji partiju pružio je u borbi za sedmo mesto protiv Slovenije, zabeležio je 12 poena (2/2 za tri), 9 skokova i 5 asistencija, ali to nije bilo dovoljno za pobedu (68:72).

Na sledećem EuroBasketu u Sloveniji 2013. godine na 11 mečeva u proseku je beležio 10 poena, 7 skokova i 1,9 asistencija za 24 minuta. Bio je četvrti skakač na turniru, a prvi u timu i drugi strelac Srbije, koja je takmičenje završila na sedmoj poziciji. Kao i na prethodnom prvenstvu i na ovom je najbolji pariju pružio u porazu, ovoga puta protiv Ukrajine (75:82), kada dao 22 poena uz to imao je i 10 skokova, 4 asistencije i 1 ukradenu loptu.

Na Mundobasketu 2014 u Španiji Bjelica je pružao najbolje partije u dresu državnog tima a osvajanjem srebrne medalje ostvario je i najveći uspeh. Bio je tihi vođa tima, sa Teodosićem alfa i omega reprezentacije, neprelazan u odbrani, nezaustavljiv u napadu, raznovrsnost i sveprisutnost na terenu, kohezivni faktor koji povezuje linije tima.

U susretu protiv Irana odigrao svoj jubileji 100. meč u dresu reprezentacije Srbije, zabeležio dabl-dabl, ubacio 18 poena, imao 10 skokova, i uspeo da zakuca uz faul preko 218 cm visokog Hadadija, što je bio jedan od najlepših poteza na meču. Drugi dabl-dabl na turniru zabeležio je i protiv Španije (19 poena i 10 skokova).

Sjajne partiije pružio je u borbi za medalju. U osmini finala protiv Grčke (90:72) bio najkorisniji igrač meča (indeks 19), dao 8 poena, uhvatio je 10 lopti, a u odbrani u mnogome doprineo da se sačuva Burusis. U četvrtfinalu protiv Brazila (84:56) zabeležio je 8 poena, 8 skokova, 5 asistencija, 1 ukradenu loptu. Polufinale protiv Francuza (90:85) je završio sa 10 poena, 7 skokova i 5 asistencija, ali njegove zasluge za plasman u finale su daleko veće od 19 indeksnih poena ostvarenih u ovom susretu. Hrabro je ušao u finalni meč protiv favorizovanih igrača SAD imao indeks 17, zabeležio 4 skoka, 3 asistencije, a zajedno sa Kalinić bio i najefikasniji u srpskom timu sa 18 poena.

Na ovom Mundobasketu bio je najbolji skakač i bloker ekipe, treći asistent i četvrti strelac selekcije na turniru. U devet odigranih utakmica beležio je 11,9 poena, 6,9 skokova, 2,8 asistencija, 0,44 blokade i 0,4 ukradene lopte i najveći indeks u timu (15,1). Za dva poena je šutirao 52,7 % (iz 6,1 pokušaja po meču), trojke 23,1 % (iz 2,9 pokušaja po meču) i slobodna bacanja 81,6 % (iz 4,2 pokušaja po meču).